HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Devon Downs, Kenny Gage

Uloge: Robert LaSardo, Sara Fabel, Jordan James Smith

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2948712/

Trailer: https://youtu.be/8gK-5V64Hmk

Pogledajte još: Hostel (2005)

Ukoliko ste fan torture porn filmova a tražite barem dašak inovacija u ovom podžanru Anarchy Parlor može biti film za vas. Ako ništa drugo njegova radnja se dešava u ne toliko eksploatisanom delu sveta (barem kada su horor filmovi u pitanju) a tematika je dosta originalna. Prava je šteta da film trokira upravo u segmentima koji se ne tiču morbidarija pa deluje kao da autori nisu umeli da osmisle iole interesantniju poveznicu koja bi sve ovo uobličila u skladnu celinu. Ili je naprosto život autora filma i njihov vid provoda upravo onakav kakav vidimo u ovom filmu.

Kada je u pitanju antipatičnost klinaca u glavnim ulogama, njihov vid provoda i naivnost kompletnog zapleta priče Anarchy Parlor kao da se takmiči za zlatnu medalju. Klinci su klasični američki retardi koji dolaze u Litvaniju provoda radi, idu od žurke do žurke, trude se da sopstvenu krv što više pomešaju sa alkoholom a nos što pre začepe belim. To je naravno njihov problem ali je problem nas gledalaca što ogroman deo filma protiče u neubedljivim provodima, odvratnim dijalozima i bahanalijama svih vrsta.

Negde posle dvadesetak minuta radnja nekako uspeva da se pokrene iz litvanskih ćumeza. Dvoje od šest prisutnih američkih studenata se odvaja i odlazi sa sumnjivom tetoviranom plavušom u njen tattoo studio; klinka želi da se tetovira, jer u Americi valjda to ne može, dok klinac želi da povali tetoviranu plavušu. Klinka je dobila nemaštovitu tetovažu na vratu, koju joj je podario sumnjivi vlasnik tattoo studija, a klinac je negde pre orgazma dobio injekciju nepoznate sadržine u svoje telo.

Iz kosmosa se vidi da je dvojac koji vodi „tattoo studio” sumnjiv ali našim naivnim klincima ništa nije sumnjivo. Ukoliko progutate ovakav uvod, usiljena razdvajanja i nedostatak signala mobilne telefonije progutaćete i studio za tetoviranje koji se nalazi u sred glavnog grada Litvanije i koji „guta” svoje mušterije, nepoznato u kojem broju ali definitivno u dvocifrenom. Naravno, lokalnim organima reda ništa nije sumnjivo jer je to, jelte, Litvanija, kao što je onomad bila Slovačka (Hostel, koji je by the way očigledni uzor ovog filma).

Amerikancima je Litvanija na kraju nedođije ista k'o i Tanzanija, a u takvim sumnjivim, nedemokratskim zemljama je svaki vid kriminala moguć a uvrnutosti se podrazumevaju. Zato interesantna priča koju izlaže Artist, vlasnik studija za tetoviranje, o tradiciji Japanaca i njihovom stilu i čuvanju tetoviranja predstavlja samo paravan za nekakvu trgovinu organima. U celu priču su kao naručeni stigli p'jani američki tinejdžeri a naše je samo da ispratimo ko će i da li će izaći živ iz studija i sa kojim brojem organa.

Gore spomenuti Artist je najveći plus ovog filma. Osim što svojim gotovo kompletno tetoviranim telom izaziva osećaj strahopoštovanja i gađenja on pre svega odlično glumi, reklo bi se za dve klase bolje od ostatka ekipe. Tetovirana pomoćnica je ovde samo radi svog izgleda, tinejdžerka koja je prva došla u studio je prosečna a ostali klinci ni to, već služe kao mesina na kojoj će se Umetnik iživljavati. Nisam siguran koliko je ovo plus ili minus filma, jer torture porn ionako niko ne gleda zbog glumačkih bravura.

Ovo se gleda zbog mučenja, čerečenja i komadanja tijelesa a toga u filmu ima samo delimično. Zbog specifičnog odlika biznisa kojim se Artist i pomoćnica bave nema klasičnog mučenja & sečenja već se usredsređuju samo na jedan organ. Nekoliko scena je grafički vrlo brutalno dok ima i nekoliko koje jesu brutalne ali i nerealne. Film poseduje i dosta detalja koji bi u nekom ozbiljnom filmu bili vrlo uznemirujući ali u Anarchy Parlor to nisu ni za trenutak, prvenstveno jer on nije dovoljno ubedljiv.

Druga stvar koja urušava ono što je relativno dobro u filmu je konstantno razvodnjavanje koje se najčešće ogleda u apsolutno nebitnim scenama striptiza, erotskog plesa, seksa i ostalih razvratnih aktivnosti. Nije da to ne volim da gledam u određenim trenucima ali onda odaberem filmove određenog žanra koji ne sadrže dugačke uvode :) U hororima ipak više cenim atmosferu (koje ovde nema), ubedljivu priču (koje takođe nema) i dobru glumu (koja u filmu postoji samo kod glavnog negativca). 

Poslednji čavao u truli tetovirani litvanski kovčeg Anarchy Parlora je završetak koji je „nepredvidiv” i „šokantan”. Zapravo, takav je trebao da bude a ispao je samo neverovatan i glup. Anarchy Parlor je i inače glup film, kada se sve sabere i oduzme. On ima loš početak i kraj, osrednju središnjicu koja je uništena scenama noćnog života u Vilniusu (što na neki način i jeste horor) i nejasnu poruku.