HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: David Ryan Keith

Uloge: Mark Wood, Lisa Cameron, Lisa Livingstone

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt3242756/

Trailer: https://youtu.be/R_19yZFxzms

Pogledajte još: Laid to Rest (2009)

Pretpostavljam da je od svih horor podžanrova najlakše snimiti slasher film (eventualno je još found footage lak za filmovanje) ali pojedinim autorima ni to ne polazi za rukom. Jedan od primera je i The Redwood Massacre koji je zbilja film za čuđenje. Ne zato što je film toliko loš (a na momente zaista jeste) ili zato što je, pak, dobar (na momente je vrlo dobar) već upravo zato što u sebi sadrži takve krajnosti. Kako je moguće da neko ko u svoj film ubaci nekoliko odličnih stvari sve uprska sa nekim katastrofalnim, i to onima gde ne treba previše sredstava? Kako je moguće da je lakše snimiti ubistva, pristojne specijalne efekte, odraditi vrlo dobru montažu dešavanja, sve to začiniti odličnom muzikom a onda se spotaći na jednoj tako jednostavnoj stvari kao što su dijalozi i montaža istih?

Film počinje time što misteriozna crnka beži šumom pred maskiranim ubicom koji samo želi da joj nešto sekirom objasni. Ok, barem znamo šta nas čeka u ovom filmu, a istini za volju - zar se nešto drugačije od jednog (modernog) slashera i moglo očekivati? Tu su mnogi cliche elementi koje posmatramo decenijama u sličnim filmovima i koji mogu ozbiljno da vas smore ukoliko ne isključite pola mozga ili spustite lestvicu očekivanja i zapitkivanja. Tako vidimo grupicu tinejdžera koja krene ne-znam-ti-ja-gde ali zaglavi u šumi i kampuje na proplanku, tik uz drugu grupu malo starijih tinejdžera koja se, eto slučajnosti, upravo zadesila na istom mestu ni ne pomišljajući da je baš tu samo da bi maskiranom ubici popunila kvantitet za ovaj film.

Sledeći kliše je obavezno razdvajanje likova, čak i zbog raznoraznih gluposti, samo da bi ubici bio olakšan posao. Podrazumeva se da svaka svađa u dubokoj šumi rezultira uvredom jednog od sudionika koji onda uvređen ode u još veću dubinu šume na noge krvniku sa sekirom a takođe se podrazumeva i da za vršenje male nužde u jednom slasheru treba otići bar kilometar i po u dubinu. Po mogućnosti u pravcu pomahnitalog sekirdžije, mada, gde god krenuli on je tu; slasher je podžanr gde ubica s uspehom pokriva teritoriju od par 'iljada kvadratnih kilometara a ukoliko se radnja dešava u šumi dotični poznaje svako drvo ili grm kao svoj džep.  

Nije vam dosta klišea? Idemo dalje... Svaki put kada čuju da nešto šušne u šumi klinci kreću u tom pravcu neumorno vičući „Hello?” a zar treba uopšte spominjati da u šumi nema signala mobilnog telefona. Kliše je i pozadina ubice, tačnije razlog zašto on ubija, a kliše je i da tu priču klinci prihvataju sa podsmehom. E pa lepo, kasnije su se smejali na stomak. I koliko god ove gore nabrojane nemaštovitosti delovale kao definicija lošeg slasher filma moram reći da mi to nije previše smetalo. Možda mi nije previše smetalo jer sam i očekivao tonu - tonu i po klišea a moguće i zbog toga što postoji nešto još mnogo gore.

Navikli smo da u filmovima ovog ranga gledamo amatere u glavnim ulogama ali u The Redwood Massacre je ovo toliko problem da bukvalno uništava film. Dijalozi u filmu su toliko loše odglumljeni, toliko užasno napisani a onda i toliko loše usnimljeni i montirani da to zaista boli. Problem je tim veći što film u ostalim segmentima ne izgleda toliko loše pa je zbilja čudno kako je nešto tako užasno uopšte moglo ući u finalni proizvod. Zar je moguće da sve pare za film odu na specijalne efekte, soundtrack i masku ubice a onda za glumce dođu komšije i drugari iz škole koji otaljaju posao i upropaste sve dijalozima k'o u turskoj seriji? U samim dijalozima se možda više od glumaca obrukao sam režiser.

Ako je nešto pozitivno u kastingu onda je to što glavna glumica nije lepotica već zaista deluje kao devojka iz komšiluka. Da je film u pogledu karakterizacije likova i dijaloga barem malo ubedljivji sasvim bi se mogli saživeti sa dotičnom devojkom. Međutim, mene je nešto drugo konstantno kopkalo i nije mi dalo mira: šta je to onoj drugoj glumici sa obrvama? Umesto da me zgrozi dasa koga je nešto mnogo razljutilo pa desetljećima masakrira po šumi mene su najviše grozile te zastrašujuće obrve koje čine da ova devojka ne liči toliko na kurvu koliko na travestita. Nisam siguran da li su te jezive obrve rezultat make upa, specijalnih efekata ili je cura takva u prirodi. Ukoliko je sledeći put budem video u nekom filmu pripaziću da taj film ne gledam u suviše kasne sate jer i ja imam neki horor limit.

Pozitivne stvari filma su režija vandijaloških scena kada film izgleda gotovo odlično. Ambijenti šume i ruiniranih građevina na obodima iste su kao stvoreni za jedan horor a muzika u filmu je jedna od boljih koje sam čuo poslednjih godina. Izgled ubice je efektan iako ne previše originalan a njegova neuništivost sasvim očekivana. Krvolok nije previše maštovit prilikom ubijanja ali su te scene vrlo brutalne i krvave. U takvim scenama neprirodno deluje da žrtva ponekad i nakon više uboda u stomak ili glavu i dalje vrišti i ispušta zvuke a neretko se i koprca iako zdrava logika govori da bi već posle prvog uboda bila u smrti ili barem nesvesti. Treba reći i da je flashback scena izuzetno efektna i sadrži detalje koje je danas nemoguće videtu u nekom bolje produciranijem hororu.

Takođe, film pred gledaoca donosi nekoliko desetina scena za koje nema racionalnog objašnjenja pa zato ukoliko tražite logiku bolje ni ne krećite da gledate ovaj film. The Redwood Massacre je drugorazredna slasher zabava i kao takvoj joj i trebate pristupiti. On ponekad deluje gotovo odlično ali mestmično i poput nonsens zbrke koju je napisao neki amater.