HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Mårlind & Stein

Uloge: Julianne Moore, Jonathan Rhys Meyers, Jeffrey DeMunn

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1179069/

Trailer: https://youtu.be/aWCl93yETq4

Pogledajte još: Case 39 (2009)

Na predlog čitaoca Lazara pogledao sam paranormalni horor triler film Shelter, iliti 6 Souls, kako mu glasi drugi naziv. Režiju ovog filma je potpisao izvesni dvojac potpisan kao Mårlind & Stein koji je mnogo poznatiji po dve godine kasnije režiranom Underworld: Awakening. Scenario je odradio Michael Cooney (Jack Frost, Identity) što bi uz dobru glumačku postavku trebalo da garantuje da ćete gledati dobar film. Skoro. Shelter je film koji zahteva da svu pažnju usredsredite na njegov gotovo dvočasovni tok a čak i ukoliko sve niti radnje pomno ispratite ostaće neke nejasnoće i misterije kao rezultat rupa u priči i komplikovanih dešavanja.

Nakon tragične smrti svog supruga psihijatristkinja Cara Harding (Julianne Moore) gubi veru u Boga a gledalac već u ovom trenutku zna da će je događaji koji slede „dobrovoljno” naterati da se vrati na pravi put. Cara se specijalizirala za osuđenike sa disocijativnim poremećajima ličnosti, tj. za osobe koji imaju poremećaj poprimanja novog identiteta. Kada joj otac predstavi nepokretnog mladića Adama, koji povremeno postaje David, to postaje izazov za doktorku pa pokušava da ga „izleči” koristeći standardne metode.

Da Adam nije sasvim običan pacijent sa poremećajem višestruke ličnosti vidi se veoma brzo jer početak doktoričine istrage donosi saznanje da je pravi David ubijen još 1982. godine tokom nekakvih brskih ritualnih vradžbina. Poseta lokalnoj grupi nekakvih vernika koja obitava u brdima se podrazumeva ali to je tek početak nepredvidljivih dešavanja. U celoj priči svoje mesto imaju i virus iz 1918. godine, misteriozni sveštenik, stigmatske rane, krađe duša i kao glavna nit filma borba između dobra i zla i kako povratiti veru u ovo prvo.

Film je u svom početku dosta zakomplikovan i konfuzan (zapravo lažem, takav je gotovo do polovine) i potrebno je dosta vremena da bi se naizgled nepovezane stvari susrele u jednoj tački i da bi se zatim videlo kuda sve to vodi. Zaplet filma deluje vrlo pretrpano a u tom galimatijasu svega i svačega gledalac se jedva snalazi. Potrebno je dosta pažnje da se istovremeno prate dešavanja na ekranu i postavljaju brojna pitanja na koja (barem na većinu njih) odgovor neće stići.

Gledalac se u drugom delu filma neprestano dvoumi da li se priča razvila ili razbila: autor filma pokušava da poveže virus s početka prošlog veka i reinkarnaciju, veštičarenje i satanizam, kaznu i zločin ali ne uspeva da dopre dalje od „dileme” za priglupe čitaoce facebook članaka - Bog ili vakcina, nauka ili vera. I na drugim poljima film ne uspeva da bude dovoljno smislen; podvojene ličnosti razumem ali nisam shvatio gomilu drugih stvari i detalja (da ne spoilerišem). Možda sam glup pa nisam shvatio dešavanja ali pre mislim da se na scenariju trebalo i moralo raditi.

Sve mi deluje kao da se na dotičnom scenariju prčkalo naknadno, samo da bi se zadovoljile neke stvari koje se podrazumevaju u modernom triler ili paranormalnom horor filmu. Sve bi bolje funkcionisalo da Shelter ne sadrži toliko predvidljivih momenata (recimo, završetak je vrlo očigledan već u desetom minutu filma) ali i da je nešto izbačeno iz priče, što bi doprinelo lakšem praćenju i mnogo manjem broju gluposti koje se daju videti. Ali, kada je već film tako snimljen red je da ga se takvog i oceni.

Od pozitivnih stvari u filmu tu je prvenstveno Julianne Moore, glumica koju sam u skorije vreme gledao u dva rimejka (Carrie i Psycho) u kojima nije pružila ni blizu koliko zna i ume. Moore je u Shelter odlična, kako vizuelno tako i po svojim glumačkim dostignućima, i pravo ju je zadovoljstvo gledati. Jonathan Rhys Meyers u ulozi mladića sa više identiteta je dobar ali je suviše očigledno da će poprimiti neki zli identitet s kojim će imati problema i doktorica i njena ćerka. Inače, Shelter je odlično odglumljen, od glavnog do najsporednijeg lika.

Shelter izgleda takođe odlično i to ne samo zbog odlične fotografije već i zbog eksterijera na kojima se film odvija. Obožavam filmove koji se dešavaju na jezivim periferijama a Shelter je upravo takav film. Uz to, kamera izvlači maksimum iz lokaliteta i stvara prilično dobru i jezivu atmosferu i predosećaj da nešto tragično predstoji. Enterijeri su sasvim očekivano manje efektni ali i tu se uložilo dosta truda. Strašnih scena nema mnogo ali na tome nije ni akcenat filma. Bolje je ovako nego da je film natrpan jeftinim jump scare momentima.

Prava je šteta da je ovaj film upropastio konfuzan i slab scenario; da su barem neke stvari iz pomenutog drugačije Shelter bi dosegao visoku ocenu. Ovako ostaje film koji dobro izgleda, ima dobru atmosferu i dobro je odglumljen ali film koji će malo koga oduševiti a većina gledatelja neće ni shvatiti šta je upravo gledala i zašto se na ekranu dešavalo to što se zbilo.