HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: John Erick Dowdle

Uloge: Stacy Chbosky, Ben Messmer, Samantha Robson

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1010271/

Trailer: https://youtu.be/XdjFcoe2950

Pogledajte još: Seed (2006)

Ime Johna Ericka Dowdlea vam možda neće zvučati poznato ali njegovi filmovi definitvno hoće: dotični je režiser i/ili scenarista filmova As Above, So Below, Quarantine, Quarantine 2: Terminal i Devil a The Poughkeepsie Tapes je hronološki gledano njegov treći film u karijeri a prvi koji je horor žanra. Iz nepoznatih razloga (koji postaju malo jasniji nakon gledanja filma) The Poughkeepsie Tapes koji je snimljen 2007. godine se pojavio na tržištu mnogo kasnije, zaobilazeći standardne nosače filma (DVD i Blu-Ray). Kopija filma koja je u međuvremenu kružila internetom je slabijeg kvaliteta, budući da potiče sa nekog festivala, ali to ovom filmu nimalo ne škodi (iz razloga koje ću spomenuti u donjem delu opisa).

Priča u filmu je sasvim fiktivna a sadrži rekonstrukciju zločina Water Street Butchera koji su početkom 90-ih godina prošlog veka potresali okrug Poughkeepsiea. Water Street Butcher, kako su ga mediji prozvali, otimao je isključivo ženske osobe, čak i devojčice, odvodio ih u svoje skrovište i tu maltretirao do smrti, silujući ih i kada im oduzme život. Teror u ovom okrugu trajao je čitavu deceniju a mnogi delići ove misterije su otkriveni kada je policija upala u kuću ubice i otkrila preko 800 VHS kaseta na kojima su snimljeni mnogi detalji užasa.

The Poughkeepsie Tapes je snimljen u dokumentarističkom stilu i ima izgled emisija koje rekonstruišu nekakav zločin, emisija kakve možemo gledati na kablovskim kanalima. Film kombinuje izjave svedoka, inspektora, agenata i detektiva, sadrži izjave žrtava, njihovih roditelja i prijatelja, uključuje animirane mape kretanja ubice i akcija protiv njega te kao kruna celog filma - sadrži inserte iz snimaka koje je ubica pravio svojom VHS kamerom. Upravo zbog ovog poslednjeg The Poughkeepsie Tapes možemo posmatrati i kao found footage film.

Ono što ovaj film izdvaja od ostalih horora, pa i found footage horora su dve stvari. Prva stvar koja mi se dopala je što je dokumentarni stil ovde veoma ubedljiv. Iako postoji mnogo pritužbi gledalaca na glumu u ovom filmu ja je nisam pronašao kao problematičnu. Svi su (osim možda jednog ili dva lika) veoma ubedljivi i zaista deluju kao sasvim obični ljudi koji su na neki način povezani sa zločinima ili žrtvama. Ukoliko sumnjate u glumu slobodno podmetnite The Poughkeepsie Tapes nekome kao dokumentarni film i videćete da ni po čemu neće zaključiti kako je ovo samo montirana fikcija.

Druga stvar za pohvalu su „autentični” snimci sa kaseta koji nam se mestimično serviraju tokom filma. Na njima najčešće vidimo prilazak sadističkog ubice svojim žrtvama, često posmatramo i putovanje do skrovišta a onda u najgnusnijim snimcima gledamo „aktivnosti” u podrumu. Verujem da nijedan gledalac neće ostati ravnodušan pri gledanju scena home invasiona, otmice 8-godišnje devojčice ili tokom jezivih poigravanja maskiranog ubice sa svojim nemoćnim i izmučenim žrtvama.

Većina ovih snimaka je neverovatno napeta, teška i mučna za posmatranje a oni koji ne mogu da podnesu scene ponižavanja, maltretiranja, brutalnog ubijanja, sakaćenja, silovanja, psihičke torture i sadističkog iživljavanja bolje da ni ne počinju gledanje ovog filma. Iako gotovo da ne sadrži grafičke elemente (čitaj: sadrži tek nekoliko ubistava, a jedno efektno) autor je uspeo da stvori neverovatno jeziv i zastrašujuć film u kojem je i sam pomen zločina i način na koji je neko ubijen jeziviji nego kod pojedinih filmova koji se svim snagama trude da budu zastrašujući.

Ubedljivost dokumentarističkog dela i vrlo dobra gluma su dva razloga zašto sve deluje realno i jezivo a ključni adut je - VHS kamera. Autor je radnju smestio na početak 90-ih godina i time izbegao upotrebu suviše jasne i precizne HD kamere. VHS kamera svojom mutnjikavom i nepreciznom slikom zaista stvara specifičan osećaj kao da gledamo stvarne snimke a zvuk prepun šuma samo doprinosi da svaku tišinu tokom približavanja budućoj žrtvi doživimo uz neopisivu nelagodu.

Ovde stavljam i jednu primedbu a to je da su snimci povremeno vrlo slabog kvaliteta, kao da glava video-rekordera nije najbolje naštelovana (ili kao da je ubica koristio kasete koje su hiljadu puta presnimavane). Neko ko uloži toliko truda u svoje zločine, čak i u sporedne radnje i prikrivanje zločina (druga polovina filma), verovatno može doći i do novih kaseta, mada treba imati na umu da je brojka od preko 800 snimljenih zaista impozantna. Drugu primedbu stavljam na neke aktivnosti ubice ali ih neću otkrivati jer bi to razotkrilo mnogo detalja i narušilo potencijalno gledanje.

The Poughkeepsie Tapes apsolutno predlažem za gledanje jer će jezivi, sirovi i vrlo realni VHS snimci sasvim sigurno zgroziti većinu gledalaca. Scene sa devojčicama, sa četvoronožnim maskiranim ubicom, poslednje ubisto u podrumu ili poslednji intervju devojke (vrhunac filma!) sasvim sigurno spadaju u vrhunac horora. Ukoliko ste raspoloženi za sat ipo užasa (ali i tuge) zaboravite na razne Sawove, Elije Rothove, V/H/Sove i slične horor amatere i pogledajte šta sadrže stare Poughkeepsie trake.