HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Scott Derrickson

Uloge: Laura Linney, Tom Wilkinson, Jennifer Carpenter

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0404032/

Trailer: https://youtu.be/ULuC2XkFiD8

Pogledajte još: Requiem (2006)

Godine 1976. nemačka devojka Anneliese Michel umrla je usled izgladnelosti, nakon desetomesečnih „tretmana” egzorcizom koji su sprovodila dvojica rimokatoličkih sveštenika uz saglasnost njenih roditelja. I roditeljima i sveštenicima se nakon ovoga sudilo za ubistvo iz nehata, slučaj je dobio veliku medijsku pažnju a grob kasnije ponovo iskopavane nesrećne devojke su obilazile horde hodočasnika. Katolička crkva je nakon mnogo godina promenila svoj stav o ovom slučaju i čak učestvovala u promociji filma The Exorcism of Emily Rose, filma koji se u začuđujuće velikoj meri drži istinitih dešavanja.

Za one koje više zanima ovaj događaj preporučujem da posete wiki stranicu Anneliese Michel gde se detaljno, čak i na jezicima naših naroda i narodnosti, obrađuje ceo incident i sve ono što je kasnije usledilo. U odnosu na stvarne događaje različitosti se ogledaju u mestu dešavanja, imenima karaktera i nekim drugim sitnicama i subjektivnim stvarima ali se u najvećoj meri film drži činjenica i to je njegova najveća vrednost. Svi oni koje zanima ovakva tema i oni koji veruju u zaposednutost mogu pronaći The Exorcism of Emily Rose kao vrlo strašan film.

Nažalost, za one prekaljene horormane The Exorcism of Emily Rose može biti dosadno i nestrašno iskustvo i to upravo zato što film pokušava biti nešto između horora, propagande vere i dokumentarca. Radnja je isprepletana i kreće se od završetka, dakle, uvodne scene prikazuju smrt Emily Rose (tačnije Anneliese Michel) a nadalje pratimo sudski proces tokom kojeg se iz iskaza svedoka i aktera posmatraju ranija dešavanja u vezi devojke. Ovakav način pripovedanja je vrlo zanimljiv ali se onima koji traže žestoki horor sigurno neće dopasti.

Na natpise kako je ovo najstrašniji film ikada slobodno možete zaboraviti ali verovatno stoji da je The Exorcism of Emily Rose najbolji film na ovu temu još od legendarnog The Exorcist. Ovo poslednje kažem upravo zbog toga što je The Exorcism of Emily Rose zasnovan na istinitoj priči jer ako to zanemarite film postaje vrlo prosečan u nekim aspektima, prerazvučen u nekim momentima i ispričan na nelogičan način. Dakle, filmu konstantno odmaže to što je nastao na temeljima istinitih dešavanja ali s obzirom da su se mnoge stvari morale ispoštovati bolje od ovoga definitivno nije ni moglo.

Za glavnu ulogu je izabrana Jennifer Carpenter (Quarantine) a čini se da je fizička sličnost sa Anneliese bila presudna za njeno angažovanje. Što se talenta tiče Jennifer uspeva samo donekle da se dokaže. Problem sa ovim filmom je što već prve scene prikazuju Emily kao zaposednutu osobu pa gledalac nije u prilici da je vidi kao normalnu i prijatnu čime bi se stvorio osećaj tuge, šoka ali i povezanosti sa tragičnim likom. Recimo, samo jedan pogled na sliku Anneliese Michel iz mlađih dana čini mnogo više nego uvodne scene ovog filma.

Jennifer Carpenter u ulozi Emily se svojski trudi i uspeva da stvori neke jezive scene ali sve je dosta razblaženo scenama sudnice, velikim preskocima između dešavanja i nedostatkom istorijata glavnog lika. Vizuelno sve izgleda zadovoljavajuće i svakako je pohvalno što film nije nakrcan animacijama. Ipak, ukoliko zaista želite da vidite strašne scene pogledajte brojne stranice na internetu o događajima iz 1976. godine. Svaki detalj i svaka fotografija iz ovih događaja deluju mnogo strašnije od bilo koje scene ovog filma.

Ostatak glumačke postave je na vrlo visokom nivou i tu se filmu nema šta zameriti. Branioca optuženog sveštenika igra uvek dobra Laura Linney (The Truman Show, The Mothman Prophecies) a sveštenika Tom Wilkinson. Jednu od sporednih uloga igra i Colm Feore koga pamtimo iz Storm of the Century. Završetak filma ne pruža zadovoljavajući klimaks ali to je još jedna cena praćenja istinitih događaja. Jednostavno, životni splet okolnosti i pravi sudski procesi najčešće nemaju filmski uzbudljive završnice a ni očekivane ishode.

Još jedna stvar koja upada u oči je prividna ravnopravnost teorija koje se tiču obolele devojke. Iako su po minutaži, pa i po iznesenim dokazima, i teorija o epilepsiji koju zastupa nauka i teorija o zaposednutosti kojom barata teologija gotovo ravnopravne posmatrajući film gledalac se hteo-ne hteo stavlja na stranu crkve i njihovog načina borbe protiv zla. Pitanje koje ostaje nakon gledanja ovako pristrasnog filma jeste koliko bi roditelja pristalo na ovakve tretmane a koliko bi svoju decu odvelo medicinskim radnicima na pokušaj lečenja.

Ostaje i pitanje kako jedan građanski sud i njegova porota može da odlučuje o sekularnim stvarima koje ne poznaje u dovoljnoj meri a nešto slično sam se pitao i pri gledanju vrlo sličnog i zaboravljenog ali odličnog filma Audrey Rose. The Exorcism of Emily Rose je režirao Scott Derrickson (The Day the Earth Stood Still, Sinister, Deliver Us from Evil) dok mu je u scenariju pomogao Paul Harris Boardman. Film sam pogledao na preporuku čitaoca Lazara i nisam se pokajao. I pored svih subjektivnih i objektivnih mana film ocenjujem prilično visokom ocenom.