HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Gerard Johnstone

Uloge: Morgana O'Reilly, Rima Te Wiata, Glen-Paul Waru

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt3504048/

Trailer: https://youtu.be/ji8Tsuj3u0c

Pogledajte još: Haunter (2013)

Housebound je film kojeg sam prilično dugo zaobilazio jer sam bio ubeđen da je u pitanju (ne)uspela tinejdžerska horor komedija puna nesmešnog i/ili prizemnog humora. Srećom - u pitanju je dobar film koji sadrži minimalan broj komičnih delova. Housebound je zvanično deklarisan kao novozelandska horor komedija ali se ona osim povremene neozbiljnosti, dva karikaturalna lika i tek nekoliko duhovitih momenata ne trudi da po svaku cenu izmami osmeh na lica gledaoca, što je možda i dobro. Za uzvrat film nudi misteriju, dobru kameru i ambijent, pristojnu zanimljivost i dinamiku. Ali to nikako ne znači da film nema i nekoliko mana.

Jedna od mana je i sam početak filma koji jeste delimično duhovit (način na koji je sprovedena pljačka bankomata i kako se policija dočepala Kylie) ali je zato ne baš ubedljiv. U svakom slučaju, nekako se morala stvoriti situacija „zatočene” devojke u zaposednutoj kući i uvod to i čini. Nakon hapšenja zbog pljačke sud određuje da se Kylie smesti u porodičnu kuću na osmomesečni kućni pritvor a njen staralac ima biti majka sa kojom Kylie nije prozborila već duže vreme. Porodična kuća je za Kylie više od zatvora a čudna majka i očuh koji je na distanci nisu društvo kakvo bi ona želela u ovom trenutku.

Kylie je delikventna, buntovna i prkosna devojka koja ne trpi nikakav autoritet niti želi da se povinuje ikakvoj disciplini. Jedne večeri od svoje majke sasvim slučajno saznaje da je kuća u kojoj žive, navodno, zaposednuta i puna duhova. Prvobitno nepoverenje i podsmeh se kod Kylie menja u strah i nesigurnost jer ubrzo i sama počinje da čuje zvukove i vidi prikaze. Budući da nema šta pametnije da radi, da svakako ne može da napusti predviđenu joj pritvorsku kuću, a i zato što ne može da podnese da joj neko uređuje život i sputava je u njenim tvrdoglavim namerama - Kylie počinje da istražuje šta se to dešava u kući i njenim zidovima.

Sasvim očekivano čitava stvar ima veze sa istorijatom kuće, tragedijama i nekim njenim davnim stanarima a isto tako je očekivano i da Kylie mora imati nekakvog pomoćnika. Pomoćnik je pronađen u devojci za sve, ovog puta u muškom obliku. Sused Kyliene porodične kuće je policajac mlađe dobi kojem je data dužnost da reaguje na svaki alarm sa Kyline nanogice. Osim toga, policajac u slobodno vreme istražuje paranormalno a deluje i da „trza” na nezainteresovanu Kylie. Drugačije se ne bi mogla objasniti njegova neprirodna zainteresovanost za naizgled neverovatne ideje mlade delikventice i njene sumnjive majke.

Policajac je korišten za povezivanje nepovezanih scena u cilju stvaranja koherentne celine, kao i za podršku u scenama gde Kylie mora napustiti zakonom određeni joj prostor. Ovaj lik paranormalnog policajca je ubedljivo najslabiji u celom filmu jer njegova uloga deluje prilično neprirodno. Teško je poverovati da bi neko ko je policajac bio i paranormalni istražitelj i uz sve to rizikovao svoj posao i karijeru zbog istraživanja nekakvih duhova ili misterioznog istorijata komšiluka. S druge strane Morgana O'Reilly u ulozi Kylie je odlična u ulozi nadrkane tinejdžerke koju nije lako uplašiti iako je u vreme snimanja filma imala gotovo tri banke.

Lik Kyliene majke je prilično komičan ali nesmešan, dok su sporedni likovi pristojni. Gluma je ovde na dobrom nivou što svakako doprinosi da film bude zanimljiv, kvalitetan a pre svega gledljiv. Tok filma je zanimljiv a tempo gotovo izvanredan. Iako počinje gotovo klišeizirano Housebound prerasta u nepredvidivu priču koju niko neće provaliti, barem u njenom ključnom delu. Ima delova filma koji mi se nisu dopali, čak i likova koji su ključni za film a čija ubedljivost i fizički izgled me nisu impresionirali, ali radnju filma ocenjujem kao vrlo dobrom.

Film podjednako uspešno kombinuje nekoliko žanrova (horor, misteriju i komediju), što nikada nije lako izvesti, a uz to je i delimično originalan. Na neki način ovaj film zaista donosi preko potrebnu svežinu u vrlo eksploatisani haunted house podžanr. Iako je u pitanju film za odrasle Housebound u sebi sadrži i neku detinjastu crtu što uvek volim da vidim u horor filmovima jer me podseća na filmove 80-ih. Ovakvih filmova poslednjih godina (čak i decenija) nema mnogo pa zato, ali ne samo zato, čestitam autoru (režiseru i scenaristi) na njegovom prvom a vrlo dobrom filmu.

Zaključak: Housebound je zanimljiv za gledanje, misteriozan, dobro snimljen i prijatan za oko ali i film koji se delu gledališta neće sasvim dopasti, posebno zbog radnje u svojoj drugoj polovini ili zbog komičnih elemenata. U ovom opisu sam se trudio da ne spominjem brojne elemente iz druge polovine filma, i one dobre i one loše, jer bi to narušilo užitak kod gledanja onim gledaocima koji su Housebound iz nekog razloga propustili. I na kraju jedna tužna vest: februara ove godine New Line Cinema ne najavila američki remake ovog filma.