Režija: Jemaine Clement, Taika Waititi
Uloge: Jemaine Clement, Taika Waititi, Jonathan Brugh
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt3416742/
Trailer: https://youtu.be/Cv568AzZ-i8
Pogledajte još: Housebound (2014)
What We Do in the Shadows je pritajeni prošlogodišnji hit i, barem koliko je meni poznato, najbolja horor komedija godine. Dopola napunjena čaša vode može biti i poluprazna pa najbolju horor komediju možete smatrati i tek prosečnom ukoliko je posmatrate u opštem sivilu koje vlada u žanru poslednjih sezona. What We Do in the Shadows je relativno jeftin film čiji vizuelni identitet je zamaskiran mockumentary stilom snimanja. Stil fake dokumentarca definitivno bolje funkcioniše od famoznog found footage stila, boje jesu ispranije a kamera direktnija ali gledaoca barem neće boleti glava od drmusanja kamere.
Kameru nosi ekipa koja snima dokumentarac o četiri stara vampira. Viago, Vladislav, Deacon, i Petyr žive u izolovanoj kući na periferiji Wellingtona a ekipa koja snima dokumentarac o njima je tu samo filma radi. Ukoliko želite da vam se film dopadne zanemarite kako & zašto su snimatelji tu i zašto su vampiri uopšte dozvolili da budu danonoćno snimani k'o u reality showu. Uglavnom, ekipa snima život vampira, probleme & dileme sa kojima se susreću u svakodnevnom (tačnije svakonoćnom) ponašanju, tokom izlazaka u grad, nabavke hrane, prikazuje odnose među vampirskom zajednicom ali i među suprotstavljenim grupama čudovišta. Film ne poseduje klasičan scenario pa tako ni glavnu temu oko koje se odmotava priča već koristi mnogobrojne situacije da bi gledaocima prikazao kako bi to vampiri živeli u današnjem modernom svetu. Iz ovog razloga film više deluje kao skup međusobno manje ili više uspešno povezanih skečeva, što nikako nije loše i svakako da je zanimljivije nego da su autori u film utkali neku glupu nit storije.
Svaki od prikazanih vampira, plus jedan koji je pridošao naknadnim sticajem okolnosti, je drugačiji kako po karakteru i izgledu tako i po dobi postanka, dakle starosti. Najmlađi vampir je fan Twilighta pa i liči na nešto što dolazi iz novije produkcije dok je najstariji i najstrašniji jer podseća na Nosferatua. Zanimljive su mnoge situacije koje prikazuju drugačije karaktere ovih različitih vampira a film je najzanimljiviji na polju sukoba vampira sa civilizacijom što je tema koja nije mnogo obrađivana a uvek je vrlo zanimljiva za gledanje. Zabavno deluju problemi sa kojima se vampiri susreću tokom izlazaka u grad (kako da uđu u disko klub ako nisu pozvani?), tokom „nabavljanja“ večere (teorija zašto su device ukusnije), sukoba sa vukodlacima (kereće predrasude o istima), tokom korištenja modernih tehnologija (mogu posmatrati izlazak sunca na youtubeu) ali i tokom letenja kada električni vodovi za vampire mogu biti velika prepreka.
Film poseduje mnogo zanimljivih situacija, toliko zanimljivh da gledalac postavlja sam sebi pitanje kako se nečeg sličnog niko do sada nije setio. Poseban akcenat je stavljen na odnos vampira i čoveka, čoveka koji je ljubomoran na večni život i tužan zbog prolaznosti istog. Zapravo je ovo poslednje i glavna tema filma a ne gegovi i odvale. Situacije u kojima se vampiri nalaze su prvenstveno zanimljive, onda duhovite a tek naposletku smešne. To znači da se verovatno nećete grohotom smejati, osim na nekoliko scena, ali ćete neprestano imati osmeh na licu. What We Do in the Shadows nije geg film već više štos film na granici parodije, to nije film gde bi se s koca i konopca okupljena ekipa valjala od smeha na mahom vulgarne fazone (kao što to biva u novijoj horor comedy produkciji) već film za vampirske sladokusce koji će ceniti gotovo svaku scenu, bila ona smešna ili ne. Oni koji budu cenili sadržaj neće zakerati oko povremeno neverovatne kamere, nekih jeftinijih kompjuterskih efekata, nelogičnosti ili ne baš srećno izabranih likova i njihovom zastupljenošću.
Pravo pitanje je da li treba biti strog a još značajnije – da li preferirate ovakav humor? Ukoliko volite vampire i vukodlake, tolerantni ste na blagi found footage stil snimanja a nemate ništa protiv komedija i parodija dajte šansu ovom filmu. Čak i ako vas ne oduševi i ne zacijeni od smijeha budite sigurni da ništa duhovitije nećete naći u prošlogodišnjoj produkciji. Iako verovatno neće postati klasik sasvim je pogodan za ponovno gledanje, što je najbolja potvrda da je u pitanju dobar film.
0 comments:
Post a Comment