HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Konstantin Ershov, Georgi Kropachyov

Uloge: Leonid Kuravlyov, Natalya Varley, Aleksey Glazyrin

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0062453/

Trailer: https://youtu.be/HaVWeY_oDKw

Pogledajte još: Evil Spirit (Manyeouikwan) (2008)

U novembru mesecu održava se 13. po redu Zagreb Film Festival koji ove godine ima novi propratni program po izboru filmskog kritičara i istoričara filma Daniela Rafaelića - Horori istoka Evrope. Festival donosi takmičarski program ali i brojne propratne aktivnosti i iznenađenja a traje od 14. do 22. novembra. Pod Hororima istoka Evrope biće prikazano nekoliko istočnoevropskih, slovenskih filmova sa prostora SSSR-a, Rumunije, Čehoslovačke i Hrvatske a opširnije o filmovima kao i o samom festivalu pročitajte na ovom linku. Za ovu priliku opisaću jedan od filmova koji će biti prikazani a to je sovjetski fantasy horror - Viy.

Viy, iliti na zapadnom jeziku Spirit of Evil, je horor bajka bazirana na istoimenoj priči Nikolaja Gogolja. Po istoj priči je snimljen i kultni domaći horor film Sveto mesto pa će onima koji su ga pogledali radnja Viy biti više nego poznata. U centru pažnje je mladi student bogoslovije po imenu Khoma koji sa svijim kolegama biva prinuđen da prenoći u odajama stare veštice. Veštica je od trojice mladića odabrala upravo Khomu da ga napastvuje a ceo „nebeski” incident se završio tako što je mladić lišio staru vešticu života.

Na Khomino iznenađenje izdahnula stara veštica je istog trenutka promenila oblik i pretvorila se u prelepu mladu devojku. Khoma beži ali ga nevolja sustiže: u bogosloviju stiže naređenje da se devojčina posmrtna želja ima ispuniti a ta je da Khoma ima tri noći bdeti nad njenim telom u lokalnoj crkvi i moliti se nad njenim kovčegom. Lako reći a teško ispuniti: leš devojke se već prve noći pretvara u sasvim živu i opasnu vešticu koja će ovog puta u pomoć pozvati brojne pomagače kako bi kaznila mladića koji joj je oduzeo život.

Viy, koji je ukupnog trajanja 70-tak minuta, je podeljen na dve polovine; u prvoj polovini gledalac prati dogodovštine Khome i prijatelja te njihovu „posetu” staroj veštici dok je drugi deo filma, onaj zanimljiviji i spektakularniji, posvećen dešavanjima u staroj crkvi. Na ovaj način je izbegnuta monotonija i preterano razvlačenje koje je tako svojstveno modernim filmovima. U Viy suvišnih scena gotovo da i nema a predah među spektakularnim je iskorišten za bliže upoznavanje sa Khomom i ondašnjim seoskim životom.

Prikaz aktivnosti seljana, i kompletan prikaz ruskog sela sa dominantnim verskim objektima, je spektakularan gotovo isto koliko i finale filma. Ceo doživljaj karakteriše veoma bogata scenografija prepuna verodostojnih detalja i autentični kostimi seljana a vrhunac su brojni statisti i vrlo pažljivo organizovani kadrovi koji sadrže i preko deset osoba te brojne životinje. Nema sumnje da je ove scene bilo teško osmisliti, organizovati i snimiti ali ruski/sovjetski filmovi su uvek bili skloni spektaklu pa je i Viy na tragu toga.

Kvalitet fotografije je na visokom nivou ali postoje kopije filma koje su slabije. Koliko kvalitet kopije smeta toliko u neku ruku i pomaže - svojim očima sam iskusio probleme sa kojima se susreći stari SF filmovi usled prelaska na moderne HD tehnologije kada se neplanirano vide sajle koje nose lebdeće objekte i slično, stvari koje u vreme snimanja filma nisu mogle biti vidljive usled slabije rezolucije i mutnjikave fotografije. Ukoliko se priviknete na tehnički kvalitet ovog filma u njegovom vizuelnom identitetu komotno možete uživati.

Prava postastica filma, i razlog zašto se pojavljuje na festivalima poput Horori istoka Evrope, je korištenje slovenskog folklora i mitologije. Poslednjih 10-15 minuta filma je zbilja spektakularno jer uključuje specijalne efekte koji su i danas vrlo zanimljivi a za ono vreme su bili možda i napredniji od onih u zapadnim (pretežno britanskim) horor filmovima. Ove scene su svedenije od onog što je planirano zbog (samo)cenzure koja je tih godina vladala u sovjetskim filmovima i tehničkih ograničenja.

Scenografija u strašnijim scenama je vrlo slična scenografiji Hammer produkcije tog doba. To znači da ćete videti dosta kreatura, kostura, paučine, sveća, lanaca i ostalih horor drangulija. I pored svega Viy nije previše strašan i najpribližniji je malo strašnijoj dečijoj bajci. Tome dodatno doprinose karikaturalni likovi i povremeno neozbiljan ton kojim film odiše. Nisam siguran da li je za ovo isključivo odgovoran sistema u kojem je film nastao ili je želja bila da se film dodatno približi širokim radničkim masama.

Osim vrlo dobre glume film karakteriše i odlična režija te maestralna kamera tokom pojedinih scena. Tokom nekih kadrova ćete primetiti i raznorazne trikove kojima su se autori trudili da prevaziđu tehnička ograničenja (statične ili pomične animirane pozadine) ali film i pored toga poseduje dovoljno duha, originalnosti, napetosti i različitosti da bi i 2015. godine bio vredan pažnje. nakon ovog filma usledio je niz rimejkova, ili ponovnih ekranizacija priče, a poslednja se desila 2014. godine kada su Rusi snimili istoimeni film.