HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Robert Florey
Uloge: Bela Lugosi, Sidney Fox, Leon Ames

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0023249/

Trailer: https://youtu.be/W3ONG8qFw_4

Pogledajte još: Murders in the RueMorgue (1971)

Titula najstarijeg opisanog filma na ovom sajtu iz ruku The Invisible Man ide u „stare“ ruke Murders in the Rue Morgue, filma starog čitave 83 godine. Murders in the Rue Morgue je kratka priča čuvenog Edgara Allana Poea koja je prvi put filmovana u vidu jednog kratkog nemog filma koji datira iz 1914. ili 1917 godine (podaci se razlikuju). Dugometražna verzija iz 1932. godine je druga adaptacija poznate priče a tokom godina i decenija koje slede uslediće još nekoliko adaptacija u raznim oblicima.   

Radnja filma se dešava 1845. godine u Parizu kada ludi naučnik putujući sa karnevalskom trupom otima mlade žene i na njima vrši monstruozne eksperimente. On u ženska tela ubrizgava majmunsku krv pokušavajući da napravi nekakvog mešanca majmuna i čoveka, novi evolutivni proizvod i prijatelja za svog majmuna koji je centralna ličnost jedne tačke u cirkusu. Predstava sa majmunom služi samo da bi se ludi naučnik nameračio na neku zgodnu mladu ženu a kada se spusti mrak i magla on upada u njihove odaje ili ih naprosto zaskoči u sred gradske tmine. Kako eksperiment nikada ne rezultira zadovoljavajućim ukrštanjem mrtva tela žena bivaju pronađena već sutradan u reci a istovetne povrede na telima pokojnica pokreću policijsku istragu.

Ludog naučnika igra legendarni Bela Lugosi a film se pojavio samo godinu dana nakon uspeha koji je doživeo sa filmom Dracula. Umesto ovog filma Lugosi je planirao da bude angažovan u filmu Frankenstein ali je posao propao. Producenti Murders in the Rue Morgue su pokušali da uz pomoć Lugosija naprave još jedan hit, barem poput Dracule ili Frankensteina, ali je reakcija publike bila mlaka a zarada na bioskopskim blagajnama slaba. Uz to, cenzura je dovela do toga da iz filma budu izbačene scene koje su za to vreme bile suviše nasilne i ekstremne. Iz filma su izbačene scene ubijanja žena na ulicama, ubadanja nožem i vezivanja za krst. Ko zna šta bi bilo da je film ostao onakav kakav je zamišljen, možda bi bio jedan o revolucionarnijih horora onog doba. „Skraćivanje“ je dovelo do toga da zamišljeno trajanje filma opadne sa 80 na 61 minut što je sa današnje tačke gledišta mizerno ali, ako ništa drugo, gledanje filma ne može mnogo da smori.

Film sam po sebi nije strašan ako ga uporedimo sa današnjim filmovima. Više deluje kao misteriozni triler horor u kome vidimo vrlo malo pravog horora a više toga moramo da naslućujemo i zamišljamo. Kao što to obično bude u hororima tog doba glavni zastrašivač je ludi naučnik i njegove namere. U ulozi naučnika se Lugosi dobro snašao, mada je prostora za nešto više svakako i tada bilo. Njegova maska je vrlo uspela a grimase i mimika lica nešto što se tada podrazumevalo. Neke od jezivijih scena se dešavaju u laboratoriji ili na maglovitim ulicama a ovim scenama crno-bela fotografija daje neku posebnu draž. Scene sa majmunom danas deluju dosta slabo jer su se autori služili trikovima kombinovanja običnog majmuna i čoveka u odelu da bi stvorili sliku pomahnitale zveri koja tripuje da je King Kong i vere se po krovovima kuća noseći našu nevinu heroinu. 

U ulozi heroine se pojavila Sidney Fox, lepa devojka koja je postala jedan od simbola tadašnjeg one-hit-wonder Hollywooda. Njena karijera je trajala samo nekoliko godina a silazak sa kratkotrajne scene je rezultovao i tragičnom sudbinom. Kompletan film, ukoliko ga planirate pogledati, ne posmatrajte kao horor jer on sa današnjim hororima ima malo toga zajedničkog. Mnogo više ima zajedničko sa hororima 60-ih, pa ukoliko ste ljubitelji Hammer produkcije, poludelih naučnika, zamkova, paučina i maglovitih ulica dajte šansu i ovom starom filmu.