HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Billy O'Brien

Uloge: John Lynch, Morjana Alaoui, Craig Conway

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2798456/

Trailer: https://youtu.be/4AfwLJuc07c

Pogledajte još: Splice (2009)

The Hybrid, originalnog naziva Scintilla, je akcioni SF horor koji je trebao doneti nešto novo u već dosta prežvakanu temu genetskog inžinjeringa, eksperimenata na ljudima i stvaranja superčoveka. Za divno čudo – on to ne uspeva, iako je imao osnova da barem delimično odgovori na zadatu temu. Iako film sadrži neke sastojke koji jedan celuloidni dugometražni rad čine uspelim on de facto predstavlja gotovo potpuno gubljenje vremena, čak i za one gledaoce koji dobar SF čekaju kao zemlja kišu. Prvi problem predstavlja već sam uvod filma...

Film se vrti oko grupe plaćenika koje vodi izvesni Powell. Ceo uvod koji govori o tome šta je i ko je Powell zapravo nema neke prevelike veze sa filmom (tipična kupovina slobode uslugom za moćnog klijenta) ali je mnogo veći problem što je taj i takav uvod zaista predugačak i traje u beskraj. Sledi okupljanje male ali odabrane grupice i njihovo probijanje do tajnog istraživačkog centra. Probijanje je veoma dobro snimljeno, u stilu akcionih filmova, poseduje dobru dozu napetosti ali i propagande, budući da se ekipa mora probiti u ex-sovjetsku bazu koju sada drže nekakvi ex-sovjetski pobunjenici. Nekakav fiktivni građanski rat i haos koji vlada među razularenim pobunjenicima je dobro prikazan ali se postavlja pitanje kakve to veze ima sa jednim SF horor filmom. Kada se naša ekipa Wartburgom probije do postrojenja već je prošlo više od polovine filma a oni manje strpljivi su već davno napustili projekciju (govorim iz ličnog iskustva).

Nakon prve polovine filma, koja neodoljivo podseća na mnogo kvalitetniji i zanimljiviji Outpost serijal, sledi druga polovina koja se dešava u podzemlju ruske baze i govori o tajnim eksperimentima koji se u tajnosti tu odvijaju. Ova polovina filma donosi nešto zanimljiviju i originalniju radnju ali i upečatljiviju scenografiju. No, i ovde postoji mnogo problema. Odnosi među likovima su nedovoljno jasni ali opet dosta predvidljivi a odnosi među „zamorčićima“ suviše plitki i nedovoljno jasno prikazani. Umesto da se radnja usredsredila na „hibride“ mi smo gotovo sat vremena potrošili u posmatranju pijanih anti-ruskih pobunjenika i pobunjenica koji u ovom filmu i nemaju svrhu. Zapravo, jednina njihova svrha je da učestvuju u završnoj sceni filma koja je najspektakularniji adut koji The Hybrid ima da ponudi.

Problema ima i među likovima i u samoj priči. Priča je nedovoljno jasna, razrađena i zanimljiva a likovi plitki, klišeizirani, nesimpatični i nezanimljivi, čak i pored vrlo dobrih glumaca koji ih igraju. Sve ovo dovodi do toga da gledalac nema za šta da se uhvati jer ga nijedan sastojak filma ne tera na dalje gledanje a film naprosto nema centralnu nit koja je dominantna. Čak i tamo gde je bilo potencijala, a to je definitivno druga polovina filma, autori nisu istrajali iz samo njima znanih razloga. Još jedna stvar koja ubija gledanje je izuzetno letargično i sporo odvijanje a sve je dodatno začinjeno i nekakvom čudnom synth melanholičnom muzikom za koju je veoma upitno da li se i koliko uklapa u ceo doživljaj. Šlag na tortu je završetak koji ne može imati logično objašnjenje ali i dotadašnji tok filma koji pred gledaoca izručuje pun kofer neodgovorenih pitanja i neobjašnjivih stvari. Budući da je film nedovoljno zanimljiv i ubedljiv na većinu pitanja se nisam ni trudio da nađem odgovor.

Film sa tehničke strane odlično deluje ali šta mu to vredi kada kaska na gotovo svim drugim poljima. The Hybrid je film koji opisuje davno ispričanu priču sa davno poslatim porukama, njegova radnja ne vodi nigde a brojna pitanja i nelogičnosti su ništa drugo do drskost i bezobrazluk prema gledaocima. Iako po traileru deluje vrlo zanimljivo ovo je jako daleko od toga.