HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Andrew Jones

Uloge: Vivien Bridson, Lee Bane, Georgina Blackledge

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt3144266/

Trailer: https://youtu.be/8DvoVRWBIF4

Pogledajte još: The House by the Cemetery (1981)

North Bank Entertainment je ono što je nekada bio Asylum - mala producentska kuća koja štanca jeftine horor filmove na sličnu ili istu temu poznatijih hitova. Njihovi filmovi svi odreda dobijaju loše ocene, kritika ih dočekuje na nož a publika prezire u svojim komentarima. Međutim, cela priča ipak funkcioniše jer privlačni omoti deluju primamljivo kupcima u supermarketima i benziskim pumpama, cena DVD-ja je povoljna a autori filmova ipak zarade više od uloženog. Neki od filmova ove produkcije su Night of the Living Dead: Resurrection, The Amityville Asylum, Silent Night, Bloody Night: The Homecoming, Poltergeist Activity, Robert the Doll i - The Last House on Cemetery Lane.

Iz gore navedenog uvoda proističe da nikakvu originalnost ne treba očekivati od ovog filma. Tako u zapletu vidimo mladog horor scenaristu koji zbog kreativne krize dolazi na britansku periferiju (pozajmica iz The Shining) ali se susreće sa problemom zaključanog sprata i misterioznom slepom staricom koja nikada ne izlazi iz svoje sobe (pozajmica iz Burnt Offerings). Dok pokušava da napiše prve redove svog novog horor „hita” sve više ga muči stanovnica gornjeg sprata što mu daje i inspiraciju za pisanje.

Naravno, nije to sve, a prisustvo koje oseća u kući nije samo od misteriozne gospođe. Zato je tu Ouija tabla (veoma moderna u novim hororima, recimo Ouija) a tu su i davni zločini i mračne tajne koje se moraju otkriti i razjasniti da bi se duhovi smirili a film završio nekakvom pozitivnom porukom. Šteta što tako nije i u praksi: određeni delovi priče ostaju nejasni i nakon završetka filma a kockice dešavanja ne uspevaju da se uklope u ono što su autori zamislili, ili je meni naprosto promakao neki detalj.

Za prosečnog horor gledaoca najvažnije je sledeće: horor scena u ovom filmu ima veoma malo a gotovo kompletan film je zapravo drama. Sporo odvijanje radnje će odbiti većinu gledalaca a jedino će fanovi misterije, u koje i sam spadam, ili britanskih indie horor drama istrajati do samog finala filma. Specijalnih efekata nema mnogo i ne izgledaju kvalitetno a većina ih se vidi pred sam kraj filma. Završetak filma je zamišljen kao šokantan i emotivan ali zbog kompletne priče i produkcije ne uspeva do kraja u svojoj nameri.

Sam film jeste jeftin ali nije odbojan za gledanje. I pored svih mana mi nije bio dosadan za gledanje ali je činjenica da je apsolutno bespotreban i da nema nijednu sitnicu koju niste do sada videli u hiljadama drugih filmova. Likovi nisu previše ubedljivi i dok neki možda imaju pokriće za to (lepuškasta komšinica koja se za tili čas zaljubila u gradskog pisca) oni drugi samo nisu dovoljno talentovani. Glumačka postava je odgovarajuća ovoj produkciji a gotovo ista se pojavljuje u čitavom nizu filmova North Bank Entertainmenta.

Dve stvari se moraju pohvaliti u filmu. Prva je okruženje koje je sasvim odgovarajuće za jedan horor film, gde je sablasno velika građevina efektna isto koliko i sumorno šumsko okruženje koje stvara sasvim zadovoljavajuću atmosferu i proizvodi nekakav setan osećaj. Druga stvar za pohvalu je muzika i to ne samo ona koja služi za podlogu već i ona koja se čuje sa gramofona koji se „sam od sebe” uključuje svake noći. Ovo je možda i najefektniji deo filma dok se ostatak sastoji od klasičnih haunted house elemenata.

Zbog svega gore napisanog ne preporučujem gledanje The Last House on Cemetery Lane jer, iako nije u pitanju katastrofalan film, na datu temu postoju dosta kvalitetnijih horora.