HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Guillermo Amoedo

Uloge: Lorenza Izzo, Ariel Levy, Aaron Burns

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2238470/

Trailer: https://youtu.be/Swdjj9OTHcA

Pogledajte još: Let Us Prey (2014)

The Stranger je čileanski vampirski horor triler čiji omot krasi ponosno istaknut natpis „Eli Roth presents”. Dotični gospodin je na meni nepoznat način uspeo da stekne „kultni” status kod dela horor publike pa će ova navlakuša sigurno pomoći da The Stranger dopre do većeg broja gledalaca. Film je režirao Guillermo Amoedo koji je kao scenarista već sarađivao sa Rothom (Aftershock, The Green Inferno, Knock Knock), isti je potpisao i scenario a film je mahom pobrao dobre kritike.

Sve počinje kada neuredan i oronuli stranac s večeri dođe u mali mrakom okovani kanadski gradić, tražeći ženu po imenu Ana. Kada pokuca na vrata ne baš slučajno izabrane kuće jedan tinejdžer će mu reći da je dotična umrla pre više godina. Razočarani stranac seda na klupu u parku a nakon nekog vremena ga napada banda lokalnih siledžija koja ga ubada nožem i šutira gotovo do smrti. Tinejdžer iz kuće gde je stranac pokucao poziva policiju ali čini se da policajac nema nameru da pomogne nepoznatom čoveku.

Još od vremena Johna Ramboa lokani šerifi ne mirišu nepoznate pridošlice a posebno onda kada je u incidente umešan i šerifov sin. Šerif odnosi telo ubodenog stranca i baca ga na deponiju gde ga pronalazi onaj isti gore pomenuti tinejdžer i odvozi svojoj kući. Kada sledećeg jutra šerif bude video da tela nema na onom mestu gde ga je ostavio kreće hajka po celom gradu. Veoma brzo šerif će stići do kuće u kojoj se stranac oporavlja a da je znao ko je dotični verovatno tog dana ne bi ni krenuo na posao.

Iz prologa filma, ali i iz kasnijih flasbackova, saznajemo da je stranac Zaražen. Svi tragovi (žeđ za krvlju, osetljivost na svetlost, večni život, izgriženi vratovi) ukazuju na to da je u pitanju vampirizam. Ipak, reč „vampir” nije upotrebljena nijednom u filmu, niti su korištena najpoznatija vampirska obeležja, poput karakterističnih zuba. Kao da ekipa koja je snimala film nije platila autorska prava na Agenciji Za Vampirizam pa je iskoristila skoro sve ali modifikovano i bez izričitog definisanja.

Ovo je jedan od razloga zašto film ne deluje previše vampirski iako se njima bavi i zašto će se vampir fanovi osećati kao da nose patike Reabok, slišaju Panasonaik plejer ili gledaju film na Sorny televizoru. Stranac sam po sebi ne izgleda niti zastrašujuće, niti vampirski, on ne poseduje gotovo nikakve moći i uzalud se upušta u dešavanja iz kojih izlazi izranjavan. Rane ga doduše ne ubijaju ali ne vidim svrhu tolikih upadanja u duele sa jačim od sebe. Ili sam ja očekivao neki malo drugačiji film (kvalitetniji pre svega).

Ono što je autor zamislio kao veliko iznenađenje je vrlo očigledno već po prvom susretu nekoliko glavnih likova u filmu. Ostaje samo da se vidi kako će se cela vampirska tarapana u gradiću završiti, da li će film imati očekivano otvoreno finale (hoće, ne brinite) i ko će izaći kao pobednik iz duela vampira i vampirskih vampira. Ovi drugi su agresivnija varijanta onih prvih a naš stranac ih prezire iz dna duše. No, celu tarapanu je zakuvao on sam pa ne znam ko mu je kriv.

Osim nepoznatog razloga dolaska stranca u gradić film pati i od mnogo nelogičnosti i pitanja koja ostaju da lebde u vazduhu i nakon završetka filma. Flashbackovi pokazuju zašto su se nekadašnji ljubavnici razišli ali ne pokazuju kako su zaraženi. Priča je prilično plitka i naivna a karakteri neuverljivi. Ovo se najviše odnosi na ponašanja lokalnog šerifa i narušavanje 666 zakona da bi spasio svog sina ubicu i nasilnika. Ostala je i misterija starateljstva nad tinejdžerom kao i zašto je on morao da bude narkoman.

Po svom izgledu The Stranger bolje izgleda od niskobudžetnih modernih horora ali slabije od pristojno produciranih. Najefektniji je noćni izgled gradića u koji stiže misteriozni stranac dok je deo filma koji se dešava danju manje atraktivniji i poseduje jednu potpuno drugačiju atmosferu. Specijalni efekti su krvavi i u nekoliko navrata dobri ali manje brutalni nego što bi se očekivalo od jednog Eli Rotha. Određeni specijalni efekti su animirani i ne previše spektakularni (efekat sunca na „vampirima”).

U filmu je prisutan i Rothov „pečat” u vidu ubijanja nevine devojčice (nešto slično smo videli i u nedavnom Clown), što je bespotrebna i suvišna scena, scena koja je ovde samo kao dokaz nemoći autora i pokušaja da se po svaku cenu bude šokantan. The Stranger je film kojim su autori želeli da osmisle neki novi, moderni vampirizam, ali, nažalost, on samo poseduje bledu priču, ne baš najsjajniju glumu, osrednje izgledajuće „zaražene” i gomilu rupa u priči. Film je imao potencijala ali je završio u kategoriji „pogledajte samo ako nemate ništa pametnije”.