HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Jack Heller

Uloge: Kevin Durand, Lukas Haas, Nick Damici

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2251281/

Trailer: https://youtu.be/LeYJmGaMaSU

Pogledajte još: We Are What We Are (2013)

Dark Was the Night je triler horor drama snimljena u režiji Jacka Hellera, režisera skoro odličnog Enter Nowhere. U odnosu na pomenuti film Dark Was the Night je korak unazad mada za to krivicu snosi isključivo scenarista. Početak ovog filma kao da ima i ekološku crtu jer usled neumoljivog sečenja šuma misteriozno stvorenje gubi svoje dotadašnje stanište i seli se južno, upravo u šume koje okružuju malo mestašce u kojem se odvija radnja ovog filma. U prvi mah stanovništvo nije svesno njegovog prisustva već sve incidente pripisuje slučajnosti i šalama dokone mladeži.

Ali, kako vreme prolazi a stvorenje se približava gradiću tragovi su sve očigledniji a nestali primerci stoke i stanovnika unose nemir, strah, paniku, crnilo, beznađe & strah pa šerifski dvojac gotovo da ni nema potrebe za uvođenjem policijskog časa: ulice su po padanju mraka puste što ne sprečava stvora da dalje dejstvuje. Ovome je doprinela i lokalna legenda koja govori o misterioznom čudovištu koje živi u okolnim šumama a koje jeste ili podseća na famoznog Wendiga (pogledati istoimeni film Larryja Fessendena).

Već početni kadrovi jasno pokazuju da Dark Was the Night karakteriše skoro odlična produkcija i vizuelni izgled (zašto sam napisao „skoro” pogledajte u pasusu o animacijama). Ceo film deluje sumorno jer su korišteni sivkasto-plavičasti filteri i depresivnije boje. Kada nije siv Dark Was the Night je taman a radnja se odvija noću. Svetla u filmu nema, čak ni na kraju tunela, pa ko ne želi da se uhvati u koštac sa teškim temama i okruženjem bolje da ni ne pristupa gledanju. Isto se odnosi i na one koji ne tolerišu vrlo sporo odvijanje filma.

Šumski okoliš i kompletan izgled gradića su odlični i takođe sumorni dok se karakteri svojim besmislenim, besciljnim i „zaglavljenim” životima savršeno uklapaju u sliku (američke) provincije. Glumci koji igraju ove likove su prilično ubedljivi, kako imam običaj da kažem - za klasu ili dve ubedljiviji od prosečnog američkog horor filma moderne produkcije. Jedan od sporednih likova koji se ističe je Nick Damici koga sam nedavno gledao u odličnom Late Phases (apsolutna preporuka!).

No, umesto da bude odličan i atmosferičan creature horor Dark Was the Night je samo (polu)smaračka porodična drama gde je šumsko stvorenje metafora za demone prošlosti koji svima prete. U ovom slučaju oni su ključni za našeg glavnog junaka - gradskog šerifa, koji treba da danonoćno čuva kompletno seosko stanovništvo a nije bio u stanju da sačuva život svog sina koji je nastradao pred njegovim očima. Ova nesreća je ključni događaj filma a nastavak života nakon nje poenta; stvorenje je tu samo za one koji misle da su poruke za kurire.

Paradoksalno, Dark Was the Night je dobar film koji se gotovo nikome neće u potpunosti svideti. Iako se reklamira i svrstava u horor žanr on je to samo na površini dok je zapravo teška porodična drama. Onoliko koliko će ljubitelji horora biti razočarani sporošću radnje, neefikasnošću i preteranom patetikom toliko će ga fanovi drama izbegavati u širokom luku zbog krvoločnog stvorenja koje, iako bez (mnogo) krvi, ipak za sobom ostavlja leševe po drveću i provaljuje u crkvu (u sceni koja vrlo liči na onu iz The Remaining).

Kevin Durand u ulozi šerifa je dobar glumac ali ga je u ovom filmu veoma teško gledati. Kevin, tj. šerif, tokom celog filma ima suzne oči zbog gubitka sina a stvar se ne popravlja ni tokom policijskih akcija, istraživačkih delatnosti ili progona/bežanja od stvorenja što jasno stavlja do znanja da dotični ne može da oprosti sebi tragediju ali se postavlja i pitanje ko bi takvom šerifu verovao i ukazao mu svoje poverenje. Kada dođe do patetičnijih scena suzne oči se dodatno zakrvave a šerifov odnos sa suprugom preti da odbije gledaoce koji ne žele da gledaju ljigavu porodičnu dramu.

Ono što je još važno napomenuti kod nekog horor filma, a Dark Was the Night je makar delom to, su specijalni efekti. Dok rasporena tela pronađena u šumi i delovi istih izgledaju uverljivo ubijanja stvora i on sam su to manje. Stvor nije ništa lošije animiran od nekog prosečnog horor/SF filma sa monsterom u glavnoj ulozi ali jednostavno je vrlo uočljivo da je on animiran i da odudara od ostatka scenografije. Stvor se u svoj svojoj veličini pojavljuje tek pri kraju filma pa upravo zbog toga Dark Was the Night bolje funkcioniše dok se dotični ne vidi već samo čuje.

Katastrofalna je i završna scena filma koja kao da gura prst u oko gledaocima koji su sat ipo strepeli nad sudbinom glavnog lika i ostalih sporednih. Pomenuta scena deluje kao dosnimljena i ubačena u film na nečiju naknadnu intervenciju a samo sa jednim ciljem. Dark Was the Night je teško preporučiti zbog gore navedenih razloga ali svoju publiku može naći kod onih koji preferiraju drame upakovane u horor okruženje. Čak i takav on je inferioran jer postoji kudikamo kvalitetnijih i gledljivijih filmova koji su se pojavili poslednjoh sezona (prvi mi na pamet pada The Tall Man).