HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Christopher Leone

Uloge: Mark Hapka, Jessica Rothe, Eric Jungmann

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt3479316/

Trailer: https://youtu.be/uyknfocH8t4

Pogledajte još: Time Lapse (2014)

Parallels je naučno fantastični film za koji su odgovorni autori odlične mini serije The Lost Room. Iako tokom gledanja filma nisam znao za taj podatak celo vreme sam imao osećaj da Parallels neodoljivo podseća na ovu odličnu serij(ic)u a samo jedna „sitnica” je kriva zašto i ovaj film nisam ocenio visokom ocenom. O manama kao i obično nešto kasnije a za početak moram reći da bi bolji naslov ovog filma bio Parallel Worlds. Osim što bi bio atraktivniji ovakav naslov bi bolje opisivao radnju i bio pravi mamac za sve SF sladokusce.

Da, paraleleni svetovi. Za mene je ovakva tema jedna od najzanimljivijih u žanru fantastike (druge dve su vremenska putovanja i putovanja u neistražene galaksije) pa sam filmu prišao sa velikim očekivanjima. Nakon (u tom trenutku) konfuznog prologa vidimo brata i sestru, Ronan and Beatrix, koji primaju nejasnu poruku od svog oca a kada dođu u porodičnu kuću od njega nema ni traga ni glasa iako bi morao biti tu (iz određenih razloga). Oni polaze u potragu za ocem a priključuje im se i komšija njihovih godina.

Potraga ih vodi u jednu napuštenu zgradu koja se nalazi u samom centru grada. Kada uđu u zgradu ni ne sanjaju da je ona prolaz u neograničeni broj paralelnih svetova a nakon određene kratkominutne tarapane i sami uočavaju da napolju više nije njihov svet već neki potpuno novi. Ovaj svet je prošao kroz nuklearni rat i deluje vrlo razrušeno, njime haraju raznorazne bande koje naše junake zarobljavaju, odvode na udaljeno mesto i tamniče ih.

Kao centar svih dešavanja i svih svetova je zgrada koja je neuništiva i služi kao prolaz. U tačno određeno vreme zgrada „okrene” jedan zubac zupčanika i prebaci svoje ukućane na isto to ali potpuno drugačije mesto. Finalna destinacija se ne može izabrati, barem to naši junaci u tom trenutku ne znaju. Ovo dovodi do velike napetosti jer ukoliko u tačno određeno vreme oni ne budu u zgradi rizikuju da ostanu zarobljeni u opustošenom svetu skupa sa pobesnelim stanovnicima.

Osim ovoga imaju zadatak i da otkriju šta simbolizuje zgrada, koja je njena funkcija, ko ju je podigao i kakve veze sa svim ovim ima njihov otac, koji je uz to povezan i sa apokalipsom u razrušenom svetu. Doći do odgovora na ova pitanja uopšte nije lako a život u različitim svetovima je prilično komplikovan. Osim što svaki svet ima svoja pravila, nekada hi-tech a nekada apokaliptična, svaki svet poseduje identične likove našim junacima ali u sasvim drugačijim okruženjima i ulogama.

Od samog početka filma je vrlo jasno da se dvoje identičnih likova moraju kad-tad sresti a jasno je i da ti susreti ne mogu proći bez posledica. Takođe se podrazumeva da će u filmu i neki negativac iskoristiti prolaz i pokušati nauditi likovima ili nekom svetu. Parallels poseduje jednog negativca ali u ne baš najsrećnijem obliku i sa ne baš odgovarajućom sudbinom za ovakav tip filma. Ali kod Parallels postoji jedno još veće „ali” koje SF sreću kvari.

Parallels je film dugačak tek 80 minuta a to je nedovoljno vremena i za polovinu tema kojima se on bavi. Gotovo nijedna misterija ovde nije rešena a finale filma postavlja neka nova pitanja koja takođe ostaju otvorena. Da li je Parallels zamišljen kao prvi film u nizu, začetnik trilogije ili film sa veoma bezobraznim cliffhangerom - zaista ne znam ali je činjenica da je utisak nakon gledanja filma istovetan utisku nakon gledanja pilot epizode odlične serije. U slučaju Parallels problem je što nastavka nema i ko zna da li će ga i kada biti.

Kratko trajanje filma i nedovršena priča su doveli do toga da ne znamo prave pozadine likova i njihov cilj (pre svih o sumnjivoj azijatkinji i ocu brata i sestre) a činjenica je i da samo dva sveta (ili tri ukoliko ubrojimo i naš) u filmu o paralelnim svetovima nije dovoljno. Ako se sve ovo izuzme Parallels je gotovo odličan film. On ne sadrži nikakve spektakularne specijalne efekte, često ne sadrži nikakve efekte, ali sadrži veoma zanimljivu i misterioznu priču koja gledaoca drži prikovanog za ekran do samog finala (ili „finala”).

Iz gore navedenih razloga film je veoma teško oceniti, kao što bi se teško ocenilo neko vrlo ukusno jelo kod kojeg nakon prvog zalogaja drugog nema a ko zna i da li će ga biti. Možda će jednog dana (kada se pojavi nastavak ili nastavci filma) ova mana biti precrtana ali danas, oktobra 2015. godine, ona se jednostavno mora uzeti u obzir. Ipak, svim ljubiteljima naučne fantastike, putovanja kroz prostor i vreme - preporučujem ovaj film.