HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Larry Fessenden

Uloge: Patricia Clarkson, Jake Weber, Erik Per Sullivan

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0275067/

Trailer: https://youtu.be/Ix7WW3M1Mw0

Pogledajte još: Ghostkeeper (1981)

Wendigo je stvorenje koje se pojavljuje u legendama Indijanaca koji su živeli na severu američkog kontinenta. Stvorenje po legendi može da poseduje ljudski oblik ili oblik čudovišta a povezano je sa kanibalizmom. Kao takav Wendigo je idealan za horor filmove pa nije ni čudo da je do sada bio tema mnogih filmova ili serija na malim i velikim ekranima. Wendigo (2001) je film Larryja Fessendena i njegov prvi film na tu temu (drugi je The Last Winter). Film je snimljen (ili se labavo oslanja) na istoimeno delo Algernona Blackwooda iz 1910. godine.

Tročlana porodica putuje na kratki odmor u udaljenu kuću svog prijatelja koja se nalazi na periferiji. Putujući krivudavim snežnim putevima udaraju jelena koji je izleteo iz šume i izleću automobilom sa puta. Automobil je zaglavljen u snegu a iz šume se pomaljaju trojica rednecka koji su propisno iznervirani što su jelenovi rogovi oštećeni. Glupo mi je delovalo što je automobil porodice trajno zaglavljen iako se nalazi samo metar izvan puta ali je za film mnogo važnije što se stvorila netrpeljivost između oca porodice i vođe lovaca na jelene.

Porodica uspeva da se iskobelja iz snega i dolazi u kuću malo kasnije nego što je prvobitno planirano. Otac je još uvek pod utiskom incidenta sa vođom lovaca, klinac je pod utiskom mrtvog jelena a majka želi nešto više i intimnije. Scena seksa iste večeri pokazuje da zidovi imaju oči i uši kao i da incident od prethodnog dana nikako nije kraj sukoba između vođe rednecka i urbane porodice. Uostalom, rupe od metaka koje porodica mestimično otkriva po prostorijama nedvojbeno dolaze od samo jednog vlasnika puške.

Wendigo ipak ne postaje predvidljivi horor film u kojem bi pomahnitali provincijalac maltretirao porodicu koja je došla iz velikog grada, mada sam tako nešto očekivao posle onog gore uvoda. Film skreće u jednom potpuno drugom i neočekivanom pravcu koji sadrži neke elemente komercijalnog horora ali više onog atmosferičnog i psihološkog, punog prelepih atmosferičnih kadrova okoline a deficitarnog jeftinim horor scenama, krvlju i brutalnostima.

Do sada sam mnogo puta isticao da je Larry Fessenden bolji kao sporedni gluac nego kao režiser ali sada moram reći da je Wendigo njegov najbolji autorski film koji sam pogledao. Priznajem da mi je u početku smetala kamera, koja na momente deluje kao da posmatramo amaterski film gde autor drži kameru na ramenu što rezultira drmusanjem i brzim promenama fokusa. Vremenom sam na ove kadrove navikao i prosto bio navučen na close-upove raznoraznih detalja, često i nebitnih za sam film ali bitnih za njegov vizuelni identitet.

Wendigo poseduje dobru atmosferu i uspeva da predoči vrlo efektan osećaj hladnoće u izolovanom području Severne Amerike. Fessenden svojom kamerom stvara vrlo jeziv osećaj iako se u ogromnom delu filma ništa jezivo ne vidi na ekranu. Kinematografija je ovde vrlo jeftina ali vrlo efektna, toliko je uspela da je pravo pitanje šta se to desilo sa Fessendenom narednih godina pa je i pored ovde neospornog talenta počeo da snima gluposti sa gumenim ribama.

I ovde čudovište (Wendigo) nije preterano kvalitetno oblikovano ali su umesto plastike i gume mahom korišteni prirodni elemeti koji doprinose da ono izgleda efektno i u skladu sa prirodnim okruženjem okruga. Ovo čudovište koje se hrani tragedijom, sukobima i zlom a zadovoljava osvetom nije nešto čime bi se plašili današnji klinci; ono nema oštre zube, ne reži, niti iskače iz mraka uz preglasnu muziku. Ono je naprosto prisutno u svim situacijama i vide ga samo odabrane, iskrene i neiskvarene osobe, mahom deca. 

Stoji primedba da je ovaj film delom nerazumljiv i konfuzan i da će biti težak za shvatanje prosečnom gledaocu koji samo očekuje jeftinu horor zabavu. Nejasno je da li Wendigo pomaže porodici koju gledamo u filmu ili je proganja. Završetak filma se takođe uklapa u maglovitu sliku pa tako nije definitivno jasno ko je tu žrtva a ko nagrađeni i gde je u svemu tome Wendigova osveta. Jedno je definitivno sigurno: ovaj film ima vrlo dobar kasting i dešava se u jezivo sumornom ambijentu pa ga je pravo zadovoljstvo gledati.

Wendigo je ipak teško preporučiti za gledanje jer samo od gledaoca i njegovog ukusa zavisi da li će mu se on svideti ili će mu biti jedan od najgorih horor filmova koje je u životu gledao. Kod Wendiga nema sredine, ili će vam biti odličan ili užasan. Jedni će ga hvaliti zbog atmosfere, izgleda, režije i ideje dok će mu drugi prigovarati zbog neoriginalnosti, zbog toga što nije dovoljno strašan, što je monster u njemu jeftin ili što se autor služi raznoraznim trikovima. Što se mene lično tiče svakako ću ga pogledati još jedanput.