HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Colin Theys

Uloge: Sean Patrick Thomas, Dean Stockwell, Blanche Baker

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2994948/

Trailer: https://youtu.be/1siSfHFrrek

Pogledajte još: Jug Face (2013)

Deep in the Darkness je novela iz 2004. godine autora Michaela Laimoa a po njoj je snimljen ovaj istoimeni film. Zvanično se navodi da je gos'n Laimo tokom pisanja novele bio pod uticajem Don't Be Afraid of the Dark iz 1973. godine (preporučujem remake iz 2010. godine ukoliko ga niste pogledali) ali bih ja rekao da je dotični spisatelj mnogo toga „pozajmio” u svoje delo, barem ukoliko je sudeti po filmu. Film je režirao Colin Theys čije sam filmove već opisivao na ovim stranicama (generički zombi Remains i atmosferični nedorečeni Dead Souls). Ovaj potonji je takođe rađen po Laimovoj noveli pa izgleda da se gos'n Theys opasno nameračio na gos'n Laimoa tj. na njegova pisana dela.

Selidba iz grada na selo se možda nekome nekada posrećila ali u horor filovima nije nikada nikome. Interracial bračni par se doseljava u ruralno i zatucano područje Ashborougha da bi tu našli poslovno-privatni mir. Tamnoputi muž bi trebao usavršiti svoj medicinski poziv vršeći lekarsku praksu u privatnoj lokalnoj ambulatnti dok bledolika supruga ima rađati decu. Za sada imaju jednu simpatičnu curicu. Doktor zna da selidba sa Menhetna na selo predstavlja veliki kulturni, običajni i tradicionalni šok ali ono što će doživeti već prve večeri će biti previše čak i za njegova otvorena shvatanja. Većina ničim izazvanih slučajnih doseljenika bi već prve večeri dobro razmislilo gde je to došlo ali ne i naš tamnoputi doktor.

Doktor se u početku filma stoički trudi da ne primećuje ono šta se dešava oko njega, povremeno se trudeći da učini nemoguće tj. da umesto sebe dešljaka menja kompletnu starosedelačku okolinu. Nema tu mnogo mudrosti - ukoliko želite da živite u nekom mestu morate se uklopiti u način življenja, običaje, funkcionisanje vere, načine komunikacije, prinošenje žrtava... Prinošenje žrtava? Eto malih problemčića za doktora i njegovu porodicu već prvih dana po doseljenju. No, nagledali smo se u horor filmovima mnogo većih problema sa kojima su se novodoseljeni susreli od jednog jednostavnog običnog rutualnog klanja ovčice, malenog cuke ili kokoške na za to unapred predviđenom mestu.

Ali to nije sve jer ispod sela žive krvoločne kreature koje kontrolišu seljake. Ovi su primorani da im se bespogovorno povinuju i ispunjavaju sve njihove zahteve jer ko se ogluši, ili kreature čuju dotičnog da je po čaršiji o njima loše pričao, taj ne doživi sledeće jutro. U selu vlada policijski čas a policajac koji je u službi kreatura ga striktno sprovodi. Već možete da pretpostavite da će se nešto iskomplikovati i krenuti po zlu pa će naš lekar prekršiti policijski čas, zameriti se kreaturama a supruga i ćerkica će biti spremne da vrišteći budu otete u dubinu katakombi. U ovakvom toku filma će se oni koji su odgledali Don't Be Afraid of the Dark biti na poznatom terenu iako se ovaj film razlikuje u nekim momentima, rekao bih - nažalost.

Prvi deo filma je vrlo atmosferičan i mnogo više mi se dopao od druge polovine. On sadrži veoma zanimljiv i odbojan prikaz jedne zatvorene ruralne konzervativne zajednice koja nije baš prijateljski naklonjena strancima, koji su uz to još i drugačije boje kože. Ovaj deo filma prikazuje upoznavanje naših junaka sa meštanima koji su vrlo čudni, uvrnuti, tajnoviti, često i karikaturalno predočeni ali glumački vrlo ubedljivi. Osim specifičnih likova vidimo i dosta prelepih pejsaža okoliša i nekoliko jezivih lokacija. Ovaj segment pleni svojom tajnovitošću i misterijom i prava je šteta da film sa ovakvim uvodom nije otišao u nekom drugom pravcu.

Od polovine filma on postaje neubedljiva horor akcija. Sve postaje dinamičnije jer se neprestano odvija akcija na relaciji podzemlje-površina, sa naizbeđnim nestajanjem bitnih likova. Nijedan karakter ne vodi sa sobom svog štićenika, iako je svestan brzine i nečujnog kretanja kreatura, već ga ostavlja na početnoj lokaciji dok ne obavi to što ima i vrati se po njega. Naravno da niko nikoga više ne pronađe pa mora opet Jovo nanovo da potraži toga što je nestao ali mu onda nestane onaj/ona što je maločas spasio jer je nije vodio sa sobom nego je sad njega ostavio da ga sačeka. Mene ovakve scene vrlo nerviraju jer ne deluju realno. Dosta scena vezanih za samog doktora i njegov lekarski poziv deluju prilično neubedljivo pa mi se čini da je nešto u ovom segmentu moralo biti drugačije. Ako ništa drugo lekar nije morao biti opšte prakse.

Nerealna je i cela postavka filma gde desetak kreatura drži pod kontrolom celo selo ali i okolinu (dokaz: poziv taxi službi) i gde seljani nemaju nijedan komad oružja, na koji kreature nisu imune. Lakše mi je da poverujem da negde na svetu postoje ovakve kreature nego da Amerikanci nemaju apsolutno nikakvo naoružanje. Izgled kreatura je odličan i to je jedna od retkih pozitivnih stvari vezanih za drugi deo filma. Nisam baš najsigurniji koliko su kreature animirane ili ne ali je mnogo važnije da izgledaju zastrašujuće i vizuelno ubedljivo. Manu dajem dosta nemirnoj kameri kada se snimaju kreature a ostaju i neka pitanja vezana za njihovo ponašanje, svrhu, cilj i kompletno bivstvovanje. Kreature u Don't Be Afraid of the Dark su manje vizuelno impresivne ali je nekako lakše poverovati da one postoje na jednom izolovanom mestu (zamak/kuća/podrum) nego u selu gde na otvorenom prostoru terorišu pola okruga.

Deep in the Darkness je prosečan film ali je sa ovakvim uvodom, ambijentom, kastingom i kvalitetom kreatura morao biti kudikamo bolji. Nešto je zaštekalo u drugom delu filma, verovatno zbog toga što je morao pratiti radnju knjige, pa nije zameriti reditelju koji je odradio dobar posao. Ukoliko se odlučite da pogledate ovaj film poželjno je da delimično isključite sive ćelije i ne postavljate nikakva pitanja. Ukoliko počnete sa „Zašto...?” verovatno neće biti kraja.