HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Travis Oates

Uloge: Mena Suvari, Zack Ward, Brian Austin Green

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1572306/

Trailer: https://youtu.be/ZrnNjHJp16U

Pogledajte još: Fin (2012)

Don't Blink je američka psihološka triler horor mistrija koja dolazi od režisera/scenariste debitanta koji se do sada bavio glumom. Film je sniman u Novom Meksiku početkom 2010. godine (gde li se nalazio naredne četiri?) a po svom pojavljivanju je podelio publiku, u korist onih koji su ga žestoko kritikovali. Don't Blink je zamišljen kao horor film koji nema zločin(a)ca, nema monstera, nema krvi i nema ubijanja pa je to jedan od razloga za opšte neprihvatanje. Drugi razlog je njegov završetak na koji većina gledalaca ima zamerke. Za razliku od pomenute većine - Don't Blink ću oceniti dobrom ocenom a evo i zašto (što bi rekli u naslovima tabloid portala koji se trude da navuku naivne čitaoce).

Nakon konfuznog ali kratkog prologa, koji je samo crtica iz kasnijih dešavanja, posmatramo desetoro prijatelja koji u tri automobila dolaze u izolovani hotel koji se nalazi daleko od bilo kakve civilizacije, toliko daleko da bez punog rezervoara ne vredi ni kretati nazad. Već po dolasku primećuju da osim nedostatka signala mobilne telefonije nedostaje i osoblje hotela kao i posetioci koji su do nedavno odsedali u istom. Sve što je ostalo su ohlađeni obroci, stvari po sobama, upaljene ringle i drugi znaci doskorašnjeg života.

Dalja potraga dovodi do saznanja da je i okolina samrtno pusta: ni u okolnim bungalovima nema nikoga, u okolnom šumarku nema životinja, na nebu nema ptica, u zemlji nema insekata a na jezeru nema pecaroša već samo usamljenih zaleđenih čamaca sa uzaludno zabačenim pecaljkama u mrtvo jezero. Nastaje dilema šta da se radi, da li da se istog momenta vrate odakle su došli ili da ostanu u hotelu i pokušaju da pozovu pomoć. Ono što ih je omelo od bežanije, osim nedostatka benzina, je i to što je jedan od novopristiglih - nestao.

Dok traje potraga za dotičnim nestaje i drugi lik pa postaje vrlo jasno da će prisutna ekipa nestajati postepeno & temeljno baš kao i oni koji su do nedavno naseljavali ili odsedali u hotelu. Jedino što preostaje je da pokušaju da se uzajamno zaštite i ne odvajaju, da ne skreću pogled jedno sa drugog jer svako može nestati u deliću sekunde, u treptaju oka. Sasvim očekivano misteriozna nestajanja se nastavljaju a junaci pokazuju znake panike, sebičnosti i zverske borbe za opstanak i preživljavanjem.

Ovde stavljam jednu primedbu, ne zato što mislim da se ljudi zatočeni u jedan objekat i pod pritiskom ne bi ponašali tako (ponašali bi se i gore, pogledajte neki reality show, ili možda bolje nemojte), već zato što sve deluje pomalo zbrzano. Pretpostavljam da bi neko psihički popustio, drugi bi naudio trećem, treći pobegao u šumu a četvrti pao u depresiju ali ne verujem da bi se sve to desilo za jednu jedinu noć. Možda je bolje bilo da se film odvijao tokom sedam dana umesto tokom jedne noći.

Posebno urnebesno deluje cura koja je pod pritiskom situacije naprasno postala vernica pa sva nestajanja povezuje sa biblijskim proročanstvom iako je do nedavno bila na apsolutno suprotnoj strani od crkve. Iz ovog „ispada” je proizašla jedna od urnebesnijih scena u filmu, iako film ni najmanje nije osmišljen za smejanje. Dont' Blink je osmišljen kao metafora života, njegove prolaznosti, svačije smrtnosti i pogleda na ono što ostaje za smrtnicima. Nimalo slučajno za nestalima ne ostaju njihove stvari, proizvodi ili tragovi već samo oružja koja dovode do novih „nestajanja”.

Iako mnogi filmu prigovaraju nejasan završetak ja ga nisam pronašao nimalo konfuznim ili previše nedorečenim. Jeste, nije sve na tacni izdeklamovano, niti su sve rečenice likova u završnici odmah savršeno transparentne ali je savršeno jasno koji je smisao filma i šta je autor njime hteo da kaže. Pre će biti da su negativne kritike filmu dali oni koji nisu bili spremni na ono što on nudi i koji su očekivali nešto potpuno drugačije (recimo Čoveka u Crnom koji će poentirati i izdeklamovati konačni punchline).

Po svom izgledu Don't Blink je vrlo dobar, fotografija je vrlo jasna a slika kristalno čista. Gotovo kompletna radnja se odvija po danu, sve je vrlo vidljivo a lokalitet na kome se film snimao (čitaj: hotel) je odličan. Režiser se pokazao kao vrlo talentovan za ovakvu vrstu filmova pa je uspeo da stvori veoma mnogo lepih kadrova (stacionarnih ili onih sa visine) ali i kadrova koji su izuzetno funkcionalni za jedan ovakav film (spori prelazi tokom kojih neko u trenutku nestaje).

Glumačka postava je iznenađujuće dobra a među prisutnima se izdvajaju i neka poznata imena. Većini gledalaca koji su prevalili tridesetu ime Briana Austina Greena će biti najpoznatije (osim u najpoznatijoj teen seriji 90-ih igrao je i u hororu Chromeskull: Laid to Rest 2), a tu su još i Zack Ward (Resident Evil: Apocalypse, Freddy vs. Jason) i Mena Suvari (The Rage: Carrie 2, Day of the Dead). U filmu nema ni jednog lika koji je previše odbojan i koji bi svojom slabijom glumom narušavao film.

Don't Blink nije horor film već misterija sa elementima horora i na taj način mu morate pristupiti da bi vam bio gledljiv. To nije film za ljubitelje grupe tinejdžera koja se izgubila u šumi i bivala masakrirana od nepoznatog monstruma ali nije ni horor gde bi gledaoci uživali u bilo kakvim spektakularnim efektima ili jeftinim jump scare scenama. Međutim, ukoliko ste ljubitelj The Twilight Zone onda je ovo film za vas. Onoliko koliko su epizode Zone Sumraka bile (ne)dorečene i (ne)jasne toliko je i Don't Blink.