HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Alfonso Gomez-Rejon

Uloge: Addison Timlin, Veronica Cartwright, Anthony Anderson

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2561546/

Trailer: https://youtu.be/iFnQ250vdAg

Pogledajte još: The Town That Dreaded Sundown (1976)

Grad koji se užasavao zalaska sunca je poluremake istoimenog filma iz 1976. godine koji je opet poludokumentarac zasnovan na gotovo istovetnim tragičnim događajima koji su se dešavali 40-ih godina u Texarkani, Texas. Zaista ne znam odakle ljudima ideja i hrabrost da se upuste u (polu)remakovanje i/ili dopunjavanje priče koja zapravo nema svoj svršetak jer ubica iz Texarkane nikada nije pronađen. Biće da je ovo snimljeno zbog pomanjkanja ideja ali i zbog svetski poznatog originala što bi trebalo omogućiti da novi film lakše pronađe put do publike. Reklama je reklama ali smo i mi gledaoci krivi; i pored toga što znamo da će sequel ili remake biti slabiji od originala uporno gledamo svaki film koji nam serviraju producenti željni love.

The Town That Dreaded Sundown pokušava da sjedini ono starinsko i provereno dobro (iz originala) sa modernim trendovima koji danas vladaju u horor filmovima. Ono što je dobro je da film ne remakuje bukvalno ono što smo videli u filmu iz 1976. godine već radnju seli u sadašnjost, na isto mesto gde su se zločini onomad desili. U Texarkani su ubistva koja je počinio The Phantom Killer prešla u legendu, određenih dana se pravi nekakva vrsta festivala gde se tradicionalno pušta film iz 1976. godine ali sve kreće drugim tokom kada se pomenuti film zaista i počne dešavati. Ubica, istovetno maskiran kao ondašnji The Phantom Killer, počinje ubijati po gotovo istom scenariju kao pre 65 godina. Njegove žrtve su ljubavni parovi u obližnjem parku ali i ljudi koji žive na zabačenim farmama kakvih je u tom okrugu jako mnogo. Veoma brzo grad se vraća u prošlost i opet se susreće sa potpuno pustim ulicama dok pada sumrak a policija sprovodi veliku akciju u cilju hvatanja ubice.

Novi tokovi filmske horor industrije ne dozvoljavaju da film nema glavnu junakinju a da glavnu nit drži policijska potera. Dok policijska potera i ovde postoji mi posmatramo lepu Jami, devojku koja je preživela prvi napad maskiranog ubice koji joj je tada ubio momka, koja sprovodi svoju privatnu istragu i - verujem da se ovde niko neće previše iznenaditi - dolazi do efektnijih otkrića od policije i agenata. Moderni tokovi su takođe doveli i do toga da joj u potrazi pomaže lokalni mladić a opet moderni tokovi su i da Jami veoma brzo zaboravlja svog pokojnog momka i prepušta se (bukvalno i figurativno) novom mladiću. Moderno je i to što film poseduje meta aspekt, pa tako film iz 1976. godine u filmu postoji i igra veoma bitnu ulogu. Radnja prethodnika ovde nije samo dobro uklopljena (mnogo bolje nego u New Nightmare, naprimer) već služi i kao posveta jednom kultnom horor filmu.

 

Umesto u poludokumentarnom stilu ovaj film je rađen u narativnom što je vrlo uspelo. Mestimično pojašnjavanje radnje i sopstvenih razmišljanja koje dolazi iz usta same Jami daje poseban štimung filmu i prava je šteta da u drugim segmentima ovo nije kvalitetniji i zanimljiviji film jer je svakako to mogao biti. Poslednje što moram pohvaliti je da je The Town That Dreaded Sundown 2014 zaista slasher horor film i da u njemu nema ni traga famoznim komičnim scenama koje su onomad urušile original. No, kada se pozitivne i negativne stvari ovog filma stave na vagu dolazi gotovo do balansa. Najveći problem sa ovim filmom je što on deluje suviše generički i nemaštovito. Iako ima dobru podlogu, efektan ambijent i lepu heroinu film se suviše oslanja na scene iz prethodnika pa tako svaku scenu ubistva reciklira a svaka dotična je inferiornija po tenziji od nekadašnje iako je grafički eksplicitnija. Stvar koja mi se takođe nije svidela je i konstantno vidljiva fascinacija autora Scream serijalom i pokušaj da se tupavim preokretom na kraju šokira publika jer danas bez preokreta, ma koliko on glup i neubedljiv bio, jedan horor film ne može da postoji.   

Potpuno neumesna je i „modernizacija” ljubavnih parova koje maskirani ubica „neutrališe”. Dok su sredinom 70-ih ljubavni parovi bili mešoviti danas su mešoviti što se tiče boje kože ali isti što se tiče pola. Paradoksalno je da se blowjob scena na otpadu neće svideti ni gay populaciji a kamoli ostalima pa se postavlja pitanje zbog čega ona uopšte postoji u ovom filmu. Nepotrebne su i sve scene sexa a našle su se u filmu verovatno samo da bi on bio šokantniji, kada već nije mogao ili hteo da bude hororičniji i skrene sa unapred definisane staze reciklirajućih ubistava. Sve u svemu - novi The Town That Dreaded Sundown deluje modernije i bolje produciranije ali ukoliko ste odgledali originalni film ovde zaista nemate šta da vidite. Original je i pored brojnih problema imao više duha i izgledao je kao nešto što se zaista dogodilo.