HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Christopher Landon

Uloge: Andrew Jacobs, Jorge Diaz, Gabrielle Walsh

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2473682/

Trailer: https://youtu.be/ccE9LeAbPU4

Pogledajte još: Paranormal Activity (2007)

Kao uvod za nadolazeći Paranormal Activity: The Ghost Dimension evo opisa prethodnika. Verujem da nema horor fana koji nije pogledao jedan od četiri (ili pet, ukoliko u serijal ubrojimo i japansku verziju drugog dela) filma Paranormalna Aktivnost a oni malobrojni koji ga nisu pogledali su svakako upoznati sa sadržajem ili eventualno stilom snimanja. Paranormal Activity: The Marked Ones je zvanično prvi spin-off serijala iliti prvi zvanični pokazatelj da se serijal našao u ćorsokaku (što se inače videlo ako ne ranije a ono svakako u četvrtom delu). Za Marked Ones važi isto što i za pomenutog prethodnika: oni koji ne vole paranormal activity stil treba da ga se klone dok oni koji vole serijal treba da mu priđu s oprezom.

Evo zašto je potreban oprez: Marked Ones pokušava da veštački nastavi nekakvu paranormal priču koja može ali i ne mora imati veze sa dešavanjima u prethodnicima. Na bezobrazluk autora serijala smo se već navikli; umesto da dovrše ono što su započeli u prva dva ili tri nastavka servirali su nam potpuno novu priču u četrtom i sada u polu-petom delu uz drsko obraćanje kole lebdi u vazduhu: „Ono što ste ranije gledali se ne važi, radite sa njima šta hoćete a mi sada krećemo ispočetka”.

Nikakvog početka ovde nema a nema ni kraja, sasvim očekivano. To više nije stvar kvaziautentičnosti, na koju je igrao prvi Paranormal Activity, već drskost autora i pokušaj da se na što lakši i jednostavniji način izmuze još malo novca iz franšize za kojom i dalje ima interesovanja. Radnja filma se dešava u Kaliforniji ali deluje kao da se dešava u Centralnoj Americi jer su svi likovi Hispano-Amerikanci. Posmatramo Jessea i Hectora koji ne znaju šta će od sebe tokom letnjeg raspusta pa odlučuju da se „originalno” provedu.

Za sitne pare kupuju digitalnu kameru koji Hector ne ispušta do kraja filma, ma šta se oko njega dešavalo i ma koliko mu glava bila u torbi a život visio o koncu. Ovo je neprirodno kao i u većini found footage filmova a utešno je to što se kamera manje trese & drma nego u sličnim ostvarenjima. Ako već ne gledamo ništa zanimljivo, originalno, ubedljivo i hororistično barem da nam tokom gledanja ne pripadne muka od „morske bolesti” prouzrokovane konstantnim drmusanjem slike.

Elem, Jesse ima jednu čudnu komšinicu koju rešiše da zezaju, ne sluteći da je dotična čudakinja okružena mračnim silama koje za tili čas pređoše na Jessea. On istog trenutka poče da se menja, da postaje odsutniji i zaposednutiji (čitaj: dobio je veoma „originalne” CGI crne oči) a što je najzanimljivije postao je neka vrsta devil supermana. Razbacivanje super-moćima je najzanimljiviji deo filma mada ova središnjica prilično kratko traje a suviše liči na mnogo bolji Afflicted.

Osim ovoga film ne nudi mnogo uzbudljivosti. Prvih pola sata protiče u standardno dosadnom uvodu gde gledamo glupiranje antipatičnih klinaca a zatim se prelazi na standardni set paranormal „strašilica” koje uključuju lupanje, pomeranje predmeta, otvaranje/zatvaranje vrata, nenajavljeno i iznenadno pojavljivanje osoba iza leđa junaka i slično. Većina ovih scena ne sadrži bilo kakve vizuelne specijalne efekte već se bazira na zvučnim a dobar deo pomenutih scena je vrlo predvidljiv i viđen u prethodnim nastavcima.

Film kulminira u animiranom finalu koje je gotovo isto glupo kao ono iz četvrtog dela serijala. Ništa tu nije ni rečeno, ni pojašnjeno, niti to ikoga treba da zanima; The Marked Ones je kao jedna crtica iz života nesimpatičnih likova koji su se našli u centru neobjašnjivih dešavanja. Potpuno isto kao u svakom found footage filmu, samo što je ovaj nedovoljno strašan i barem četiri ipo puta viđen ranije (plus još stotinu puta u raznoraznim drugim paranormal klonovima).

Ukoliko i dalje želite da gledate neki Paranormal Activity film (i to neki koji je u rangu sa poslednjim a ne prvim delom serijala) samo napred. Činjenica je da za ovakvim filmovima i dalje ima interesovanja i da se mnogi dobro provode gledajući ga. Jedan od takvih je i autor subtitlea koji je gomilu psovki kojima obiluje film vrlo maštovito preveo na srpsko-hrvatski jezik očigledno uživajući u psovačkoj baštini naših naroda & narodnosti (barem u nečemu da budemo prvaci sveta, kad već ne možemo u ekonomiji, ekologiji ili kulturi).