HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Umberto Lenzi

Uloge: Hugo Stiglitz, Laura Trotter, Maria Rosaria Omaggio

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0080931/

Trailer: https://youtu.be/xKmPCFP6pI8

Pogledajte još: Hell of the LivingDead (1980)

Nightmare City je italijansko-španski zombi horor film režiran od strane Umberta Lenzija. Lenzi je poznat po špijunskim, ratnim i špageti western filmovima ali i po hororima; trudiću se da neke od njegovih horora i misterija opišem u narednom periodu. Lenzi je svojevremeno tvrdio da Nightmare City ne treba karakterisati kao zombi film već kao film bolesti radijacije. Bolje da je to razrešio sa producentima i vlasnicima prava na film za razna tržišta koji su Nightmare City kasnije doštampavali pod nazivima City of the Walking Dead i Invasion by the Atomic Zombies. Istina je kao i obično negde na sredini pa tako ovaj film osim o radijaciji govori i o - zombijima. 

Moje raspoloženje tokom gledanja filma bilo je nalik vožnji toboganom. Čas sam bio oduševljen viđenim čas mi je oduševljenje splašnjavalo gotovo do razočarenja. Početak filma je odličan jer nudi vrlo prepoznatljiv feeling i atmosferu početka 80-ih. Dešavanja kreću na aerodromu gde američki novinar mora da dočeka avion sa čuvenim atomskim naučnikom i intervjuiše ga u vezi nedavnog nuklearnog incidenta. U međuvremenu neobeleženi vojni avion prinudno sleće na pistu a iz njega izleće razularena grupa deformisanih ljudi koja kolje, ubija i pije krv aerodromskom osoblju i vojnom obezbeđenju. Novinar sa saradnikom se vraća u svoju TV stanicu i pokušava da obavesti javnost o svemu što se desilo ali vojska i vlada zaustavljaju bilo kakvo širenje informacija i panike. Akcenat filma je na preživljavanju novinara i njegove supruge u datim zombi-vanrednim okolnostima ali se film sporadično prebacuje na tragedije drugih malih, običnih ljudi.

Ono što mi se nije svidelo i što je najveća mana filma je gluma koja je na prilično niskom, ili bolje reći amaterskom nivou. Pritom, dijalozi ne deluju kao da dolaze iz usta osoba koje su se najednom našle u datim tragičnim okolnostima. Ovo kažem i bukvalno i figurativno, figurativno jer sam ubeđen da bi supružnici koje proganjaju zombi krvoloci pre razgovarali o tome kako da spasu svoju zadnjicu nego o svetskom zagađenju, a bukvalno jer je naknadna glasovna sinhronizacija vrlo neprirodna i na momente prilično smeta. Nisam se mogao oteti utisku da je za glavni glumački par morao i trebao biti odabran neko drugi koji je ubedljiviji, simpatičniji i harizmatičniji. Radnja filma je u opštoj suprotnosti sa glumom i vrlo je napeta, zanimljiva i puna mestimične tenzije. Osim plana medijske blokade nadležni nemaju odgovora kako zaustaviti epidemiju besnila i zombitisa pa se zaraza širi velikom brzinom i poprima ogromne razmere.

Ono gde film naprosto briljira je konstantni osećaj beznađa i bespomoćnosti. Ma gde da se krene tu su deformisani ljudi željni krvi a povremeni snimci iz vazduha na vrlo efektan način prikazuju propast civilizacije. Nešto slabije su maske deformisanih a još slabije su scene ubistava. No, u funkciji priče i kod ovako starog filma to sve može da prođe a film u nekoliko navrata časti gledaoca vrlo efektnim kasapljenjima i ubijanjima. Završetak filma je naprosto odličan i toliko efektan da je neverovatno kako se kod današnjih filmova ne koristi u većoj meri. On u isto vreme i otvara i zatvara priču, navodi gledaoca na razmišljanje (pogotovo tadašnjeg) a sadrži i obrt, moderan i za današnje vreme. Nejasno ostaje nekoliko stvari a najviše kako se to od radijacije postaje zombi i zašto zombiji piju krv kao da su vampiri.

Nightmare City je i pored mestimične zastarelosti po svojoj temi izuzetno aktuelan film jer se bavi zombijima na jedan ekološki način. Za razliku od većine zombi filmova koji ne daju jasan odgovor šta je dovelo do masovne zaraze i histerije Nightmare City koristi adut radijacije i opšteg zagađenja planete da ispriča šta bi bilo kad bi bilo i šta će biti kada bude, a biće jednog dana ako se ovako nastavi. U jednom trenutku filma akteri se nalaze u sablasno pustom dečijem parku i među ringišpilima se trude da umaknu zombijima. Prosto neverovatno kako ova scena liči na Pripyat u kojem će se nuklearna katastrofa desiti šest godina kasnije. Inače, u pripremi je remake ovog filma a odgovorna osoba za režiju i specijalne efekte će biti glavom i bradom Tom Savini.