HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Ciarán Foy

Uloge: James Ransone, Shannyn Sossamon, Robert Daniel

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2752772/

Trailer: https://youtu.be/fChx_YZUAR0

Pogledajte još: Sinister (2012)

Od svih horor hitova koji su se pojavili poslednjih godina (pa i onih nabeđenih) Sinister mi je ipak najdraži. I pored ne previše originalne priče i isforsirano šokantnog finala ipak je posedovao jednog Ethana Hawkea i sporo građenu atmosferu tihe jeze koja se provlačila kroz film. Nakon dobrih kritika, hvalospeva javnosti, oduševljenja publike i vrlo dobre zarade na blagajnama širom sveta snimanje nastavka se nije dovodilo u pitanje (a i zašto bi). Ovoga puta kamera je poverena Ciaránu Foyu (Citadel), scenaristi ostali stari a film se nastavlja na završetak prethodnika i to ne svojom pričom koliko tematski.

Budući da je glavni lik iz Sinistera 1 mrtav (Ellison Oswalt) a da je njegova kuća izgorela u fokusu Sinistera 2 je nova porodica u novoj građevini. Ovoga puta glavni lik je ženski a to je Courtney (Shannyn Sossamon) koja beži od svog bogatog muža nasilnika skrivajući svoja dva devetogodišnja sina, blizance Dylana i Zacha. S obzirom da nema gde da ode prijateljica joj ustupa staru kuću koja se nalazi pored kukuruznih polja a upravo ta kuća je sledeća na meti našeg starog znanca - Bughuula.

Zašto je upravo ova kuća targetirana - ko će ga znati, a ovo pitanje se samo nastavlja na čitavu seriju pitanja koja ostaju bez odgovora i nakon odjavne špice filma. Ono što se zna je da Bughuul vrbuje decu, da su ta deca pod kontrolom mrtve dece koja su već odradila drevni ritual ubistva sopstvene porodice, da se od Bughuula ne može pobeći jer ko napusti svoju kuću automatski bude likvidiran, da sve traje suviše dugo i da je gotovo nemoguće boriti se protiv ovih stvari jer one ne poznaju nikakve logike i zakone.

Courtney nema nikakvu zaštitu i tek pred sam kraj filma saznaje šta se zapravo dešava njenoj deci. Jedinu podršku ima u bivšem zameniku šerifa iz prvog dela filma, koji je nakon incidenta sa Oswaltom napustio službu. Sada se bavi isključivo pronalaženjem potencijalnih Bughuulovih žrtava i pokušajima da ih spasi kako zna i ume. Od kojih primanja preživljava i čime finansira svoju misiju ostaje nepoznato ali to je najmanji problem ovog filma. Problema ima u svim segmentima i aspektima pa je zaključak kako je Sinister 2 u svemu podbacio.

Umesto jakog lika u centralnoj ulozi ovoga puta imamo radnju podeljenu na nekoliko likova. Deo dešavanja se vrti oko Courtney i njenih problema sa suprugom (što nema preterane veze sa glavnom temom) a deo se bavi bivšim zamenikom šerifa i njegovom istragom u vezi ubistava. Ova istraga nije previše zanimljiva a gledalac ne biva nagrađen sa mnogo novih detalja (jedno od famoznijih otkrića je da Bughuul, izgleda, ima norveški pasoš). Hemija između dva glavna lika postoji ali stoji i utisak da dotični nemaju dovoljno harizme za jedan horor hit.

Drugo, ogroman deo radnje je potrošen na dva klinca, Dylana i Zacha, te na njihove nevidljive „prijatelje” koji ih noćima smaraju gledanjem raznoraznih filmova u podrumu kuće. Svake noći izabrani klinac ima pogledati jedan film sa ubistvom neke porodice a ta se zadaća naprosto ne može izbeći. Sve mnogo dosadno izgleda, duhovi klinaca nisu ni najmanje strašni a njihove replike i ponašanje je negde na granici između banalnog i odvratnog. Zbog ovoga Sinister 2 povremeno deluje kao da gledamo neki od nastavaka Children of the Corn serijala (čak su i kukurizna polja tu).

Treći problem filma je Bughuul a evo i zašto: dotični je imao sasvim dobre predispozicije da postane jedan od jezivijih monstruma XXI veka ali se, nažalost, ispostavilo da je on - užasno jalov. Bughuul naprosto ne može ništa da uradi osim što se očajnički trudi da bezobrazno prepada gledaoce pojavljujući se iznenada po mračnim hodnicima, u odsjajima ogledala i monitora, po screensaverima, radio aparatima i ostalim tradicionalnim 64-bitnim skrovištima drevnih prokletstava. Za sve ostalo on koristi gore pomenutu decu duhove kao oruđe.

Dalje, atmosfera iz prethodnika se gotovo potpuno izgubila, delom zbog loše skrojene priče a delom zbog toga što su svi činioci filma u Sinister 2 poznati pa iščekivanja i strepnje nema. Sinister 2 u želji da nadomesti manjak jeze pokušava da preplaši gledaoca forsiranjem jeftinih jump scare momenata ali to funkcioniše samo u prvih nekoliko navrata dok se u kasnijem toku filma gledalac sasvim navikava i uz spore srčane otkucaje dočekuje iznenadnu Bughuulovu njušku u krupnom kadru.

Autori su pokušali da od pomenute Bughuulove njuške stvore svojevrsni trademark serijala ali istovetne scene iz originala sa istovetnim štrecanjima ovde deluju jadno i usiljeno. Nisu mnogo bolje prošli ni zastrašujući filmčići snimani starom kamerom koji jesu trademark serijala (8mm kamera je zamenjena sa 16mm, ipak je ovo sequel, jel'). Osim nerealno dugog trajanja filmske trake sve filmčiće karakteriše da nisu dovoljno strašni ili jezivi, iako su grafički bogatiji. Ima tu nekoliko zanimljivih ubistava (pre svega ono pacovima) ali je kompletan utisak poražavajući.

Završetak filma je slab, na njega se može staviti barem nekoliko primedbi, i kao takav se savršeno dobro uklapa u ono ranije viđeno. Da vam ne bih kvario užitak reći ću samo da ovakvo finale ne deluje previše ubedljivo a ostavljeno je (naravno) prostora i za sledeći nastavak ali je veliko pitanje da li ima svrhe snimati ga ukoliko se nešto ne promeni. S obzirom da sam nedavno imao prilike da pogledam treći deo jednog poznatog serijala (Insidious) i ocenio ga kao najbolji u serijalu držim palčeve i za Sinister 3.