HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Bhushan Patel

Uloge: Bipasha Basu, Karan Singh Grover, Sulabha Arya

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt4271730/

Trailer: https://youtu.be/e0pdoezNhmc

Pogledajte još: Alone (2007)

Do sada sam već opisao nekoliko indijskih horor filmova i nikada rezultat nije bio blizu onih koje postižu evropski, američki ili azijski. To neće promeniti ni Alone, film koji mi je pre nekoliko meseci neko preporučio, rekavši da je film odličan & vrlo strašan. Nit' je previše strašan, nit' je baš dobar ali je sa neke strane zanimljiv, pre svega vizuelno i zbog lokaliteta. To naravno nije dovoljno da se Alone preporuči za gledanje, barem ne onim gledaocima koji begaju od indijskih telenovela k'o đavo od krsta.

Alone je rimejk istoimenog tajlandskog horora koji sam opisao na ovim stranicama (i koji preporučujem za gledanje jer je u svakom aspektu bolji od ove indijske verzije). Zanimljivo je da se Alone priča labavo naslanja na roman Agathe Christie „Slonovi pamte” a još zanimljivije je da ovo nije prva indijska verzija tajlandskog horora već je to film Chaarulatha iz 2012. godine. Poslednja zanimljivost je da se za režiserskom palicom ovog filma nalazi Bhushan Patel, autor nastavka možda najpoznatijeg indijskoh horora 1920 pod nazivom 1920: Evil Returns.

Kratak osvrt na radnju: Sanjana i njen suprug Kabir žive u ljubavi koja izgleda kao da će trajati večno. Stvari kreću nizbrdo kada Sanjana počinje da doživljava košmare i vidi priviđenja a njena majka doživljava nesreću. Ispostavlja se da je Sanjana imala sestru Anjanu i da su bile sijamske bliznakinje, spojene, nerazdvojne i verne jedna drugoj. Obećale su da će biti zauvek zajedno a onda se nešto isprečilo između njih i dovelo do razdvajanja, kako bukvalnog tako i emotivnog.

Film u svojoj prvoj polovini prati radnju originala i to u nešto zbrčkanijoj i zbrzanojoj formi. Gotovo sve strašne scene koje prepadaju gledaoca u originalu su snimljene i ovde a sve su inferiornije od tajlanske izvedbe. Čak i da nije u pitanju reciklaža Alone 2015 nije preterano strašan film jer autor ne uspeva, osim u dva-tri navrata, da štrecne ili prepadne gledaoca niti da stvori jezivu atmosferu. Da li je to dobro i da li se po svaku cenu morate prestraviti pri gledanju filma pitanje je samo za vas.

Sama priča me, sasvim očekivano, nije iznenadila, čak ni u svojoj drugoj polovini koja je drugačija od originala. Ni u toj drugoj polovini autor nije smogao snage da bude originalan već je „pozajmio” neke scene iz mnogo poznatijih filmova (najvidljivija je scena iz The Exorcist) i smestio ih u specifično okruženje. Okruženje u kome se film dešava je zanimljivo i dobrodošlo da se razbije monotonija nastala od gledanja evropskih i američkih horor filmova ali neće prijati svakome. 

Potpuno druga strana medalje je da okruženje indijske periferije jeste prelepo i neobično, ugodno oku i veličanstveno, ali i neodgovarajuće jednom horor filmu. Ipak, glavnu zamerku ne dajem ovome već neumeću autora ili njegovoj težnji da snimi horor film koji bi bio gledljiv fanovima čak i telenovela. S tim u vezi, priča u Alone vrlo odgovara onome što se može videti u serijama s tog podneblja: prisutni su ljubav, poverenje, obećanja na vernost, ljubomora, mržnja, ubistva, obrti, osvete, neuzvraćenje ljubavi...

Film traje preko dva sata a vrlo lako je scenario mogao da se adaptira na 20 ili 200 epizoda. U tom slučaju ga (naravno) ne bih gledao a i ovakva kakva je priča se nepotrebno opteretila sa nekoliko spotova koji se pretpostavljam podrazumevaju u indijskom hororu (već sam viđao slično). Podrazumeva se i da glavni likovi izgledaju stereotipno i ne previše realno. U ulozi sijamskih sestara se nalazi Bipasha Basu, koji sam već gledao u nekoliko horor filmova (Creature, Aatma) a gluma svih likova se kreće između amaterske i zadovoljavajuće.

Jedini segment gde je film donekle na nivou originala su flashback scene iz raznih dobi bliznakinja, od ranog detinjstva pa do razdvajanja. U ovim scenama iz prošlosti film je dosta emotivan i tužan, za razliku od radnje koji se dešava u sadašnjosti kada ne uspeva da stvori bilo kakve emocije. Specijalni efekti su prilično slabi za današnje standarde. Vidljive su vrlo neubedljive animacije a kada se koriste modeli (recimo u borbi Sanjane i psa) jasno je zašto su i gore pomenute jeftine animacije bolje od ovakvih modela.

Muzika u filmu (ne ona u spotovima) je skoro odlična i to bi bilo sve što vredi u ovom filmu. Njegovo gledanje ne preporučujem, osim ako volite podneblje Indije ili želite da pogledate neki horor film sa egzotičnih (za horor žanr) područja. Alone je vrlo zgodan za podmetanje staramajci, baki, snaji, šurnjaji ili bilo kome ko se navukao na telenovele; možda mu/joj Alone bude ulaznica u svet horora.