HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Jon Watts

Uloge: Andy Powers, Laura Allen, Peter Stormare

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1780798/

Trailer: https://youtu.be/PNtZu-3di38

Pogledajte još: Stitches (2012)

Ne znam odakle tolika fascinacija američke dece klovnovima ali znam da volim horor filmove sa klovnovima u glavnoj ulozi. Upravo jedan takav film je i Clown Jona Wattsa (tip bez zapaženijeg filma do sada) iako nije baš onakav film kakav sam očekivao. I pored delimičnog razočarenja Clown je barem u jednoj stvari uspeo a to je da će kod ogromnog broja klinaca izazvati coulrophobiu što će opet dovesti do još novih klovn-horora što svakako pozdravljam. Možda bude i nekih koji će biti kvalitetniji od ovog Clowna iz 2014. godine.

Gde je klovn tu je i rođendanska žurka nekog klinca. Zapravo, rođendanska žurka ovog klinca umalo da se pretvori u fijasko zbog kojeg bi ga klinci iz kraja mesecima zezali na fejsbuku. Klovn koji je bio rezervisan je otkazao rođendanski nastup a spas u zadnji čas je stigao u vidu dečakovog oca koji je klovnovsku opremu „sasvim slučajno” pronašao u jednoj kući koju je upravo danas odrađivao (dečakov otaj je agent nekretninama). Rođendanska žurka je prošla dobro, klinci su bili oduševljeni klovnom i štosevima ali je ujutru sledilo iznenađenje: otac nikako nije mogao da skine klovnovsko odelo, masku, crveni nos i periku.

Sledi nekoliko prilično glupih scena u kojima klovn otac u klovnovskom odelu vozi sina u školu (i izlazi van automobila da mahne sinu kako vi ga valjda svi s gražavanjem videli), odlazi u svoju firmu i kod mušterija koje žele da prodaju nekretninu. Gluposti se nastavljaju u vidu pokušaja da skine sa sebe klovnovsko odelo. Nije glupo pokušavati ali jeste glupo pokušavati skalperom seći odelo u predelu vena šake ili ručnim cirkularom oko sopstvenog vrata. Sasvim očekivano svi ovi pokušaji se završavaju neuspešno i krvoliptanjem. Mnogo ubedljive deluju kućni pokušaji skidanja nosa iste večeri.

Shvatajući da je u ozbiljnom problemu otac pokušava da uđe u trag prethodnim vlasnicima kuće iz koje je „pozajmio” klovnovsko odelo, ubeđen da će oni znati kako može da ga skine sa sebe. Istraga ga vodi do (glavom i badom) Petera Stormarea koji mu objašnjava da klovnovsko odelo vodi poreklo od drevnog demona i da se može skinuti - nikako. Rešenje je ubiti onoga ko ga nosi inače se ta osoba pretvara u samog demona i počinje jesti decu. Peter Stormare odmah pokušava da ubije klovna ali ovaj beži u nepoznatom pravcu. Nakon ovog nastupa dosadnjikava središnjica filma koju čini unutrašnja borba oca i demona ga zaposeda.

Priča o ovom filmu je krenula još 2010. godine kada su režiser i scenarista snimili lažni trailer i bacili ga na Youtube. U traileru se navodi da je producent filma Eli Roth (Hostel, Cabin Fever) iako on u to vreme (navodno, mada je u to teško poverovati) nije ni na koji način bio umešan u priču. Nekoliko godina kasnije Roth je, navodno, pristao da učestvuje u snimanju filma kao producent a za film su angažovani drugi glumci i upotrebljena je drugačija klovnovska maska. Film je, naravno, produkcijski bogatiji a Eli Roth je, pretpostavljam, odgovoran za nekoliko veoma bizarnih scena, mada ne toliko bizarnih koliko bi određeni delovi filma na papiru zvučali (jedenje dece).  

Iako ove scene čak i na papiru deluju dovoljno uznemirujuće njih grafički ni za trenutak ne vidimo a sve što ostaje je proizvog klovnovske gladi i dečiji ostaci u vidu iznutrica i koščica. Neke od scena klovna i dece izgledaju previše neprirodno (dečak u motelu) dok su završne scene postavljene na savršeno mesto za jedan ovakav film. Pretpostavljam da bi klinci koji budu pogledali Clown mogli imati strah pri posetama dečijim zabavnim parkovima i igraonicama.

Finale filma je napeto i uzbudljivo a maska klovna doživljava svoj vrhunac. Klovn se menja kako vreme protiče i kako demon preuzima kontrolu nad njegovim telom pa od u početku vizuelno neubedljivog klovna postaje jedan on zastrašujućih klovnova u novijoj istoriji horora. Sam koncept stavljanja na sebe nečega što se nikada više ne može skinuti jeste jeziv a nešto slično sam relativno skoro već opisao (Bruiser, George A. Romero). Slučajna koincidencija je da se i u tom filmu pojavljuje Peter Stormare u epizodnoj ali takođe efektnoj ulozi.

Clown nije previše zanimljiv film jer dosta svog vremena troši da sukobe unutar samog čoveka koji nosi klovnovsko odelo i na konstantno podsećanje gledaoca da je u pitanju ipak ljudsko biće. Sve je to u redu, ali ja i dalje želim da gledam isključivo zabavne filmove bez previše pametovanja i gubljenja vremena a Clown ga ima podosta. Autori kao da su hteli da zadovolje sve strane, i one koji vole zabavu i one koji žele poruku, i one koji žele napeti horor i one koji žele toplu porodičnu storiju, i one koji od klovna koji ubija decu zaista očekuju ubijanja i one koji takvog klovna ne žele da vide u akciji. Kao i obično kada se žele zadovoljiti svakojaki ukusi niko neće biti sasvim zadovoljan.

Clown će bez sumnje prestrašiti one koji se klovnova boje dok će mu ostali gledaoci i naći dosta mana i zamerki. Fanovi Eli Rotha takođe ne treba da očekuju previše jer je ovaj film mnogo umereniji i komercijalniji od njegovih najpoznatijih filmova.