Režija: Michele Soavi
Uloge: Tomas Arana, Barbara Cupisti, Asia Argento
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0094860/
Trailer: https://youtu.be/wRtChy1RBKo
Pogledajte još: The Exorcist III (1990)
Na predlog jednog čitaoca pogledao sam italijanski film La chiesa, iliti na svetskom jeziku - The Church, mada na nekim tržištima i u nekim izdanjima nosi još nazive Cathedral of Demons, Demon Cathedral i In the Land of the Demons. Film je režirao Michele Soavi (najpoznatiji po Dilan Dog filmu Dellamorte Dellamore aka Cemetery Man) dok su scenario odradila najmanje šestorica (!) ljudi, od kojih su najpoznatiji Lamberto Bava i Dario Argento. Argento je bio i producent ovog filma a u njega je uspeo da „ugura” svoju tada 14-godišnu ćerku Asiu, što nije nikakva zamerka. Poslednja važna informacija u vezi ovog filma je da The Church predstavlja četvrti deo Demons serije italijanskih horora koju sačinjava ukupno devet fimova snimanih od 1985. do 1994. godine.
Da me je neko pre gledanja ovog filma pitao rekao bih da ga nisam nikada pogledao ali sam se tokom projekcije prisetio nekih scena koje su mi sasvim izvetrile iz VHS pamćenja. Da se to više ne bi desilo pogledao sam film dva puta u roku od tri dana a opis filma je pred vama... Prolog The Church je vrlo spektakularan i prikazuje srednjevekovni masakr koji u jednom seocetu prave Teutonski vitezovi, masakrirajući navodnu grupu veštica i seljana. Prolog je odlično režiran a karakterišu ga vrhunske scene sa mnogo statista i autentični kostimi vitezova.
Kada su sve nastradale pokopali u masovnu grobnicu lokalni sveštenik, koji je bio i inicijator ovog masakra, izdao je naređenje prema kome se na mestu stradanja ima izgraditi crkva „kako zlo ne bi ponovo oživelo”. Krst je postavljen, crkva se u međuvremenu sagradila a radnja filma se seli u sadašnjost i odigrava u pomenutoj crkvi. Početak filma prikazuje dolazak novog crkvenog bibliotekara i aktivnosti ženskog ikonopisca koji sasvim slučajno u raspukloj kripti otkriva drevni manuskript sa latinskom zagonetkom.
Najkraće rečeno - bibliotekar nakon dešifrovanja manuskripta ne sluteći šta čini otvara grobnicu pa davno zakopani demoni izlaze na površinu i zaposedaju sve prisutne u crkvi. Istovremeno, tajni mehanizam ugrađen u crkvu zatvara glavna vrata zarobljavajući u građevini kako radnike i stanare tako i slučajne goste jedne svadbe. Zaposednuti počinju da se ponašaju iracionalno i đavolski, doživljavaju raznorazna priviđenja i vizije a sve rezultuje brojnim brutalnim ubistvima i samoubistvima.
Ovaj centralni deo filma, dakle nakon prologa i uvoda koji se tiče otvaranja grobnice a pre finala, je dosta zbrzan i povremeno nedorečen pa sam mišljenja da bi filmu godilo dodatnih pola sata vremena. Sporednih likova je mnogo, njihove aktivnosti nisu u svakom trenutku najjasnije a fokus radnje se često menja. Stvar u mnogome popravljaju sama ubistva koja su prilično maštovita i dobro prikazana iako ne traju previše. Na sreću gledalaca ovo je i jedini krupniji minus filmu dok je stvari za pohvalu kudikamo više.
Kompletan film se dešava u crkvi i katakombama ispod nje a građevina je zaista impresivna. Film sačinjava bukvalno stotinjak prelepih gotskih kadrova ovog verskog zdanja a Soavi iz crkvenog enterijera izvlači maksimum odličnom kamerom, predivnim kadrovima i kamerom koja prati ili progoni, što neodoljivo podseća na legendarne scene iz filma The Evil Dead. U nekoliko navrata se radnja radi razbijanja monotonije seli izvan objekta ali ostaje prilično napeta.
Osim odličnog izgleda The Church karakteriše i jeziva retro atmosfera koja nije samo rezultat vizuelnih kvaliteta građevine već i tempa filma te odlične muzike koja ceo ugođaj podiže na višlji nivo. The Church je horor film starog kova, koji dolazi iz vremena kada se na soundtrack obraćala velika pažnja a umesto rep i teen bendova producenti horora su tada angažovali kvalitetne studijske muzičare čija je filmska muzika naknadno izdavana na nosačima zvuka. Soundtrack za ovaj film možete čuti na Youtubeu.
The Church poseduje old school specijalne efekte, koji su često prekratki da bi se u njima do kraja uživalo, ali zato nudi dosta scena za pamćenje, gde pre svega mislim na već pomenuti srednjevekovni masakr, samoubistvo pneumatskim čekićem, scenu u metrou, zvonjavu crkvenog zvona uz pomoć odrubljene glave ili scenu seksa između demona i devojke. Kako se film primiče kraju on postaje sve ekstremniji pa pred finale deluje kao apokaliptična noćna mora, sa odgovarajućim efektima i bizarnim spodobama na ekranu.
Glumačka postava je dobra ali film pati od standardnog problema većine italijanskih horora - sinhronizacije glasova. Glumci izgovaraju tekst na engleskom i taj jezik se i čuje, ali problem sa pomicanjem usana postoji. Nekima će ovo smetati manje od drvene glume i naivnih dijaloga ali su stvari donekle izvađene nekim poznatim facama tog doba koje vidimo u filmu. Najzanimljivija stvar vezana za kasting filma je jedno od prvih pojavljivanja Asie Argento na filmskom platnu koja je u godinama koje slede postala prava zvezda sa obe strane kamere.
Ukoliko volite horor filmove smeštene u stare i jezive verske objekte ili crkve nemojte tražiti dalje: The Church je jedan od najboljih filmova na ovu temu. Ne morate tražiti dalje ni ukoliko želite neki dobar italijanski horor film jer je The Church jedan od najboljih horora iz te zemlje. Takođe, ukoliko želite horor film na versku temu a ne znate koja je to zamena za The Exorcist pogledajte The Church: mogao bi vam se dopasti koliko i meni.
Sjajan blog, za sve nas koji volimo ovaj žanr. Ja spadam u one koji vole horore 80-ih i zanimljivo je čitati tvoje recenzije. The church 1989 imam u svojoj kolekciji i moram uhvatiti priliku da ga sagledam. Imam par predloga starijih horora koje bi ti eventualno mogao pogledati i uraditi recenzije. The nest 1988, Sweet sixteen 1983, Popcorn 1991 i Murder by phone 1982. O poznatim hororima znamo sve, nekad je bolje istražiti ove manje poznate. Veliki pozdrav.
ReplyDeleteHvala na poruci i pohvalama :) Slažem se sa tvojim stavom o manje poznatim hororima, međutim, većina čitalaca ipak čita opise poznatih filmova. Ja ću se i dalje truditi da održim balans između hitova i manje poznatih horora, kao i između novijih i starijih filmova. Tvoje predloge sam stavio na listu i biće pogledani ukoliko postoje prevodi za njih. Pozdrav!
DeleteZa The nest 1988 ima naš prevod, za ova tri nažalost mislim da nema. Tačno je da današnje generacije više vole opise poznatih filmova, uglavnom novijih. Ja sam sebi pre 3, 4 godine dao zadatak da sagledam na desetine malo poznatih starijih horora, uključujući i ova 4 koja sam tebi sugerisao. Nepoznat film je uvek rizik, tako da sam i ja naletio na neke zaista katastrofalne filmove kao npr : The night brings Charlie 1990, Night vision 1987, Dreamaniac 1986, Return of the family man 1989, Sorority girls and the creature from hell 1990 itd... Ali u većini ostalih sam uživao. Pametno je održati balans između hitova i manje poznatih, kao i između novijih i starijih filmova. Mada ja u 90% slučajeva gledam ove starije, mnogo su mi draži. Pozdrav.
ReplyDeleteIstraživanje je zanimljivo, pa makar nabasao i na loše filmove. Baš iz tog razloga nikada ne gledam trailere filmova niti čitam njihov sinopsis, naprosto želim da me iznenade, bilo pozitivno ili negativno. Lično više volim starije filmove i da nije čitalaca, a noviji opisi su mnogo čitaniji, opisivao bih dva starija filma na jedan noviji. Iz istog razloga izbegavam da gledam filmove za koje ne postoji titl. Verujem da većina ljudi sa ex-SFRJ prostora ne barata dobro engleskim jezikom pa im takvi filmovi silom prilika ne bi bili zanimljivi.
DeleteUpravo sam pogledao The Church na TV-u (davao se na cinemaxu). Inače kao veliki filmofil volim da gledam dobre filmove i starijeg i novijeg datuma. Pročitavši kraj tvoje recenzije za The Church, jer nisam želeo da čitam o radnji filma pre svog prvog gledanja (ne zameri :)), došlo je na red i gledanje filma. Napomenuo bih da prvi put gledam neki italijanski horor u celini (iako sam se, kao i ti, prisetio nekih scena na koje sam naletao u mladjim danima). Generalno se slažem sa pozitivnim i negativnim utiscima koje si naveo, ali povremeno drvena gluma, loša tj. netačna glasovna sinhronizacija, zbrzavanje srednjeg dela itd. nisu mi pokvarili užitak u filmu. Zapravo kao što si i rekao, stvari za pohvalu je kudikamo više. Atmosfera, kamera, muzika itd. su po meni za čistu desetku. Inače kao muzičar po profesiji, moram priznati da sam oduševljen muzikom u filmu, koja dodatno doprinosi kompletnoj atmosferi demonske katedrale :). Žao mi je što na imdb ima ocenu samo 6.2, mada ga je i ocenilo samo oko 5000 gledalaca, ali i od mene osmica, kao i od tebe.
ReplyDeleteP.S. Naravno moram da pohvalim sajt i recenzije. U početku sam uglavnom čitao recenzije za filmove koje sam već gledao, jer mi je bilo zanimljivo da uporedim moja i tvoja mišljenja o određenim filmovima. Ali takođe si mi dao dobre ideje šta bih još mogao da pogledam, a i šta bih mogao da preskočim :).
Veliki pozdrav
JackTorrance
Italijanski filmovi imaju generalno problem sa glasovnom (pa i zvučnom) sinhronizacijom, čak i kada je film na njihovom maternjem jeziku :) Srećom, kod dobrih filmova taj problem se može zanemariti (ili se vremenom navikne na to) a ono što me uvek zanima kod gledanja dobrih i atmosferičnih horora tog doba je - zašto se u današnjim hororima skoro potpuno zanemaruje muzika kao jedan od ključnih elemenata u kreiranju jezive atmosfere?
DeleteHvala na pohvalama bloga i recenzija :) Slobodno komentariši i kada ti se svidi neki opis i kada ti se ne svidi tj. kada stekneš drugačije mišljenje o filmu. Takođe, slobodno predloži ukoliko naiđeš na neki dobar horor koji još nije opisan na ovim stranicama.
kad ce petak 13 na redu? (OPROSTI AKO TE GNJAVIM,PITAM SAMO)
ReplyDeleteUskoro, imam nekoliko urgentnih želja čitalaca (IT, kojeg sam već zakasnio opisati) a odmah nakon toga bih mogao otpočeti sa kompletnim serijalom Friday the 13th.
Deleteok hvala
ReplyDelete