HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: David Morlet

Uloge: Hélène de Fougerolles, Francis Renaud, Dida Diafat

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1146320/

Trailer: https://youtu.be/eomfcqTNbbo

Pogledajte još: Frostbite (2006)

Mutants je francuski horor film režisera Davida Morleta koji je snimio kao omaž kultnom 28 Days Later. Ova dva filma u pojedinim elementima dosta liče ali su i dovoljno različiti u pristupu jednoj sličnoj temi. U njihovu komparaciju neću ulaziti jer sam 28... gledao dosta davno (možda bih ga mogao ponoviti ukoliko ima zainteresovanih čitalaca). Anyway, u centru pažnje ovog filma je muško-ženski par, Marco i Sonia, koji umesto da uživaju u svojoj ljubavi i plodovima iste (pogađate: ženska je trudna) moraju da se bore protiv smrtonosnog virusa i doskorašnjih ljudi koji su mutirali u pomahnitale krvožedne zveri.

Film ne daje ni najmanju naznaku odakle taj virus upravo tu i da li je uopšte samo tu, dakle u Francuskoj. Autor nam pripoveda samo jednu crticu iz mutantske apokalipse, vrlo ličnu priču koja se tiče dvoje zaljubljenih ljudi koji su se našli u središtu nesretnih okolnosti. Mutants zato deluje kao da je umetnut u mnogo veća i globalnija dešavanja, ili ako ako vam je lakše - deluje kao jedan sitan puzzle mnogo globalnije katastrofe. Bez pravog početka i kraja ovaj film počinje kada Marco i Sonia beže ambulantnim kolima prema nekakvoj slobodnoj teritoriji. „Društvo” im pravi nepoznata vojnikinja, nepoznatih namera i cilja ali stroga i laka na obaraču.

Ovaj vojnik ženskog spola je samo jedan od likova koje će naših dvoje junaka sretati tokom ovog filma. Svako od sporednih karaktera ima svoj sebični cilj: spasiti se, probiti se kroz zaraženu teritoriju i doći do nezaražene lokacije koju kontroliše vojska. U opštem bezvlašću i haosu „spašavanje” i „probijanje” obično znači otimanje neophodnih a u takvoj situaciji deficitarnih potrepština (oružje, municija, vozila, gorivo...) od drugih i zakon jačeg (brojnijeg i naoružanijeg) u praksi. Upravo zato Marco i Sonia ne samo da moraju izbegavati mutante već i svaku ljudsku priliku jer je veća šansa da umesto pomoći dobiju pištolj na čelo ili izbijen zub.

Dodatni problem su oni potencijalno zaraženi ili oni koji su ugriženi ali virus nije počeo da deluje. Postoje i oni imuni a sve kreće potpuno drugim tokom kada i Marco tokom jedne borbe biva ujeden. Sonia ne može da ga ostavi iako je savršeno jasno da će se uskoro gledati oči u oči sa monstrumom a ne sa svojim ljubljenim. Dok virus sve više zavladava Marcovim telom Sonia pokušava da ga na razne načine očuva u svesnom ljudskom obliku. Film u svom središnjem segmentu troši previše vremena na odnos između njih dvoje, na iskazivanje ljubavi i poverenja i slične stvari koje zaista ne volim da gledam u horor filmovima.

Period pre toga je dosta drugačiji i dinamičniji jer se odigrava u šumi na potpuno pustim lokalnim putevima. Film u ovoj prvoj trećini poseduje odličnu sablasnu atmosferu koja je potpomognuta snegom koji pada. Snežni predeli šume i puteva su prelepi ali se negde oko sredine filma gotovo potpuno gube jer se glavnica radnje premešta u nekakav napušteni kompleks. Ova zgradurina puna kojekakvih soba, kuhinja, hodnika, podruma, kupatila, izlaza i prolaza je vizuelno nezanimljiva i prilično sterilna ali veoma pogodna za napetiju atmosferu i nasrtaje zaraženih koji slede.

Kada smo kod zaraženih tu ima dve bitne stvari a kao i obično jedna je dobra a druga loša. Dobra vest je da su maske zaraženih prilično efektne, a dobro je prikazan i preobražaj čoveka u potpuno mutiranu kreaturu kojoj je jedini cilj ubijanje nezaraženih. Loša vest je da većina scena napada mutiranih na nezaražene ili na neki objekat izgleda veoma nemirno. Kamera u ovim scenama se toliko trese da veoma iritira gledaoca, smeta njegovim očima i doprinosi da mu povremeno bude muka a ova odluka je još čudnija kada se jasno vidi da su maske zaraženih u drugim scenama dovoljno kvalitetne pa nije ni bilo potrebe „maskirati”. Gledanje ovih scena, a ima ih dosta, je napornije nego posmatranje prosečnog found footage filma.

Autoru ovog filma očigledno mnogo bolje leži stvaranje atmosfere koja je viđena u prvom delu filma nego stvaranje akcionih delova kakvi se vidi u drugom delu. Takođe, insistiranje na morbidnostima često deluje veoma usiljeno. Recimo, zašto uvek moramo da gledamo kako neko ko je zaražen ili mutira sam sebi vadi zube ili čupa nokte? Ono što mi se svidelo i što podiže film na viši nivo je Hélène de Fougerolles u ulozi Sonie. Hélène nije prelepa ali vrlo spontano glumi i upravo zbog svega ovoga zaista deluje kao prosečna devojka/žena koja se našla u datim apokaliptičnim zombi/mutant okolnostima.

Mutants jeste film o mutantima, iliti o nekoj vrsti zombija, ali je urađen na romantični način, iz perspektive mladog zaljubljenog para koji se našao središtu ove katastrofe. Lično ne volim ovakve filmove i više su mi se svideli delovi filma van romantične crte ali priznajem da je film dovoljno različit od standardnih zombi filmova, da poseduje autentičnu glumicu u glavnoj ulozi i da poseduje odlične snežne kadrove. Uz nekoliko vrlo brutalnih i napetih scena (ali i nekoliko poveznica sa biblijskom apokalipsom) više se ne može ni zahtevati od jednog prosečnog horor filma.