HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Chuck Russel

Uloge: Kim Basinger, Jimmy Smits, Rufus Sewell

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0163983/

Trailer: https://youtu.be/PbO-OMzEJSM

Pogledajte još: The Prophecy (1995)

Bless the Child je triler horor film u režiji Chucka Russela (osim nekoliko poznatih nehorora režirao je A Nightmare on Elm Street 3: Dream Warriors i The Blob 1988) snimljen po istoimenoj noveli Cathy Cash Spellmana. Film je veoma dugo čekao da bude odgledan, možda i celu deceniju, a to se konačno i desilo na predlog čitaoca Lepi Mesec. Film je svojevremeno doživeo neuspeh i kod publike i kod kritike a ostvario je negativni uspeh i na bioskopskim blagajnama (nije uspeo da vrati uloženo). Za ovo razlog treba tražiti u specifičnoj temi filma koja odgovara isključivo specifičnoj publici a ukoliko vi spadate u tu grupu Bless the Child bi vam se mogao svideti.

Njujorška medicinska sestra Maggie (Kim Basinger) jednog Božića doživljava iznenađenje kada sasvim iznenada ugleda svoju odbeglu sestru Jennu (Angela Bettis) sa bebom u naručju. Jenna ni ovaj put, kao ni toliko puta ranije, ne uspeva da se izbori sa narkomanijom pa se sve završava ukradenim novčanikom i ostavljenom bebom. Budući da Maggie po svemu sudeći ne može da ima dece sestrina ćerkica joj ne predstavlja opterećenje već iznenadno dobrodošlo zadovoljstvo: Maggie odgaja bebu kao da je njena.

Zatim se radnja seli u budućnost i prati nekadašnju bebu a sada šestogodišnju devojčicu koja se zove Cody (Holliston Coleman). Cody isprva pokazuje znake autističnosti i sporog razvoja a kada je Maggie pošalje u specijalnu katoličku školicu ispostavlja se da devojčica ima određene specijalne moći. Jednoga dana pojavljuje se i devojčicina biološka majka, sada udata za bivšeg glumca a novog lidera versko-zdravstvene organizacije (čitaj: sekte). Par otima Cody a Maggie se, skupa sa policijom, daje u poteru i upada u šokantni splet događaja.

Maggie će pomoći FBI agent John Travis (Jimmy Smits), bivši sveštenik koji je oba zanimanja sažeo u jedno. Potraga će dovesti do saznanja o satanističkoj sekti koja ima vrlo razgranatu mrežu fanatičnih sledbenika koji ne prezaju ni od čega. Agent će pokušati da sazna da li Codyna otmica ima nekakve veze sa serijom ubijene dece i sa zloglasnim simbolima koji su pronađeni na mestima zločina. Nastaje trka sa vremenom a za gledaoce ovo znači napeto finale i (pretpostavljam da ovo neće biti nikakvo iznenađenje) hepiend.

Bless the Child je religiozni film pa svi oni koji su alergični na ovakvu tematiku ili ne vide smisla u bitkama anđela i demona možda bolje da preskoče njegovo gledanje. Ipak, čak i ako ne pohvatate konce koji demon želi šta i koje je značenje iscrtanog simbola znaćete ko je na strani dobra a ko na strani zla i to je dovoljna informacija da se film privede kraju. Za razliku od nekih drugih religioznih filmova koje sam gledao u poslednje vreme (The Remaining) Bless the Child ne zalazi u banalizam i neukus pa je dovoljno gledljiv.

Ako izuzmete religiozni aspekt u filmu ne ostaje mnogo toga sem standardne teme otmice deteta (Mel Gibson: „Gimme Back My Son!”) koja uvek gledaocu pruža gotovo istovetno iskustvo. To znači da istraga uvek kaska za otmičarima (do pred finale), da majka saznaje mnogo više od policije, da otmičari ma koliko razgranatu mrežu pomagača imaju uvek lično obavljaju sve prljave poslove ali i da film poseduje niz nerezonskih postupaka, recimo zašto Maggie nije otišla u medije kada je već poznato lice otmičar njenog deteta.

Vizuelni izgled filma je dobar, ambijenti su korektni a sve ima vrlo prepoznatljiv izgled kraja 90-ih, što je i logično. Ono što je takođe logično, ali što neće odgovarati mlađim gledaocima koji film gledaju nakon 15 godina, su slabe kompjuterske animacije, pre svega pacova i letećih spodoba a onda i druge. Animacija je out-of-date a još jednom se pokazalo da stari dobri nekompjuterski specijalni efekti bolje odolevaju zubu vremena od „modernijih”, kod kojih se svojevremeno Pentium II usijao od renderovanja.

Glumačka postava je ovde veoma dobra. Kim Basinger je samo korektna a bolje izvedbe su pružili epozodni likovi. Angela Bettis je odlična kao i uvek, Rufus Sewell dobar u svojoj zloj ulozi, Holliston Coleman vrlo simpatična kao devojčica a Christina Ricci nažalost ima samo 10-minutnu rolu. Prijalo mi je da nakon nekoliko decenija vidim Jimmyja Smitsa u ulozi policajca iako njegov lik nije baš mnogo verodostojan. Čak i oni najsporedniji karakteri u filmu su dovoljno upečatljivi tako da tu zaista nemam šta da zamerim.

Bless the Child nema mnogo toga da ponudi ukoliko niste ljubitelj religioznih filmova, filmova o vekovnoj borbi dobra i zla, o prelasku sa jedne „strane” na drugu i „nepredvidivom” ishodu obračuna koji posmatrate. Za sve koji nisu fanovi ovakve materije Bless the Child će biti bled i neubedljiv, sa sve generičkom heroinom, mlakim policajcem, nerealnim situacijama i slabim animacijama.