HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Paul Naschy

Uloge: Paul Naschy, Julia Saly, Lola Gaos

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0085824/

Insert (spoileri!): https://youtu.be/_SLbhRsbb_E

Pogledajte još: El mariscal delinfierno (1974)

Panic Beats je španski horor film autora Paula Naschyja, koji je ovde režiser, scenarista i glavna (dvostruka) uloga. Paul Naschy je jedna od najpoznatijih figura španskog horor filma koji je kao autor obradio i prikazao mnoge horor teme i likove (Dracula, vukodlak, Frankenstein, mumija i grbavac su samo neki od njih). Jedan od Naschyjevih karaktera je i Alaric de Marnac, koji se prvi put pojavio u filmu Horror Rises from the Tomb iz 1973. godine (negde preveden i kao Mark of the Devil 4), a Panic Beats je sequel tog filma.

Naschy je svojevremeno tvrdio da je lik Alarica de Marnaca bazirao na osnovama Gillesa de Raisa, pogubljenog pomoćnika Orleanke, optuženog za ubistva mnoge dece, vračanje i satanizam. U ovom filmu nema ubijanja dece ali ima ubijanja žena i jedna upravo takva scena nas dočekuje već u samom uvodu. Pomahnitali Alaric de Marnac buzdovanom ubija nagu i nemoćnu ženu da bi se radnja odmah premestila u sadašnjost tj. godinu snimanja filma. Paul de Marnac (daleki naslednik srednjovekovnog ubice iz uvoda) otkriva da mu supruga pati od srčanih problema pa joj u cilju ozdravljenja predlaže da naredni period provedu u njegovoj porodičnoj kući na selu, u kojoj je nekada davno živeo i sam vitez Alaric.

No, od oporavka definitivno nema ništa: njegovu suprugu odmah po dolasku u staro zdanje počinje da teroriše nekakvo priviđenje, ona pronalazi zmije u krevetu, krv u kadi, oči u supi... Da li je moguće da je stari srednjevekovni krvnik vaskrsnuo iz svog groba (koji se by the way nalazi tik uz kuću) i da traži krvavu osvetu ubijanjem još jedne u nizu žena? Ili neko naprosto sve čini da preplaši jadnu i bolesnu ženu zbog nekih svojih mračnih nauma i planova. Misterija će biti prisutna tokom nekog dela trajanja filma iako ne baš u velikoj meri jer autor suviše rano otkriva svoje karte i misteriju zamenjuje drugačijim tonom filma.

Osim misterije film mestimično sadrži i slasher delove, prisutna je ghost atmosfera ali pre svega atmosfera dobrih starih srednjevekovnih horor filmova 60-ih i 70-ih, filmova koji su se odvijali u dvorcima ili zamkovima. Građevina u kojem je Panic Beats sniman je apsolutno adekvatan ovakvoj radnji a scenografi su se dodatno potrudili da sve izgleda jezivije i prikladnije nekom objektu koji datira iz XVI veka. Osim gomile prostorija tu su i mračni hodnici, prostorije za poslugu i memorijalna soba samog Alarica de Marnaca gde dominira njegov zlobni portret, hladno trofejno oružje, buzdovan kojim je nekada ubijao i viteški oklop (koji neobjašnjivo noću šeta po kući).

Radnja se većim delom odigrava u ovom objektu ali se ponekad seli u grad i ti delovi nisu previše uspeli, niti su dovoljno atmosferični i efektni, već više služe da razbiju monotoniju i razvodne priču. Specijalni efekti su old school, u nekoliko scena su vrlo efektni i brutalni (sekira u glavu, sekira u stomak pa ponovo buzdovan u glavu) a u nekoliko scena gotovo amaterski (obilata upotreba kečapa). Ipak, ocenjujem ih dobrom ocenom jer čak i kada su jeftini vrlo su zanimljivi. Nije daleko od istine reklama na omotu filma da on sadrži „neka od najbrutalnijih ubistava ikada snimljenih”. Bez obzira na brutalnosti film nije težak za gledanje niti previše šokantan jer je priča u njemu mestimično neozbiljna i nedovoljno uverljiva.

Poslednju stvar koju pohvaljujem u ovom filmu je sam Paul Naschy koji je zaista imao zgodnu njušku za ovakve horor filmove. Njegove grimase i pogledi jesu ponekad preterani ali su trademark filma i ono po čemu se on pamti. Film sadrži i nekoliko scena nagih mladih senjorita koje se apsolutno ne srame pokazivanja svojih grudi i žbunova, a nama gledaocima je zbog toga veoma drago. Nešto manje drago nam je zbog pokazivanja Naschyjevog polunagog tela ali to nije jedina zamerka filmu. Nažalost, loših stvari u Panic Beats je podjednako mnogo kao i dobrih, možda i više.

Ovo je prvi film koje je Naschy snimio u vlastitoj produkcijskoj kući što se možda odrazilo i na kompletan izgled filma. Već od samog početka primetićete da je izgled filma veoma jeftin, poput nekog direct-to-VHS filma sa mutnjikavim i bledim bojama te nefilmskim izgledom slike koja automatski doprinosi da se izgubi delić atmosfere i ubedljivost. Sledeća mana ja gluma koja je u skladu sa kvalitetom fotografije, dakle na dosta nižem nivou. Čak i sam Naschy nije glumac A klase a glasovna sinhronizacija ne pomaže ni njemu, ni ostalima, ni samom filmu. Scenario je povremeno veoma mlak i konfuzan, gotovo naivan a dijalozi prilično izveštačeni i neprirodni.

Film pati i od dosadnjikavih delova koji nemaju svrhe, kao da se veštački trebao produžiti do jednoipočasovnog trajanja. Panic Beats je na momente dosta kvalitetan i zanimljiv film ali u nekim drugim trenucima i gotovo amaterski. Neujednačenost u više aspekata je glavna mana filma pa ga je zbog toga veoma teško nekome preporučiti za gledanje. Pogledajte trailer koji sam gore naveo (sadrži neke spoilere!) i procenite da li vam odgovara film sa ovakvim scenama i efektima.