HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Paul Naschy

Uloge: Paul Naschy, Julia Saly, Silvia Aguilar

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0081415/

Trailer: https://youtu.be/32eteubGP6g

Pogledajte još: Las noches del Hombre Lobo (1968)

The Night of the Werewolf (iliti Return of the Wolfman iliti The Craving, kako se na različitim tržištima još naziva) je deveti u seriji filmova o vukodlaku grofu Waldemaru Daninskom (postoji ukupno dvanaest nastavaka snimanih od 1968. do 2004. godine) koga igra Paul Naschy, čiji sam jedan film nedavno opisao. Upravo ovaj nastavak je omiljeni Naschyjev werewolf film serijala a u pitanju je remake filma La Noche de Walpurgis (Walpurgis Night iliti The Werewolf vs. The Vampire Woman) iz 1970. godine u kome je takođe igrao Naschy.

Ukoliko budem u prilici pogledaću i druge werewolf naslove iz opusa ovog glumca jer neki naslovi sugerišu da bi mogli biti u pitanju vrlo zanimljivi filmovi, makar u domenu „toliko loši da su zapravo dobri” (neki od naslova su The Wolfman of Count Dracula, The Wolfman Never Sleeps, The Werewolf and the Yeti). Što se tiče The Noći Vukodlaka stvari stoje ovako: Waldemar Daninsky je nekada davno osuđen na brutalno pogubljenje skupa sa groficom Erzsebet Bathory i njenim pomoćnicima. Iz razloga što nije mogao biti bukvalno pogubljen, jer je vukodlak, Waldemar je sahranjen sa srebrnim bodežom u srcu i gvozdenom maskom na licu kojom bi trebao biti sprečen da ujeda.

Vekovima kasnije, dakle u vreme snimanja filma, bodež je izvađen iz njegovog srca što ga je povratilo iz vekovnog sna. Na određeni način je oživljena i grofica Bathory (uz pomoć devičanske krvi) a sve kulminira borbom vukodlaka i grofice koja je potpomognuta svojim slugama vampiricama. Osnovno pitanje koje mi se vrzmalo po glavi tokom filma je zašto on nosi upravo ovaj naziv kada je mnogo logičniji naziv koji verodostojnije opisuje radnju onaj originalni (Werewolf vs. The Vampire Woman). Naprosto, vukodlak je samo jedan od likova u filmu, verovatno najdominantniji ali jedan od nekoliko, tu je i nekoliko vampirica na čelu sa groficom koje dobrano troše minutažu filma.

Verovatno da je jedan od razloga za ovo veća popularnost vukodlaka nego vampira u vreme kada je film snimljen. No, da se vratim na priču i sam uvod: problem sa uvodom je što nije dovoljno ubedljiv, sve deluje vrlo naivno ali je jednostavno morala biti osmišljena neka situacija koja bi oživela stare „kolege” i dovela do njihovog obračuna. Sam uvod, koji uključuje mlade arheološkinje koje odlaze u grobnicu, vodi do iznenađujuće dosadne središnjice filma koja se sasvim nepotrebno opredeljuje za melodramatičnost i ljubavisanje između pojedinih mladih akterki i vampirica sa Waldemarom. U ovom segmentu ima nešto vampirskih zuba, krvi i probodenih vratova ali je prilično dosadan za praćenje.

Nakon naivnog uvoda i dosadne središnjice dolazi uzbudljivo i vizuelno impresivno finale ali da li je to dovoljno da jedan film ocenimo sa prolaznom ocenom veliko je pitanje. The Night of the Werewolf po svojoj zanimljivosti i kvalitetu je čak slabiji od Naschyjevog Panic Beats a samo veoma zanimljive retro maske vukodlaka ga izvlače da ne dobije nižu ocenu. Maska vukodlaka je najveći plus filma, Naschy je apsolutno pogodan za ovu ulogu, vidljiv je njegov veliki elan pa je prava šteta da film nije zanimljiviji. Preobražaj Waldemara u vukodlaka je urađen stepenasto, poput prastarih werewolf filmova, što će mlađim gledaocima biti odbojno ali celom filmu daje neku retro draž.

Nije za potcenjivanje ni izgled grofice Bathory dok ostale vampirice i pomoćnici deluju tek prosečno ili ispod toga (posebno slaba maska izgorelog pomoćnika). Atmosfera u Waldemarovom zamku (gde se odigrava gotovo kompletan film) je na pristojnom nivou a scenografija je dovoljno kvalitetna da gledalac bude ubeđen kako posmatra dešavanja u prastaroj građevini a ne u filmskom studiju. The Night of the Werewolf  je povremeno filovan veoma dobrim i atmosferičnim kadrovima spoljašnjosti i eksterijera, koji su sumorni i jezivi, puni magle i vampirskih prikaza na zidinama zdanja. Za razliku od pomenutog Naschyjevog Panic Beats ovde nisam primetio nijednu animaciju što je pohvalno.

Jedina zaista vredna stvar u ovom filmu je Naschy i vukodlak ali se on ne pojavljuje dovoljno da bi film nosio samo njegovo ime. Tek dva-tri preobražaja i uzbudljivo borbeno finale nisu dovoljni da se jedan pretežno dosadnjikavi film, pun slabašne i neubedljive priče i sumnjive glume nekih akterki proglasi kao dobar film. No, za ljubitelje retro vukodlaka i ovakav ima dovoljno da ponudi.