HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Jason Robert Stephens

Uloge: James Kyson, George Stults, Tiffany

Više o filmu: http://www.imdb.org/title/tt1131743/

Trailer: https://youtu.be/zMyxBjre_eY

Pogledajte još: Donner Pass (2012)

Necrosis, koji je u pogledanoj verziji nosio naziv Blood Snow, je niskobudžetni psihološki triler horor koji dolazi od anonimnog režisera i sadrži, osim nekoliko izuzetaka, gotovo anonimnu glumačku postavu. Film počinje prilično zanimljivim prologom koji se događa 1846. godine, kada tokom zimskih dana grupa seljana tokom prolaza kroz planinski prolaz skreće sa uma i pribegava kanibalizmu. Donner Party tema je odlična za jedan horor film i više puta je obrađivana u žanru jer su zimski ambijent, divljina i poremećeni ljudi koji se pretvaraju u ljudoždere kao stvoreni za jedan film strave.

U Necrosisu je ovaj uvod najefektniji deo filma. Čim se radnja preseli u sadašnjost gledalac naglo postaje svestan dve činjenice: da će ovde radnja biti prilično predvidiva i da film karakterišu vrlo slaba gluma i scenario. Posmatramo grupu mladih ljudi, šestoro ako se dobro sećam, koji dolaze u zabačenu kolibu da bi tu uživali u snežnom vikendu. Oni se ne obaziru na upozorenja meštana, na njihovu tajnovitost ili legende koje kruže o ovom predelu, sve to primaju s neubedljivim podsmehom i lošim grimasama lica.

Kada priviđenja počnu da se pojavljuju film ne postaje ubedljiviji a ni pojava leševa ne dovodi do ozbiljnijeg ponašanja likova na ekranu. Karakteri su ovde vrlo stereotipni, klišeizirani i slabi, ni za trenutak ne odišu ubedljivošću i ljudskošću što rezultira time da se gledalac ni za trenutak ne može ubediti da gleda mlade ljude u realnoj situaciji. I sporedni likovi, dakle ne klinci, su takođe vrlo slabi što samo govori da kliše i amatareizam ovde nije bila namera već rezultat nesposobnosti i antitalenta scenariste.

Mnogo bi prostora trebalo da se opišu sve glupe i nerezonske situacije koje se dešavaju u ovom filmu. Bezbroj puta vidimo kako se prijatelj(ica) prikrada liku u mračnoj prostoriji ili na otvorenom samo da bi se ovaj uplašio ili „slučajno” zapucao mada zdrava logika nalaže da bi svako normalan uzviknuo „hej, ja sam” i u mnogo normalnijoj i urbanijoj situaciji bez leševa i duhova. Nekoliko trenutaka nakon što im gine prijatelj ostali se zezaju i ljubakaju kao da je stanje potpuno redovno.

Scenario je toliko smandrljan i amaterski napisan da čak i jedan Michael Berryman deluje jadno (u drugoj sceni je nešto ubedljiviji). U filmu vidimo i takve gluposti kao što je padanje u snežnu provaliju dubine 3 metra, veselu operaciju alatom u šupi (vađenje sačme iz bubrega) ali i improvizovanu saunu u kolibi samo da bi „glumice” pokazale svoje adute, kad već ne mogu glumačke. Završetak filma nije previše efektan a otvoreno finale verovatno neće dovesti do sequela.

Negativac u ovom filmu je takođe promašaj i to ne samo zbog njegovih vrlo slabih glumačkih kvaliteta. Umesto da se bavi duhovima i eventualno podsećanjima na davnašnji kanibalistički incident autor filma je većinu vremena potrošio na neubedljive preobražaje ovog lika, koji umesto nenormalnog klinca na tabletama postaje nenormalni ubica bez tableta. Ovaj segment podseća na neke mnogo popularnije horor naslove ali je ovde preobražaj u sve paranoidnijeg ubicu urađen vrlo jadno i amaterski.

Film pati i od grašaka u montaži kao i povremeno loše nasnimljenog zvuka koji se većinom primećuje kod pojedinih dijaloga. Povremeno čak deluje da su neki dijalozi sinhronizovani a šta je razlog ovome zaista ne znam jer ovo ipak nije italijanski giallo iz 1970. godine. S druge strane, nekoliko scena sa duhovima jeste prilično jezivo a u nekom drugačijem filmu (makar kvalitetnije napisanom i odglumljenom) bi bile još strašnije. I nekoliko specijalnih efekata je pristojno (scene ubistava, mrtvih tela i duhova).

Zbog ovog poslednjeg je još čudnije zašto se radnja vrti oko pogrešnog, netalentovanog i neefektnog lika jer da se film bavio isključivo duhovima koji imaju veze sa davnim kanibalima sve bi bilo mnogo bolje. Ne mislim da bi film tada bio mnogo kvalitetniji ali bi definitivno bio gledljiviji. Ovako on ne sadrži mnogo toga ni vizuelnog ni sadržinskog a sve što ostaje je prilično dobra snežna atmosfera i tek nekoliko efektnih kadrova u snegu.