HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Theophilus Lacey

Uloge: John Allen Phillips, Lance Aaron, Aidan Bristow

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2063804/

Trailer: https://youtu.be/VJ9xr_WhhsA

Pogledajte još: Storage 24 (2012)

Evo još jednog novog horor filma koji dolazi od režisera debitanta. Zapravo, većina novih horora dolazi od strane debitanata pa me baš zanima šta se dešava sa onim autorima koji iza sebe već imaju neki film, da ne kažem dužu horor karijeru i renome. Verovatno u horor žanru više nema love, iskusni režiseri su okačili kameru o dud i prepustili tržište novim nadama koji prodaju šest duluma očeve zemlje i novac ulažu u svoj debitantstki uradak koji bi im otvorio vrata filmske industrije i obezbedio buduće poslove. Kod većine pomenutih autora ta vrata ostaju zatvorena a tržište je preplavljeno mediokritetskim i ispodprosečnim horor naslovima koji i najupornije ljubitelje žanra uspevaju da odbiju od daljeg gledanja.

U ovu grupu filmova se ubraja i The 13th Unit a već prvi kadrovi filma gledaocu jasno daju do znanja kojeg ranga je snimljeni materijal i šta od njega može da očekuje. Podnaslov filma glasi „The Darkness, Rage and the Fury” ali je vrlo pretenciozan i ambiciozan za budžet kojim je ekipa raspolagala (cirka 18k $). Od tame, besa i furije videćete samo istoimene natpise tokom mešanja radnje između nekoliko grupa likova (što u početku stvara konfuziju) i lepuškasti font koji je korišten tokom ovih najava dešavanja.

Priča u filmu je skarabudžena amaterska škrabotina koja samo treba da posluži da se likovi potrpaju u izvesno podzemno skladište i prepuste kasapljenjima. Svaka grupa likova je tu iz nekog svog razloga a zajedničko za sve grupe je što ničiji razlog obitavanja u skladištu nije verodostojan i ubedljiv. Ali, bilo kako bilo, oni su sada tu, raštrkani po raznim nivoima skladišta i bivaju proganjani od misterioznog bića iz tame, ili paranormalne pojave koja ih ubija temeljno, jednog po jednog.

Kakvo je to stvorenje - nikada nećemo saznati a verujem da to nikoga i ne zanima. Jedino što znamo je da može da ubija ljude a može i da ih oživi i stavi pod svoju kontrolu što stvara nekoliko body snatchers situacija. Kada se čudovište vidi predstavljeno je u vidu nekakvog dlakavog repa koji promiče mračnim hodnicima pa verujem da za ovaj specijalni efekat ekipa nije potrošila više od 10$. Zvučni efekti su bolji pa se monstrum barem oglašava kako dolikuje jednom stvoru ornom da desetkuje svetsku populaciju.

Film karakterišu isprane boje enterijera (eksterijera tokom filma nema, da ne bi „pojeli” raskošni budžet) i vrlo jeftina kamera bez korištenja stativa, što je stvar koje amaterski režiseri i kamermani nikako da se trse. Kamera se konstantno njiše levo-desno tokom trajanja filma dok u tzv. akcionim scenama dodatno poludi što izgleda vrlo jadno. I u nekim scenama dijaloga kamera zna da fokusira njuške likova na neprirodan i čudan način. U napetim i bržim scenama se kamerman nešto bolje snalazi.

Ambijent u kojem se dešava film je užasno monoton i dosadan, kao i bilo koji film koji se dešava u lavirintu ostava nekog podzemnog skladišta. Svi hodnici deluju isto i svi odeljci deluju isto a nestajanje svetla, treperenje istog i korištenje raznoraznih baterijskih lampi ne stvara napetu ili klaustrofobičnu atmosferu kakva bi se mogla stvoriti od datog okruženja u datoj situaciji. Možda je to zbog toga što gledalac zna šta može a šta ne može očekivati u ovom filmu pa zbog toga neizvesnosti gotovo da i nema.

Gluma je na vrlo niskom nivou a glumci su gotovo amateri. Nijednog karaktera ne bih izdvojio ali moram reći da ni amaterski scenario ne pomaže da se bilo ko istakne. Šta reći o scenariju koji glavni adut u borbi protiv misterioznog stvora vidi u razdvajanju likova? Dijalozi su mlaki i neubedljivi, kao i razlozi dolaska u skladište, a završetak filma ostavlja mogućnost nastavka, što će, nadam se, ipak biti izbegnuto. Mada ako autor filma proda još koji dulum očevine...

The 13th Unit je film koji nepovratno troši gledaočevo vreme, najviše na besmislene ispovesti i nebitne informacije vezane za likove koji se vide na ekranu. U pauzama nezanimljivih monologa i dijaloga vidimo pokoju horor scenu ali je većina dotičnih prikrivena i nevidljiva, što nije recept za uspeh jednog filma koji se dešava u monotonom okruženju a nema preko potrebnu atmosferu napetosti ili jeze.