HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Shane Abbess

Uloge: Daniel MacPherson, Grace Huang, Luke Hemsworth

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt3327624/

Trailer: https://youtu.be/s4l_lHGMhlw

Pogledajte još: Event Horizon (1997)

Infini je australijski SF horor film koji daje još jedan pogled na temu opasnosti koje vrebaju na udaljenim planetama od strane naprednijih i neprijateljski raspoloženih organizama. U XXIII veku, kada se dešava film Infini, čovečanstvo je rešilo problem teleportacije na najudaljene delove galaksije ali nije rešilo problem svoje smrtnosti i nesavršenosti. Najplaćeniji poslovi su u rudnicima koji se nalaze na negostoljubivim planetama, gde je temperatura nekoliko stotina stepeni ispod nule i duva jak vetar. Nakon što je na jednoj takvoj stanici proglašeno stanje opasnosti spasilački tim je poslat da izvidi situaciju i spase preživele.

Usled dilatacije vremena spasilački tim se nakon višečasovnih aktivnosti vraća za nepunih 30 sekundi ali u podivljalom stanju gde u napadu ludačkog besa krvnički rastrže svoje kolege. Whit Carmichael, novi član spasilačkog tima kome je ovo prvi dan na poslu, hakuje teleporter i prebacuje se u poslednjem trenutku na ono isto mesto odakle su stigle njegove kolege zaražene svemirskim besnilom. Organizuje se nova spasilačka misija sastavljena od više ljudi koja će imati primarni i sekundarni zadatak.

Primarni zadatak će biti da se onemogući isporuka famoznog kontigenta tereta a sekundarni da se spasi jedini preživeli iz prethodne misije (Whit Carmichael). Po pristizanju na stanicu spasioci zatiču haos i mrtvu posadu, smrznutu i izmasakriranu. Grejanje na stanici je isključeno a sistemi ne rade što je doprinelo ekstremno niskoj temperaturi. Ipak, Whit Carmichael je i dalje živ a ostao je u životu zahvaljući tome što se šćućurio negde oko jezgra. To je u redu ali izgleda da na stanici ima još živih ljudi ili „stvorenja” koja su do skoro bila u ljudskom obliku.

U ovom trenutku kreće tarapana i jedan prilično dug film (110 minuta) koji predstavlja samo pola minuta u životima (i smrti) teleportovane posade. Ukoliko preživite veoma konfuzan uvod filma, koji se dešava na nakoliko ravni i prati nekoliko paralelnih radnji na više mesta, sve potpomognuto klasično apstraktnom SF pričom načičkanom famoznim pojmovima, bićete nagrađeni veoma dobrim i u mnogim aspektima prilično kvalitetnim naučno-fantastičnim filmom sa horor elementima.

Prvo što upada u oči je da Infini nije jeftin film. Nisam pronašao podatak koliki je bio budžet filma ali je on definitivno bio dovoljan da ne gledamo animirane hodnike i tunele (kao u Debug, recimo). Ostaje primedba da stanica izgleda nemaštovito, i da je možda bespotrebno sastavljena od uskih hodnika i mračnih tunela koji kao da su konstruisani za ovu najezdu vanzemaljskih organizama protiv ničim izazvanih ljudi, ali na tako nešto smo zaista navikli. Kao i na brojna vrata između prostorija koja se sasvim bespotrebno i nefunkcionalno otvaraju zavrtnjem.

Ti isti nemaštoviti hodnici vrlo ubedljivo izgledaju i sve deluje kao da zaista posmatramo radnju koja se dešava na svemirskoj stanici. Specijalni efekti su odlični kada su u pitanju uslovi na stanici, prvenstveno je ubedljiva niska temperatura, a izgled smrznutih leševa je odličan. Stvorenja koja karakteriše bezličnost ali i sposobnost prilagođavanja i repliciranja su predstavljena amorfnom vodenkastom masom, što je sasvim odgovarajuće ali ne previše impresivno. No, akcenat filma je na onom šta ta stvorenja jesu i kakva opasnost po čovečanstvo mogu da budu a ne kako izgledaju.

S obzirom da se „zaraženi” članovi posade ponašaju veoma agresivno Infini je pun agresivnih, brutalnih i krvavih scena, pa film može presesti gledaocima koji očekuju jedan isključivo SF film. Režija je zaista na visini zadatka pa film obiluje borbama, progonima i napetim scenama. Misterija se lagano otkriva (pažljivo gledajte scenu u laboratoriji) a završetak filma ma koliko konfuzno izgledao ipak nije toliko komplikovan za shvatiti. Završna scena zatvara ovaj film ali i ostavlja prostora za mogući nastavak, ako za tako nečim bude potrebe.

Režiser osim napetosti uspeva da stvori i razne dileme kod gledaoca a jedna od bitnijih je da li je i koliko Whit Carmichael zaražen ili se samo bori za povratak svojoj (očekivano i na granici patetike) trudnoj ženi. Osim ovoga brojne scene u filmu imaju delimično haotičnu montažu gde nije uvek jasno da li sve što vidimo predstavlja realnost, halucinacije, verzije dešavanja iz različitih perspektiva ili moguće ishode. Ovo vrlo efektno deluje ali može da zbuni neiskusne gledaoce. No, ko preživi gore pomenuti uvod preživeće i ovo.

Infini je iznenađujuće dobar SF film koji daje gledaocu standardno jasnu poruku. Na tom polju on ne donosi ništa novo, kao ni na polju celokupne priče, ali donosi vrlo dobro skrojen film koji skoro odlično izgleda što je u vreme deficita kvalitetnih SF filmova i više nego što možemo da očekujemo.