Režija: Bobby Boermans
Uloge: Carolien Spoor, Dragan Bakema, Thijs Römer
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1848824/
Trailer: https://youtu.be/ZdXxhhgtPFU
Pogledajte još: Sleep Tight (2011)
Claustrofobia je holandski triler film sa elementima horora, film koji se prvo pojavio na internetu a onda dobio svoje DVD i blu-ray izdanje. Ukoliko ste ikada nabasali na ocene ovog filma na inozemnim review sajtovima – zanemarite ih; ostrvljani i prekookeanci redovno kite strane filmove nižim ocenama jer nisu u stanju da istovremeno prate film i čitaju subtitle. Gledaoci sa balkanskih prostora titlovani film podrazumevaju (ne daj Bože da nekome padne na pamet da sinhronizuje horore!) pa im ne preostaje ništa drugo nego da se prepuste ovom gotovo odličnom trileru. Za početak nemojte da pomešate dva istoimena filma iz iste godine koji sadrže sličnu radnju; jedan potiče iz Amerike dok ovaj koji opisujem nosi etiketu „made in Dutch“.
Kada Eva otvori svoje oči videće da je zarobljena u prostoriji bez prozora i sa mehaničkim vratima. Jedino što se nalazi u ovom ovećem betonskom podrumu je vojnički krevet za koji je Eva vezana lisicama, dok u uglu prostorije stoji sklepan WC a na plafonu se nalaze kamera i zvučnik. Eva nema pojma ko je maskirani otmičar niti zašto je baš ona njegova potencijalna žrtva. Maskirani joj se obraća modifikovanim glasom, donosi joj redovno hranu i odvezuje joj ruku kada treba da ode do klozeta. S obzirom da je i dalje u životu, da joj se donosi hrana i tečnost, da nije silovana, niti ozbiljnije povređena deluje da otmičar ne želi da je ubije, barem ne odmah. Eva smišlja načine kako da se oslobodi ropstva ali i da sazna zašto se nalazi na tom mestu. Svako dalje prepričavanje radnje ovog filma može da pokvari užitak potencijalnim gledaocima ali se u ovom trenutku već zna da sve što posmatramo ima nekakve veze sa prologom, u kojem je devojčica iskoristila zaljubljenost svog prijatelja i na prevaru ga zatvorila u fijoku za leševe u napuštenoj mrtvačnici.
Savršen setup za jedan torture porn film ovde ipak ne rezultira ničim toliko nasilnim ili gnusnim za posmatranje. Claustrofobia je i pored pomalo jednoličnog ambijenta i ne previše maštovite radnje vrlo zanimljiv za posmatranje jer nema gotovo nimalo praznog hoda, niti razblaživanja svog toka besmislenim dešavanjima ili dijalozima. Sve teče vrlo dobrim tempom od prve do poslednje sekunde i gledaoca drži prikovanim za ekrane. Ono što mi se svidelo je da film deluje potpuno drugačije od nekakvog svog prekookeanskog pandana, trilera ili torture porna. Počevši od glumice koja igra Evu i koja je sasvim obična cura, kakva može biti i naša komšinica/devojka/ćerka, preko ostalih likova u filmu (negativca igra Srbin što bi kod poklonika zavere moglo da započne širu raspravu) pa do ponašanja likova, ambijenta i vizuelnog tona. Sve deluje za klasu kvalitetnije od filmova na kakve smo navikli i kakvima nas horor hiperprodukcija poslednjih sezona naprosto bombarduje.
Bitno je spomenuti da je glumica u ulozi Eve na visini zadatka, da se vrlo simpatično od naivne studentkinje pretvara u rezigniranu heroinu koja prezire svog otmičara, da pokazuje širok dijapazon emocija i, možda najvažnije od svega – da se ponaša prilično realno, dakle poput prosečno inteligentne devojke u datoj situaciji. Umesto da poput prosečne Amerikanke svaki kadar filma koristi za vrisku i preklinjanje zlotvora Eva koristi sve na šta naiđe u svojoj okolini da se izbavi iz nedaće i naudi otmičaru. Istina, ima i u ovom filmu nepromišljenosti ali mnogo manje nego što smo navikli. Postoji i nekoliko neobjašnjenih delića slagalice za koje je vrlo upitno kako bi bile izvedene u realnosti ali se i preko njih gotovo može preći. Iako je film gotovo indie, i sniman je za prikazivanje isključivo na internetu, tehničke karakteristike su na vrlo visokom nivou. Fotografija je kristalno čista, režija je na vrlo dobrom nivou, animacije (nepotrebno) korištene samo u dve-tri scene a, što nije najmanje važno, svaka scena u filmu je savršeno vidljiva, bez obzira što u prostoriji sa zatočenicom vlada mestimični mrak.
Claustrofobia je pre svega dobro osmišljen triler pun obrta, (ne)očekivanih preokreta i sutuacija a tek nakon toga film koji bi nas mogao zaplašiti. On ima svoju poruku ali je upitno koliko je dotična dobila na popularizaciji ovim filmom. Ipak, čak i bez toga gledanje ovog filma je za ljubitelje trilera i otmica obavezan zadatak.
0 comments:
Post a Comment