HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Jack Gold

Uloge: Richard Burton, Lee Remick, Lino Ventura

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0077921/

Trailer: https://youtu.be/4NLohRf5KOA

Pogledajte još: Absolution (1978)

The Medusa Touch je britansko-francuski paranormalni triler film sa odličnom glumačkom postavom i vrlo zanimljivom temom. Film je rađen po istoimenoj knjizi koja se pojavila pet godina ranije i prati francuskog detektiva koji je u potrazi za napadačem na novinara i pisca Johna Morlara. Novinar je pronađen sa ozbiljnim povredama u svom stanu, ali i sa brojnim nejasnim tragovima i zapisima, što će istragu učiniti veoma misterioznom i zanimljivom. Dok se telo novinara nalazi u bolnici priključeno na aparate koji ga održavaju u životu francuski detektiv se sreće sa mnogim likovima koji izgleda znaju nešto više od onoga što kazuju u istrazi.

Prva na popisu za ispitivanje je psihijatar Johna Morlara; i za nju i za druge likove važi pravilo da deluju vrlo sumnjivo. Kako se istraga bude odmotavala priča će postajati sve šokantnija, neverovatnija i paranormalnija. Ispostaviće se da je novinar koji je sada na samrti raspolagao čudnim darom, telekinezom, kojom bi mogao da izazove velike nesreće samo se umno usredsređujući na njih. Da li su nedavne nesreće slučajnost ili novinar ima veze sa njima je pitanje koje će početi da muči detektiva gotovo više od toga ko je novinara gotovo ubio. I, uostalom, ukoliko je telo novinara skoro mrtvo da li njegove moždane aktivnosti mogu da predstavaljaju vrlo smrtonosno ali nedokazivo oružje protiv čovečanstva, oružje koje može izazvati nove nesreće sa mnogo žrtava?

Film se vrlo neobično odmotava jer gotovo kompletnu priču posmatramo iz sećanja likova koji se u istrazi ispituju. Dok novinar mrtvog tela leži u bolnici mi posmatramo segmente iz njegovog života, počevši od samog odrastanja pa do događaja koji su se desili neposredno pre napada napada na njega. Film je odlično montiran i sve prolog scene savršeno pasuju u priču, bez da ona imalo gubi na dinamici. Nijedno sećanje nije predugačno, svako ima svoju svrhu i težinu i svako poseduje odlične likove i scenografiju, bilo da se radnja dešava daleko u prošlosti i opisuje novinara kao dečaka ili se radnja odvija u neposrednoj prošlosti. Markantni Richard Burton je ovde odličan, potpuno drugačiji od pomalo sramne uloge u ExorcistII: The Heretic. Njegove mini bravure zaista ostaju u sećanju a primetno je da su mu više odgovarale teže scene od onih komercijalnijih. No, u vreme snimanja ovog filma Burtonovo vreme je već bilo prošlo pa verovatno nije mogao da bira uloge u kojima će se pojavljivati.

Prelepa Lee Remick u ulozi psihijatra je drugi glumački utisak a treći Lino Ventura u ulozi francuskog detektiva u Londonu. Osim udarne trojke film poseduje još desetak sporednih likova koji su takođe vrlo ubedljivi, kako i priliči jednom britanskom filmu. Scenama katastrofa, dakle specijalnim efektima, mnogi upućuju zamerke opisujući ih kao zastarele ali ih ja nisam pronašao kao previše de-mode. Za neke scene su iskorišteni dokumentarni snimci ali scene rušenja katedrale ili scena udara aviona u zgradu deluju i dan danas ubedljivo. Ova poslednje pomenuta scena verovatno strašnije deluje Amerikancima jer neodoljivo podseća na 9/11 katastrofu. I poslednja scena filma, kojim on ostaje delimično otvoren, ima vidovitosti u sebi što filmu samo daje na težini i ozbiljnosti, bez obzira na prilično neverovatnu temu kojim se on bavi i bez obzira na neke scene koju su prilično neuverljive (space shuttle, naprimer).

The Medusa Touch je odličan film koji traži specifičnu publiku, pretpostavljam mahom stariju. On se bavi zanimljivom temom na zanimljivo ispričan i napet način, sadrži odličnu glumačku postavu i nekoliko efektnih scena. Na drugom tasu kantara su pojedini neubedljivi momenti i scene ali kada se sve sabere i oduzme The Medusa Touch je jedan vrlo zanimljiv film. I ne samo to, on je na vrlo dobar način podneo starenje što kod trilera koji se barem delimično bave fantastikom nije uvek slučaj.