HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: David Robert Mitchell

Uloge: Maika Monroe, Keir Gilchrist, Olivia Luccardi

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt3235888/

Trailer: https://youtu.be/OaRx7iR9kXg

Pogledajte još: The Ring (2002)

Došao je i taj dan, kucnuo je i taj čas, Bogovi su se smilovali a sunce nas obasjalo te se pojavio domaći subtitle za najiščekivaniji horor hit godine - It Follows. Nakon njegovog gledanja moj glavni utisak nema konkretne veze sa samim filmom koliko sa funkcionisanjem horor filmske industrije: umesto u sam film, njegov izgled, scenario i efekte novac se ulaže u besomučno reklamiranje i plaćene recenzije koje od sasvim (ili tek) prosečnog filma prave „film nad filmovima”, „nešto najbolje što se pojavilo poslednje dekade” ili nešto što „redefiniše žanr”. Deo gledalaca se prepušta kampanji i nastavlja da obasipa ovaj film lovorikama ne želeći da ispadne glup u društvu i da iskritikuje nešto što je gotovo isključivo pobralo hvalospeve; oni mlađi ni ne znaju da nešto bolje/kvalitetnije/originalnije postoji, dok je dobar deo starije horor publike već odavno digao ruke od žanra ili se drži starih proverenih naslova.

Daleko od toga da je It Follows zaslužio da ga ne pogledate ali sa bilo kakvim legendarnim značajem, originalnošću ili bilo čime što će dovesti do toga da ga malo duže pamtite i ponovo pogledate nema ama baš nikakve veze. It Follows je naprosto sasvim prosečan indie-like horor film, nešto atmosferičniji od proseka i nešto sporijeg tempa, prilično neefikasan i nehororičan ali sa nekoliko aduta zbog kojih će se pojedincima činiti da gledaju nešto epohalno i nesvakidašnje. Po svojoj temi It Follows spada u istu grupu filmova čiji je poslednji eminentni predstavnik bio The Babadook (sasvim slučajno ili namerno takođe hypovan). U pitanju je zapravo žanr drame, kompleksne i teške, drame koja obrađuju životne probleme i koja je samo zapakovana u horor formu da bi lakše prokrčila put do pretežno mlađe gledalačke publike i na taj način efektnije uputila svoju poruku. Za razliku od „babaroge” koja je za temu imala gubitak i suočavanje sa istim It Follows za temu ima odrastanje, suočavanje sa problemima adolescencije ali pre svega sa - sexom. Ma koliko to čudno zvučalo It Follows je film o seksu i njegova radnja se vrti oko seksa i svih nuspojava koje njegovo upražnjavanje donosi (posebno u mlađim danima).

S obzirom da je ovo ipak komercijalni film koji je prošao kroz ko-zna-koliko špalira cenzure u njemu i pored eksplicitne teme nećete videti golotinju, ne daj Bože neki „žbun” ali ni krv koja je već temeljno odstranjena iz kompletne novije više američke horor produkcije. Vrhunac erotike koji dobijate u It Follows je nekoliko neprirodnih obučenih scena sexa, tri-četiri para grudi i bosa stopala. Prolog filma koji vizuelnu kulminaciju ima na plaži daje naznake da bismo mogli gledati nešto mnogo dinamičnije i sa kvalitetnijim efektima. No, glavna priča se vrti oko devojke Jay i njene nove veze sa momkom koga zapravo ni ne poznaje. Nakon intimnog čina u automobilu momak drogira Jay a kada se ona probudi vezana je za stolicu. Od momka saznaje da joj je tokom odnosa preneo famozni „virus” pa će je od sada, pa nadalje & ubuduće pratiti misteriozna virus-prikaza od koje se ne može pobeći.

Prikaza će je pratiti sporo ali nezaustavljivo, poprimiće oblik poznatih ili nepoznatih osoba, osoba različitog pola ili dobi. Od prikaze se može pobeći samo trenutno ali će ona u nekom drugom obliku ponovo pronaći put do žrtve ma gde se ona sakrila. I, najvažnije od svega a ključno za odvijanje ovog filma - prikazu može da vidi samo „zaraženi” dok oni iz njegove okoline ni ne slute da se dotična šunja oko njih sve dok ne dođe do fizičkog kontakta. Prikaza se može preneti dalje isključivo seksualnim putem ali ukoliko taj sledeći inficirani izgubi život ona se vraća jedan korak unazad, pa tako sve do nulte osobe. Ovakva postavka filma je dovela do određenog broja napetih scena ali one ne bi bile na tom nivou da iza kamere nije bio čovek koji apsolutno zna šta radi i čime radi. Autor filma pored napetosti uspeva da stvori konstantan osećaj nelagodnosti, sumornosti, povremene jeze i iščekivanja. Radnja je povezana gomilom međuscena koje će mnogi okarakterisati kao dosadnjikave ali su meni bile ono najzanimljivije što film ima da ponudi.

Budući da se radnja filma seli sa lokacije na lokaciju ovo premeštaje autor predočava kamerom postavljenom na automobil koji se kreće pustim putevima, između dotrajalih građevina i pored travnjaka sa uvelim lišćem. Odličnu i setnu atmosferu na još viši nivo diže maestralna retro synth muzika a ceo film je snimljen tako da izgleda kao da je došao iz neke ranije decenije. Iako se sve dešava u moderno doba gotovo nikakvih tragova današnje tehnologije nema (tek nekoliko tetovaža i jedan čudno izgledajući tablet) a mnogi detalji su namerno ubačeni da bi sve izgledalo kao da se dešava 80-ih godina (stari automobili, džins, odsustvo mobilnih telefona, crno-beli SF filmovi na TV-u itd.). Postoji i mnogo sitnica i scena koje su nedvosmisleno posvete legendarnim horor filmovima što je zaista lep detalj. S druge strane, ovaj film je vrlo tanak na polju pripovedanja i sveukupnih dešavanja a osim mestimične dosade donosi vrlo tanku priču ispričanu na ne previše zanimljiv i originalan način.

Strašnih scena gotovo da i nema a maksimum koji možete očekivati je jedna ili dve te mestimična jeza koju donosi atmosferični setup. Kada dođe do horor scena, tj. do scena sa prikazama, više je nego vidljivo da je CGI koliko slab toliko i standardan po svojoj maštovitosti. Jednostavno, od jednog ovako velikog „hita” bi se dalo očekivati nešto maštovitije od ghost-like prikaza sa crnim očima i ustima. Ima tu nekoliko zanimljivih i bizarnih momenata ali je ceo utisak u vezi horor scena tek prosečan i u opštoj suprotnosti sa nagoveštajima (već pomenuta scena na plaži). Završetak ne donosi previsok nivo kulminacije a standardno je dvosmislen i otvoren da bi se o njemu moglo raspravljati a, još važnije, da bi se mogao snimiti (već najavljeni) nastavak. Gluma je na pristojnom nivou ali su likovi prilično nezanimljivi pa će se gledaoci vrlo teško identifikovati sa njima a još manje strepeti za njihovu sudbinu.

Još jedan problem ovog filma je nepostojanje jasnih pravila po kojima se odvija duel između progonjenih i progonilaca (pogledati odlični A Nightmare on Elm Street, koji je takođe metafora tinejdžerskih problema). Mnoge stvari ostaju nejasne i prilično konfuzne, što naravno odgovara autorima koji će nas zbog velike zarade i pompe oko ovog filma verovatno izbombardovati serijom manje-više besmislenih nastavaka. It Follows nije loš film ali ne opravdava svu famu i prašinu koja se oko njega digla. Osim nekoliko aspekata (atmosfera, muzika, kamera) on je poput sasvim prosečnog ili ispodprosečnog filma, kakav možemo vrlo često pogledati poslednjih godina. Ili, da budem slikovitiji, poput nekakvog prelepog deserta koji sasvim suprotno svom šarenom i uzbudljivom izgledu nema baš bogzna kakav ukus.