HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Casey La Scala

Uloge: Johnny Pacar, Shaun Sipos, Bryan Dechart

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2714380/

Trailer: https://youtu.be/bkxh8oFMD9Y

Pogledajte još: Vanishing on 7th Street (2010)

The Remaining je zvanično označen kao „apocalyptic horror film” čija se radnja vrti oko „grupe prijatelja koja ispituje svoje živote nakon apokalipse”. Ničim izazvani slučajni gledalac će naprosto biti prevaren jer sa horor žanrom ovaj film gotovo da nema ništa: u pitanju je religiozna hrišćanska drama, vrlo naivno i propagandistički sklepana, koja tek na nekoliko trenutaka deluje kao horor ili triler film. Slažem se, oni koji su zainteresovani za slične religiozne teme će ovaj film nagraditi mnogo većom ocenom od mene, ali čak i da je moja slaba ocena sasvim subjektivna opet ostaje činjenica da je filmova na sličnu temu i sa začuđujuće sličnom radnjom u poslednjoj deceniji bilo najmanje nekoliko.

Dakle, definitivno je izvesno da se na temu hrišćanske apokalipse ne može više smisliti ništa novo. Na samom početku filma bio sam prinuđen da proverim da li sam zaista pustio The Remaining ili neku romantičnu komediju (kojih se grozim čak i više od ovakvih propagandističkih filmova). Film počinje vrlo sladunjavom i zašećerenom svadbom iz snova svake čitateljke ljubavnih vikend romana ili ženskih časopisa. Ljubavni par sa ushićenjem i suzama sreće izgovara zakletvu na večnu vernost dok uzajamno stavlja burme a okupljeni rođaci/prijatelji/ko-zna-ko aplaudiraju sa osmesima od uveta do uveta. Upoznajemo se sa likovima, njihovim namerama i odnosima u uvodu koji je kopija Cloverfielda a očekujemo da se desi nešto slično onome u [REC] 3: Genesis.

Nažalost ništa od zombija, desila se samo apokalipsa. U trenutku trena deo populacije svadbe (a uskoro će se videti - i širom grada/Amerike/sveta) je preminuo i samo se srušio na tlo. Preminuli svadbaši su se srušili na mermerom popločani pod ali oni koji su tog trenutka vozili Boing završili su na krovu zgrade skupa sa svojom letilicom i svim putnicima. U celom gradu nastaje haos ali se dobar deo toga uopšte ne vidi. Osim aviona i nekoliko srušenih zgrada autori filma se, verovatno usled skromnog budžeta, usredsređuju na grupicu mladih ljudi a realno za nešto drugo nije ni bilo potrebe. Ipak je ovo religiozni film koji ima potpuno drugu temu dok vizuelni užitak i kvalitetne animacije katastrofa stavlja u drugi plan.

Ta tema se otkriva veoma brzo jer klinci spoznaju da preminuli nisu zaista preminuli već su tek sada počeli da žive i to na nekom mnogo boljem mestu. Tačnije, oni su Odabrani (sa velikim „O”) jer su bili dobri, neiskvareni i pravi vernici jedine prave crkve. Oni koji su ostali su svi odreda manje ili više ali grešni a do kraja filma se imamo informisati u čemu je to njihov greh. Dok to na kašičicu saznajemo pratimo kako se naši desetkovani junaci skrivaju od zla koje vreba iz vazduha i tamani jednog po jednog. Nikakvo iznenađenje nije da se jedini spas može pronaći u crkvi a nikakvih iznenađenja uostalom i nema do samog kraja filma.

Ono zlo koje obitava u vazduhu se gotovo i ne vidi, pokušao sam da uhvatim jedan kadrić kada se animirano pojavljuje i odnosi mladu nevernicu ali je fotografija zbilja premutna za objavljivanje. Uglavnom, ako žmirnete baš u tom trenutku, i u onom drugom u kojem se pojavljuje - nećete ga ni videti. Toliko o hororu u ovom filmu. Postoji nekoliko animiranih scena napada i otmica ali je vizuelni aspekt filma prilično slab, dakle negde u rangu niskobudžetnih CGI ili TV filmova. Upravo zbog toga nijedno ubistvo se ni ne vidi (možda i da se vernici koji ne podnose horore ne bi šokirali) već se svi mrtvi naknadno pronalaze u tom stanju a njihov mobilni telefon otkriva kako su nastradali.

Mnogo važnije za ovakav film (a meni mnogo više smor) su snimci sa tih istih mobilnih telefona na kojima žrtva kazuje svoje poslednje reči i svrstava se na jednu od dve strane (hrišćanstvo ili zlo tj. automatska smrt). Svi odreda priznaju svoj greh i kaju se u patetičnim i melodramatičnim scenama kojih se grozim u filmovima bilo kojeg žanra i teme. Kao i u svim filmovima na sličnu temu i ovde imamo kuknjavu zašto su to drugi odabrani a ovi nisu, imamo molitve Bogu ili preziranje istog nakon čega vidimo reakciju sa neba u skladu sa zahtevanim ili učinjenim. Veoma zanimljive su scene kada grešnici priznaju grehove koji su bili uzrok „neputovanju”. Tako vidimo preljubu, aferu, zaljubljenost u tuđu ženu, neiskrenu veru u Boga i pored odlazaka nedeljom u crkvu i slično.

Najzanimljivije je bilo gledati objašnjenje lokalnog sveštenika koji se takođe nije našao na spisku putnika. Njegov greh je što odavno nije bio u vezi (čitaj: pepao ga je uz pornjave). Paradoks ovakvih filmova je što naivnom i agresivnom propagandom neće nikoga pridobiti; oni koji su i do sada verovali u sve ono što film prikazuje i pokazuje verovaće i dalje a oni koji nisu neće ni izdržati do kraja filma. Čak i kada bi pogledali ceo film ne bi ga uzeti za ozbiljno iz mnogih razloga a glupa priča je samo jedan od njih. The Remaining ne ostavlja mesta nikakvom dvoumljenju ili dilemi, on ukazuje da postoji samo jedan pravi put, put u časnu smrt (pa nakon toga ko zna šta i ko zna gde) ili ostanak na Zemlji nakon kog će svi preostali biti osuđeni i brutalno pogubljeni (dakle opet u smrt, pa možda opet ko zna gde).

Film čak ne ostavlja mogućnosti ni za ostale religije već jasno i glasno kaže da je samo jedna jedina ona prava. Čak i bez obzira na sve ovo gore navedeno ostaje i činjenica da je The Remaining nimalo originalan film. Jedan gotovo identičan sam opisao pre koju godinu (Vanishing on 7th Street) a čitav niz nastavaka/rebuta/sequela se pojavio po jednoj veoma popularnoj knjizi (Left behind) koja ima veoma sličnu radnju ovom filmu. Problem opisanog filma nije čak ni sama tematika već prizeman način na koji je ta tematika predočena. No, verovatno da je to sve targetirano prema njegovoj ciljnoj publici.