HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Jorge Dorado

Uloge: Mark Strong, Taissa Farmiga, Brian Cox

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1715336/

Trailer: https://youtu.be/RwOZLScpWOE

Pogledajte još: Time Lapse (2014)

Na predlog čitaoca koji se predstavlja kao Psiholog pogledao sam ovu triler misteriju sa elementima naučne fantastike. Film je urađen u koprodukciji nekoliko zemalja, uključuje većinom britanske glumce a na blagajnama je doživeo fijasko, što nikako ne bi trebalo da vas obeshrabri u pogledu njegovog gledanja. Film koristi naučno-fantastični setup smešten u današnjicu gde se u policijsko-sudskim istragama osim standardnih metoda koristi i istraživanje uma kao dokazni materijal. Ovako skupljeni podaci još uvek nemaju istu težinu kao, recimo, DNK analize ali mogu imati veliki značaj, poput slučaja čudne devojke Anne.

Kada detektiv John dobije Annin slučaj stvari se čine jednostavne: nesrećna i neshvaćena tinejdžerka iz bogate porodice danima štrajkuje glađu a John mora da pronikne u njen um, pronađe razloge ovakvom ponašanju i natera je na ishranu kako zna i ume. Ovo je za Johna izazovan zadatak ali i posao od ključnog značaja jer je nakon privatnih problema prilično švorc. Međutim, nakon svake naredne „seanse” koju ima sa ovom devojkom na površinu isplivavaju sve veći problemi, nelogičnosti i situacije vrlo teške za analizu.

Kada uđe u nečiji um John je vizuelno prisutan u sećanju na koje se pacijent fokusira, nema uticaja na dešavanja iz prošlosti već je isključivi posmatrač iz raznih uglova ali može da prekine trans u bilo kojem trenutku. U više susreta sa Annom John uspeva da pronikne u njeno najranije detinjstvo a zatim i u školske dane te kontakte sa koleginicama na koledžu, dakle posmatra neposredna dešavanja koja su prethodila njegovom angažovanju od strane Anninih bogatih roditelja.

Detektiv John sasvim očekivano ima i neke svoje privatne i unutrašnje probleme sa kojima mora da se izbori. Tragično iskustvo i gubitak supruge, koji ga je na neko vreme odvojio od posla mentalnog detektiva, će se preplitati sa slučajem čudne i izolovane devojke kojoj su jedini prozor u svet svet njeni crteži. Pokazaće se da dve naizgled odvojene radnje imaju mnogo toga zajedničkog a John ispitujući devojčicu spoznaje da je sećanje jedina istina koju imamo ali da joj se ipak ne može u potpunosti verovati.

Ono što odmah na početku uspeva da zaintrigira gledaoca je sama Anna, vrlo čudna i vrlo inteligentna devojka koja pokazuje znake samoizolacije, otuđenosti i anksioznosti. Nakon početnog nepoverenja uspeva da u detektivu Johnu nađe delimičnog prijatelja, čini se po prvi put u životu, i poverava mu se čak i svesno. Dok istraga traje Annin nestrpljivi očuh se svim silama trudi da je smesti u ustanovu zatvorenog tipa a neodlučna majka ne uspeva da se odlučno postavi u ovako nejasnim i njoj neobjašnjivim dešavanjima.

Veoma je zanimljivo posmatrati detektiva Johna, ali pre svega devojku Annu, i tražiti makar sitne znakove koji bi nam nagovestili šta se to ovde dešava, da li je u pitanju zaista devojka koja živi u svom svetu i koja je spremna na sve, pa čak i da nanese smrtonosne povrede drugima ili je gramzivi očuh isplanirao da se trajno reši svoje pastorke kako bi došao do njenog dela bogatstva. Autor filma je uspešno prikrio sve naznake ali onda, nažalost, sledi ubedljivo najslabiji segmenti filma Mindscape a to je - rasplet tj. (ne)očekivana kulminacija.

Jedan gotovo odličan film, koji sam sasvim neplanirano pogledao u jednom dahu negde pred jutro, je zamišljen da ima veliki obrt u svojoj završnici, da bude originalan, šokantan i za pamćenje. Jedino što su autori uspeli je da stvore tone rupa i rupica u priči koje i pored naprezanja nikako ne mogu da se pokrpe. Ovakav završetak jednostavno „ne pije vodu” i naprosto nije izvodljiv; svaki gledalac filma može nakon odjavne špice postaviti barem 10-ak pitanja na koje niko nema odgovor a to, složićete se, nije dobar način da se završi jedna triler misterija.

Ovo je jedina mana filma (ali veoma krupna) dok je stvari za pohvalu mnogo više. Glumačka postava je ovde odlična a u glavnim ulogama gledamo Marka Stronga i Taissu Farmigu. Strong je ubedljiv u ulozi detektiva skrhanog porodičnom tragedijom koji se upetljava tamo gde nije trebao i pronalazi ono što nije smeo dok je Farmiga odradila još bolji posao. Ona uspeva da na izvanredan način dočara lepu ali tajanstvenu devojku, koja uvek balansira granicom između simpatičnog i zastrašujućeg. Od sporednih uloga se izdvajuju Indira Varma i Saskia Reeves.  

Lokaliteti na kojima je film sniman su tmurni i predivni (tu posebno mislim na izolovanu porodičnu kuću u britanskom stilu), fotografija je vrlo dobra, kamera gotovo perfektna a muzika odgovarajuća filmu koji posmatramo. Ipak, prava je šteta da završetak filma nije bolje osmišljen, ili naprosto drugačiji, jer umnogome narušava kompletan utisak. Mindscape, iliti Anna, je prosto morao biti bolji film ali i ovakav kakav je definitivno zaslužuje gledanje.