HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Evan Kelly

Uloge: Stephen Chambers, James Gilbert, David Patrick

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1602617/

Trailer: https://youtu.be/Nl9sggT80qY

Pogledajte još: Barricade (2012)

Sedmi snežni film koji opisujem ovog vrelog leta je The Corridor, kanadski psihološki SF horor koji je mahom pobrao dobre ocene kod kritike. Kanađani ne snimaju mnogo (horor) filmova i nisu upali u zamku hiperprodukcije a ako neko zna i ima preduslova da snimi snežni horor film onda su to upravo Kanađani. The Corridor ima jednostavnu postavku tipa The Cabin in the Snowy Woods. Nekoliko sredovečnih prijatelja odlazi u kolibu jednog od njih rešeni da se odmore od svakodnevnog života, porodica i urbane monotonije. I da pokušaju povratiti dane starog prijateljstva i poverenja.

Dani starog prijateljstva su možda zauvek izgubljeni, barem što se tiče ostatka ekipe prema Tyleru, vlasniku kolibe. U prologu filma (koji efektno „kupuje” gledaoca) vidimo Tylera tokom nekakvog ranijeg nervnog sloma. Dok se on krije u plakaru vidimo njegovu mrtvu majku na sred hodnika i ekipu prijatelja koja ulazi na vrata stana. Nekoliko trenutaka nakon što pronalaze telo nesrećne žene iz plakara izleće razulareni Tyler i napada svoje prijatelje nanoseći im povrede oštrim nožem.

Posle određenog perioda lečenja Tyler je (barem po sopstvenim rečima) sasvim izlečen (od čega god) i rešava da se „izvine” svojim drugarima koje je onomad izranjavio. Ovi (neubedljivo) pristaju; eto početka filma i eto ti razloga zbog kojih je cela ekipe u snežnoj kolibi. No, iako se neprestano deklariše kao izlečeni mentalni bolesnik kome lekovi pomažu da bude gotovo isti kao drugi mi jasno vidimo da Tyler samo što nije pukao i ponovo istranžirao nekog najbližeg.

Pre nego što krene psihološki slasher radnja se seli malo dalje od kolibe, pravo na vrh snežne planine, nedaleko od repetitora. Tyler dolazi upravo na to mesto da prospe pepeo svoje majke ali iznenada primećuje hodnik sa nevidljivim zidovima oko sebe. Isprva ne veruje svojim očima, prijatelji mu ne veruju ni toliko ali posle sitnijih nagvaždanja uspeva da ih ubedi da pođu sa njim. Hodnik se ponovo pojavljuje i obuzima momke, ne samo grafički nego i mentalno.

Umesto da naredni period provedu u druženju, igrama, alkoholu i provodu ekipa prijatelja se udaljava, svako se okreće protiv drugog, postaju sadistički i mučilački nastrojeni, odsutni ali zaposednuti i opsednuti hodnikom i njegovim smislom. Jedini koji deluje imun na uticaj hodnika je Tyler, upravo zbog medikamenata koje koristi. Zbog toga nad filmom neprestano visi pitanje ko je zapravo lud a ko normalan ali to nije jedina dilema za gledaoca.

The Corridor je smešten u prelepo belo snežno okruženje ali je i pored ogromne beline vrlo mračan film. On se bavi destruktivnom ljudskom psihom i pomračenim umom koji iz nekoh razloga izbija na površinu ali i drugim stvarima koje gledalac treba da odgonetne i shvati (na svoj način) tokom trajanja filma. The Corridor neće razrešiti nijednu dilemu a kamoli dati odgovor na kašičici. Ovde sve treba nazreti i razumeti a da li želite da napregnete svoje vijuge i pokušate da shvatite nešto što je često i neshvatljivo pitanje je za vas.

The Corridor je jeftin film što se ponekad jasno vidi, recimo po veštački ćelavoj glavi jednog od prijatelja ili po animacijama u finalu. Finale filma je vrlo diskutabilno i definitivno predstavlja najslabiji deo filma, ne samo zbog pomenutih animacija. Specijalni efekti pre pomenutog finala su zadovoljavajući, snežni ambijent deluje apsolutno autentično a glumci su, barem tokom većeg dela filma, korektno odradili svoj posao. Film karakteriše i odličan osećaj nelagodnosti, bilo da se radnja odvija na otvorenom ili unutar kolibe.

Ovaj film preporučujem ljubiteljima psiholoških SF horora i onim gledaocima koji traže teže filmove kod kojih je neophodno napregnuti um da bi se povezale sve kockice u jednu celinu. Zbog svog toka i celokupne radnje film ne preporučujem prosečnom horor gledaocu jer će nakon gledanja filma ostati zbunjen i razočaran.