HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: David Gelb

Uloge: Olivia Wilde, Mark Duplass, Evan Peters

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2918436/

Trailer: https://youtu.be/1Ks6JqLzVTA

Pogledajte još: The Atticus Institute (2015)

The Lazarus Effect je američki SF horor film koji nema nikakve veze sa istoimenim romanom Franka Herberta. U pitanju je polu found footage, kvazi dokumentaristički film koji za temu ima igranje Boga. A svi znamo da se ovakve „igre” u najmanju ruku završavaju fijaskom. Osim što su (pred)bračni par Zoe i Frank su i naučnici koji u polu-privatnoj varijanti rade na istraživanju nekakvog seruma. U radu im pomažu dvoje prijatelja a film počinje onog trenutka kada im se priključi mlada snimateljka Eva. Snimci sa njene kamere daju dokumentaristički ton filmu a ostatak kadrova je standardno snimljen i filovan snimcima stacionarnih kamera.

Stil snimanja u kombinaciji sa veoma zanimljivim uvodom doprinose da prva polovina filma bude vrlo dobra. Eksperiment u kojem ekipa serumom i strujom oživljava uginulog psa odiše intrigantnošću ali pre svega bizarnošću. Nakon njegovog oživljavanja Frank i Zoe ga odvode kući samo da bi se uverili da sa psom ipak nije sve u najboljem redu mada on na prvi pogled deluje kao da nikada nije ni bio mrtav. Osim što se relativno podmladio pas je izgubio apetit, karakter mu je drugačiji i agresivniji a primećuju se i promene na sinapsama mozga.

Još dok se posmatranje psa nije ni privelo kraju i dok se sve konsekvence i nuspojave ovog eksperimenta nisu zabeležile nastaje prekretnica po ekipu i po sami film: dolazi do situacije u kojoj jedan član istraživačkog tima gubi život (Zoe) a jedina mogućnost da ona ne bude trajno pokojna (a ostatak ekipe u zatvoru) je da joj se ubrizga nedovoljno ispitani serum. Baš u ovom trenutku film prestaje da bude zanimljiv i počinje da bude samo generički moderni horor koji koristi brojne klišeje bez ikakvog objašnjenja, a ponajmanje logičkog.

Poruka filma je jasna ali nije jasno šta se to dešava sa onima koji prime Lazarus serum i vrate se sa one druge strane. Nejasno je zašto su oni i na koga besni, da li zato što su trebali da budu ostavljeni mrtvi, dakle na onom svetu, ili je u pitanju nešto mnogo kompleksnije. Nejasno je takođe zašto su oni „vraćeni” napredniji, pametniji, istančanijih osobina i izoštrenijih čula, zašto poseduju moć telekineze i na koji način čitaju tuđe misli. Naposletku, ako su pametniji i podmukliji zašto se kreću tako tiho i tako brzo?

U brojnim flashbackovima vidimo scene iz Zoeinog detinjstva i nekakve halucinacije. Smisao ovih scena nije dovoljno jasan kao što je maglovito i kako ih to drugi proživljavaju. Nejasan je i momenat incidenta (ili je u pitanju nekakva poruka) kada upravo verenički prsten izaziva celu katastrofu. Oko ovih (i drugih) glavolomki se ne vredi mnogo naprezati jer film (ponajviše svojim oslabim drugim delom) to ne zaslužuje. Bolje čuvajte svoje sive ćelije za neke kvalitetnije naslove.

Ceo ovaj incident u laboratoriji zapravo nije ni toliko bitan jer je njegov značaj samo u tome da bude trigger nekakvih „horor” dešavanja jer je ovo, jelte, horor film. Neki događaj je naprosto morao da pretvori Zoe u Lucy i da počne da pravi mayhem, ali i taj meyhem je daleko od onog koji pravi Scarlett Johansson. Većina scena u završnici je vrlo vidljivo animirana, mnoge od njih vrše svoju funkciju ali nijedna vas neće oduševiti. Gledalac naprosto biva ugušen konfuzijom pa u tim trenucima jedva čeka da vidi odjavnu špicu.

Ambijent filma je odgovarajući a može se videti i nekoliko krvavih scena, plus nekoliko vrlo efektnih. No, ceo film je prilično neubedljiv čak i za jedan horor film koji zalazi na teren SF-a. Autor je mnogo toga hteo, mnogo započeo a na kraju sve završio kompjuterskim animacijama i budalaštinom. Nisam se mogao oteti dojmu da je ovaj scenario u rukama iskusnijeg znalca (i sa više novca, što da ne) mogao dovesti do mnogo efektnijeg i kvalitetnijeg filma. Gledanje The Lazarus Effecta nije potpuno gubljenje vremena ali je on daleko od dobrog filma.