HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: David Jung

Uloge: Shane Johnson, Ella Anderson, Cara Pifko

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2282016/

Trailer: https://youtu.be/rIZbq7V2xvs

Pogledajte još: The Last Exorcism (2010)

Činjenica je da su possession filmovi poslednjih sezona rodili k'o ambrozija posle kiše ali je i činjenica da u svakom kukolju ima pomalo žita. Tako i The Possession of Michael King predstavlja za pola klase bolji film od standardnog possession uratka (znate ono: ukleta kuća/ženska osoba/CGI/pop/egzorcizam). Film je debitantski rad izvesnog Davida Junga i ako je sudeći po ovome od dotičnog se može štošta očekivati u budućnosti, mada ima i primera da veći budžet nije pratio kreativnost i maštovitost autora koji je talenat nagovestio svojim debijem.

Da li je zaplet filma realan ili nategnut veliko je pitanje ali je kod mene iz nekog razloga funkcionisao. Nakon tragedije u kojoj mu je poginula supruga Michael King traži dežurnog krivca, bilo na Zemlji ili drugde. Kao ateista odlučuje da snimi dokumentarac, dakle footage, u kojem bi pozvao onozemaljsko koje se, kako je očekivao, neće pojaviti. Time bi dokazao nepostojanje bilo Boga bilo đavola ali svaki gledalac već u ovom trenutku zna da će se desiti upravo suprotno čime će Michael od okorelog ateiste postati believer. Snimanjem dokumentarca dat je razlog zašto svaki trenutak Michaelovog života narednih dana gledamo bez obzira kuda ovaj krene. Kuća je pokrivena stacionarnim kamerama, u stilu Paranormal Activity, dok je za vankućne aktivnosti tu prijatelj kamerman (u prvom delu filma) a zatim kamerice zakačene za Michaelov vrat.

Michael pronalazi preko interneta raznorazne znalce i sataniste koji različitim eksperimentima uspevaju da ga gurnu preko ivice. Da li je ono što se nadalje dešava proizvod Michaelove bolesne psihe ili demon zaista dolazi uz zaglušujuću iritantnu buku koju Michael ne može da izbaci iz glave? Kao što to obično biva i u ovom filmu postoji nekoliko mogućnosti ali svaka u sebe uključuje paranormalno. Mada na prvi pogled The Possession of Michael King deluje kao vernički film, gde se ateista uz suviše skupu cenu i suviše kasno ipak preobraćuje u vernika, on se može posmatrati i na drugi način, kao bespotrebno stavljanje zla u usta, koje će više puta pozvano zaista i doći, jer ko traži đavola – đavola će i dobiti, u slučaju Michaela Kinga i bukvalno i figurativno. Na preobražaj Michaela Kinga iz simpatičnog mladića u hodajuće nesvesno zlo od koga niko nije siguran je stavljen akcenat filma a sve je dodatno pojačano flashbackovima nekadašnje skladne i idilične porodice.

Ovim flashbackovima je film dodatno oivičen što mu daje neki posebnu težinu, tim pre što je završna scena vrlo efektna i mnogo šokantnija od nekih prethodnih koje su verovatno trebale biti suprotno. Tokom svojih promena Michael doživljava raznorazne scene i neobjašnjive situacije od kojih je većina već viđena u drugim filmovima na sličnu temu. Pojedini specijalni efekti ne deluju nimalo loše ali film gotovo ni na trenutak nije strašan. Primetno je korištenje naglih zvučnih efekata, što nikada ne podržavam, ali podržavam vrlo umereno korištenje animacija, mahom na standardno crne oči ili bacakanje tela. S obzirom da je ovo ipak komercijalni film koji je imao ograničeno prikazivanje u prekookeanskim bioskopima nije iskorištena šansa da bude još šokantniji ili ekstremniji. U filmu samo postoje naznake i pokušaji incesta, ubijanja dece, ljudi i životinja, ali film ipak nije težak za gledanje osim za ljubitelje pasa koji neće biti oduševljeni jednom scenom.

The Possession of Michael King je pomalo drugačiji i originalniji film, film koji briljira u svom minimalizmu budući da ni jednog trenutka nije dosadan za gledanje iako se dešava na samo nekoliko lokacija i sa gotovo samo jednim likom na ekranu. Kvalitetu filma je svakako doprineo i odličan glumac u glavnoj ulozi a ukoliko niste ugušeni od sličnih ostvarenja možete dati šansu ovom filmu.