HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Samuel Bayer

Uloge: Jackie Earle Haley, Rooney Mara, Kyle Gallner

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1179056/

Trailer: https://youtu.be/yB8XYZDu5zs

Pogledajte još: A Nightmare on Elm Street (1984)

Samo jedna stvar u novijoj filmskoj industriji je gora od reboota a to je remake. A Nightmare on Elm Street iz 2010. godine je istovremeno i remake i reboot, mestimično čak i potpuno novi film, ali ne uspeva da bude uspešan ni na jednom polju, što je sasvim očekivano. Verovatno da postoji neki remake koji je uspeo da bude uspešniji od originala, ili da bude barem na tragu istoga, recimo remake nekog anahronog SF filma kome su moderne tehnologije pomogle da bude moderniji i gledljiviji, ali rimejkovati nešto tako savršeno i legendarno kao što je originalni A Nightmare on Elm Street iz 1984. godine je potez ravan samoubistvu. Ovo govorim isključivo iz pozicije fana originalnog filma i kompletnog serijala; što se tiče autora filma oni su svoju misiju odradili: film je zaradio tri puta više od uloženog što znači da se apsolutno isplatio.

Postoje mlađe generacije i klinci kojima stara verzija filma nije dovoljno moderna (jer niko od likova ne koristi ajfone i tablete) ili oni koji nasedaju na reklame i plaćene hvalospeve na pojedinim internet portalima što je bilo sasvim dovoljno za u uvodu pomenutu zaradu. Međutim, kada ovu verziju iz 2010. godine pogleda prosečan fan serijala poput mene, koji je originalni film ocenio maksimalnom ocenom a neke od narednih nastavaka većom ocenom nego što realno zaslužuju - on nema gotovo ništa lepo, kvalitetno i zanimljivo da vidi. Jedine pozitivne strane filma su najavna špica i povremena muzička podloga koja liči na onu iz originala. Tu je i sasvim očekivano kvalitetnija fotografija (čudno bi bilo da nakon četvrt veka nije kvalitetnija) i nekoliko efektnih enterijera, mahom animiranih soba u kasnijem toku filma.

Suviše malo za jedan film jer je loših stvari kudikamo više. Autori su se trudili da priča filma bude vrlo moderna ali da zadrži neke konekcije sa originalnom i delove toka koji se poklapaju. I ovde imamo Nancy ali ona sada radi u fast-food restoranu. Poput kompletne grupe njenih prijatelja i ona ima noćne more ali nikada nije čula za Freddy Kruegera iako živi u Elm ulici, što deluje vrlo glupo (kao i svaki drugi reboot). Svi prijatelji pate od nesanice, niko ih ne razume, a onda skončavaju jedan za drugim u neobjašnjivim smrtima koje organe reda i istražitelje ne zanimaju. Nema drugog do da Nancy skupa sa svojim prijateljem pokuša da pobedi Freddyja i konačno se naspava, a što je još važnije po gledaoce - svrši ovaj loš i bespotreban film.

Glumci koji se pojavljuju u ovom filmu su (da budem blag) katastrofalni. Devojka koja glumi Nancy je vrlo bezlična i neharizmatična sa tek prosečnim glumačkim sposobnostima. Jedan ANOES film naprosto mora imati simpatičnu, zanimljivu i gledaocima blisku osobu u glavnoj ulozi a ovaj to nema. Iako sam ovaj film pogledao dva puta već sam zaboravio kako dotična cura izgleda. Sramota je da dotična treba da bude naslednica jedne Heather Langenkamp. Njen pomoćnik u filmu je još odbojniji jer tako odvratna napaćena njuška nije viđena još od pojavljivanja famoznog geja u A Nightmare on Elm Street 2: Freddy's Revenge. Faca ovog klinca koja deluje kao da je pojeo nešto kiselo ili kao da ga muči gorušica neprestano tera gledaoce da navijaju za Freddyja kako bi mu što pre prekratio muke.

I ostatak kastinga je bled i bezličan a tu ubrajam roditelje, profesore, sporedne likove, druge tinejdžere i samog Freddyja. Freddy je zaista posebna priča jer je njegova pojava odista užasna, i to ne u horor smislu. Iz kog razloga je bilo potrebno menjati starog dobrog Roberta Englunda nikada mi neće biti jasno. Čovek jeste vremešan ali je živ i zdrav, vitalan i u dobroj formi, i dalje snima (loše) filmove a ne verujem da je pretarano skup. Njegovo godište za jedan ovakav film nije previše bitno jer se u filmu pojavljuje pod maskom. Umesto Englunda izabran je izvesni Jackie Earle Haley koji je apsolutni promašaj u svakom pogledu. Osim što nema odgovarajuću njušku za jednog Freddyja ne poseduje ni karakterističnu figuru po kojoj bi bio prepoznatljiv.

Make-up je vrlo neubedljiv, Freddy izgleda poput kompjuterski spržene mačke a često deluje vrlo animirano kao lik iz neke video igre. Taj osećaj dodatno pojačava Freddyjev glas koji je potpuno promašen i neprirodan, pa konstantno deluje kao da je sinhronizovan tj. ne poklapa se sa otvaranjem Freddyjevih ustiju. One-lineri koji izlaze iz njegovih usta su promašeni, nemaštoviti, neuspeli i već viđeni. Pošto Freddy ovde nije ni najmanje strašan autorima nije preostalo ništa drugo do da gledaoce plaše bezobrazno glasnim iznenadnim zvučnim efektima. Pokušao sam da mestimične bučne scene utišam na nivo koji ne bi bio glasan ali bi onda dijalozi bili gotovo nečujni. Klasičan trik kojim se služe netalentovani horor autori da bi stvorili „strašan” film.

Osim što je doživeo fijasko na polju karaktera, glumaca i glavnog negativca film je vrlo slab i na polju priče. A Nightmare on Elm Street iz 2010. godine deluje kao film koji sadrži skup međusobno nepovezanih scena između kojih često nema ni najosnovnijih zakona logike. Stvari u filmu se samo proizvoljno dešavaju karakterima koji vrlo često izgledaju poput pravih idiota sa praznim glavama, iliti poput karaktera video igara kojima neko upravlja. Kompletna stvar sa mikro-snovima je vrlo glupa i u filmu postoji samo iz razloga da bi Novi Freddy mogao da napada klince u stvarnosti, bez poštovanja ikakvih pravila postavljenih u prethodnicima, pa čak i u ovom filmu. Takođe, kompletna pozadina priče i relacija klinci-roditelji-sećanja-detinjstvo je užasno neubedljiva.

Film donosi nekoliko recikliranih scena iz originala (Nancy u kadi, Tinino ubistvo, Freddyjev prolaz kroz zid, scena u školi) ali je svaka od njih nabrzinu smandrljana, bez duha i osećaja, i bez ikakve naznake talenta autora filma ili razumevanja autora originala. Sve što vidimo je gomila CGI-ja i vrlo kratke scene koje su valjda jednostavno morale da se nađu u ovom filmu da bi on zadovoljio definiciju remakea. Tu su i neke nelogičnosti i nerezonska ponašanja kako starijih tako i mlađih likova gde su tinejdžeri koji danima ne spavaju a ne izgledaju previše umorno samo jedan od „detalja” koji upada u oko. Film izgleda veoma veštački i neprirodno, iz svake scene izbija amaterizam, neshvatanje originalnog dela a isključivo je vidljiva želja za zaradom. Pogledajte samo jednu od prvih scenu sa Freddyjem kada povlači britvama po cevima: umesto da oštrice spontano varniče one iskre k'o da su novogodišnje prskalice.

A Nightmare on Elm Street iz 2010. godine se zaista nikome ne može preporučiti jer nema svoju ciljnu publiku. Svako može da pogleda original koji je apsolutno kvalitetniji u svakom pogledu (čak i nastavci su kvalitetniji i zanimljiviji) a remake ostaje samo malobrojnima koji ne mogu da zamisle horor film bez animacija, modernih klinaca sa odvratnim frizurama i korištenja modernih tehnologija. Mada, i njih će dočekati korištenje GigaBlast pretraživača od likova u filmu jer autori nisu imali dovoljno love da plate Googleu. A Nightmare on Elm Street 2010 preporučujem isključivo onima kojima se svidela Carrie 2013.