HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Travis Cluff, Chris Lofing

Uloge: Reese Mishler, Pfeifer Brown, Ryan Shoos

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2309260/

Trailer: https://youtu.be/F_8OKImO2pc

Pogledajte još: Classroom 6 (2014)

Za one kojima još uvek nije dosta found footage horor filmova evo ga The Gallows koji sam pogledao na predlog jednog čitaoca ovog bloga. Nakon drmusave kamere koja prati stradavanje tinejdžera u šumi, na ostrvu, ukletoj kući, zgradi, stecištu vanzemaljaca i kojekakvim katakombama evo ga jedan found footage film čija se radnja odigrava u školi, a to opet znači u jednoj ukletoj zgradi i ukletim školskim katakombama(?). Kritika je The Gallows dobrano ocrnila ali je on uspeo da zaradi zelembaća 400 puta više nego što je uloženo u njegovo snimanje. I ko je sad pametan, kritičari (uključujući i mene) ili dvojica tezgaroša odgovornih za ovaj film?

Da bi found footage film mogao da se odvija neophodno je dovesti grupu antipatičnih tinejdžera u ukletu zgradu/šumu/gdegod. To je postignuto uz pomoć nekakve školske predstave u kojoj prijavljeni klinci zapravo ne žele da učestvuju a mnogo lakše od prostog otkazivanja je miniranje predstave. Grupica od nekoliko učenika sa nekoliko kamera upada noću u školsku zgradu i demolira pozornicu na kojoj se sledećeg dana treba izvesti skeč The Gallows, skeč koji je vrlo značajan za školu i stanovnike mesta uopšte.

Godine 1993. se u ovoj školi takođe izvodila pomenuta predstava ali je u mehanizmu vešala na pozornici došlo do „male” i gotovo „zanemarljive greškice” koja je rezultirala nehotičnim vešanjem jednog glumca amatera a sve naočigled gledalaca, profesora, roditelja, rodbine i snimatelja. Ovo poslednje je značajno po nas jer u uvodu filma posmatramo snimak davne nesreće a ove scene su, realno, jedino vredne u ovom filmu. Ono što nadalje sledi je hiljadama puta viđeno u sličnim filmovima, i to najčešće u ubedljivijoj izvedbi.

Poput mnogih FF filmova koji su opisani na ovim stranicama i The Gallows ne ispunjava jedan od bitnijih uslova za funkcionisanje filma a to je da poseduje iole simpatične karaktere za čiju sudbinu će gledaoce biti briga i nad kojima će strepeti. Ovde toga nema ni u naznakama, a šampion u odvratnosti je glavni lik koji živi za destrukciju i sprdnje radi a sve to uredno beleži svojom kamerom. Ni njegovi pajtaši nisu mnogo simpatičniji a oni koji jesu su užasno bezlični. U svakom slučaju - jedva ćete čekati da ih sve skupa neko pomlati.

Kada dođe do tarapane u mračnoj školskoj zgradi i propratnim školskim prostorijama (ali nakon obaveznog dosadnog uvoda) gledalac očekuje da duh davno nastradalog nesretnika ne dozvoljava remake predstave. Druga mogućnost je da neko od preživelih ima neraščišćene račune sa ovde prisutnim tinejdžerima a tu je i, naravno, obrt na kraju filma bez kojeg horor film 2015. godine naprosto ne može da funkcioniše. Ne moram ni reći kako će ovaj obrt na „logičan” način povezati sve dotadašnje nepoznanice i misterije i ostaviti gledaoce „zadovoljne”.

Šalu na stranu, The Gallows u svojoj priči i konstrukciji zločina ima tolike rupe i rupice da promaja duva na sve strane. Probleme u logici i toku dešavanja ne vredi ni navoditi a verujem da se većina gledalaca neće ni svojski truditi da pohvata sve detalje i činjenice u vezi sa dešavanjima od pre 20 godina. Čak i ovako jednostavna storija je teška za praćenje a neki momenti ne deluju realno čak ni u otuđenim društvima poput američkog. Osim što je priča nemaštovita i skarabudžena vrlo je dosadna pa će svaki iskusniji gledalac jedna čekati odjavnu špicu.

Kada se siđe na polje horora stvari stoje podjednako loše. Pravog horora ovde nema a sve što film poseduje su bezobrazne jump scare scene za čije odvijanje su se pobrinuli upravo likovi na ekranu. Nijedan lik ne pokušava da se sakrije na bezbedno i mračno mesto, ili da potraži prozor ako su već vrata zablokirana, već svi trče kao muve bez glave, mlatarajući kamerama koje i pored smrtne opasnosti nemaju namere da bace, neprestano se razdvajajući i ostavljajući svoja leđa nezaštićena, samo da bi im se krvnik odjednom prikrao a mi, kao, poskočili.

Naravno, autori s druge strane ne propuštaju priliku da ponovo snime vrlo glupe momente, naprimer vrata koja su godinama razvaljena sada se više ne mogu otvoriti, mobilni telefoni baš ove noći nemaju signala, policija ne dolazi na zvuk alarma, sva svetla se odjednom gase, za šokantnu prošlost svojih roditelja baš ovi klinci nikada nisu čuli itd. Ali dobro, gledaoci (oni sa plaćenim ulaznicama) su očigledno pokazali da za ovakvim amaterskim filmovima i dalje ima interesovanja pa ih možemo očekivati i u budućnosti.

Autori ovog filma mnogo više pažnje posvećuju drmusanjima svojih kamera, kadriranjima, raznoraznim smetnjama i drugim manje bitnim stvarima dok su kompletno zapostavili likove koji neprestano glumataju. The Gallows je film tokom čijeg gledanja ćete neprestano imati utisak da ne posmatrate likove u datoj situaciji već slabo (ili nikako) plaćene glumce amatere koji se klibere, usiljeno plaču i neuspešno glume napade panike. Dovoljno je pogledati scene lomljenja noge i sve će vam biti jasno.

The Gallows nikako ne preporučujem za gledanje jer čak i u ovako slabom podžanru ima kudikamo boljih predstavnika. Ako jedan film donosi slabu glumu, nesimpatične likove, lošu priču, kameru vrlo tešku za praćenje, slabe i očekivane horor scene jasno je da malo toga preostaje za uživanje.