HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Rachel Talalay

Uloge: Robert Englund, Lisa Zane, Shon Greenblatt

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0101917/

Trailer: https://youtu.be/nGQP6PIXzyc

Pogledajte još: Friday the 13thPart III (1982)

Godine 1991. jedini način da pogledate neki horor film bio je odlazak u video klub i iznajmljivanje video kasete na pola dana, ceo dan ili, ukoliko iznajmite veći broj filmova na dva i više dana. Sećam se da je većina filmova bila snimljena na „prazne“ kasete dok su originali bili malobrojniji i sadržavali su mahom starije i jeftinije naslove. Ali kada se pojavio neki hit imao je istaknuto mesto u videoteci i cenu određenu u skladu sa tim. Tako su s jeseni 1991. godine počasno mesto na pultu lokalne videoteke zauzimali Wedlock, Highlander II i Freddy's Dead: The Final Nightmare koji je bio istaknut skupa sa famoznim 3D kartonsko-celofanskim naočarima.

Za horor sladokusca 50% veća cena iznajmljivanja kasete nije bila problem (ostala dva hita su sačekala da im padne cena) a očekivanja od 3D-a su bila velika. S obzirom na kvalitet istog, a i celog filma, nije ni čudo da sam i pored obaveznog vraćanja skupa sa kasetom odlučio da naočare zadržim za sebe i ljubomorno ih čuvam do današnjih dana. Freddy's Dead: The Final Nightmare donekle preslikava zaplet viđen u A Nightmare on Elm Street 3: Dream Warriors jer koristi grupu klinaca koja se okuplja u ustanovi zatvorenog tipa sa mladom psihološkinjom na čelu. Radnja se dešava deset godina nakon prethodnih događaja a „neočekivano“ odmotavanje dovodi grupu klinaca i njihovog psihologa pravo u Springwood. Dolazak u Springwood po atmosferi podseća na prve nastavke i deluje vrlo jezivo i uvrnuto jer u gradu naprosto više nema dece. Sve što je preživelo Freddyjeve oštre kandže su stari ljudi koji se zabavljaju u dečijem parku i poremećeni profesori koji nastavu drže pred praznom učionicom. Nažalost, ovakvi momenti su usamljeni u ovom filmu jer daljnji tok radnje vrvi od amaterskih odluka, (ne)uspelih duhovitih scena i momenata koje smo već videli u prethodnicima.

Fredijeva smrt i poslednja noćna mora nisu bili samo hype već je ovo zaista trebao biti poslednji nastavak serijala. Da li je dobro što to nije i ostao veliko je pitanje, na koje ću pokušati da dam odgovor nakon poslednjeg opisanog nastavka (reboota). Ono što je definitivno ispravno je trenutak u kome je odlučeno da se serijal završi jer je nakon 1991. godine došlo do nestanka horora sa mainstream filmske scene. Da se nastavilo u ovom pravcu sedmi deo franšize bi bio još slabiji, nemaštovitiji i u svakom smislu jeftiniji film. Ovaj šesti nastavak u jednome sledi prethodnike a to je da baštini specifičnosti momenta u kome je nastao. Tako danas mogu vrlo glupo izgledati scene u kojima Freddy džojstikom igra video igre a junaci se skakutavo pokreću po animiranom ekranu ali svako ko je bio klinac u vreme izlaska ovog filma zna o kakvoj se 8-bitnoj maniji radilo tih godina sa svim tim NES, Amiga i Commodore igrama. Za mlađe naraštaje ove scene će biti izuzetno stupidne a za one starije gledaoce će biti nostalgični povratak u prošlost.

Mnogo veći problemi ovog filma leže u nečem drugom. Scenario je vrlo neubedljiv iako je ideja o Freddyjevoj ćerki dobra i ima smisla. Neki dijalozi i replike su naprosto amaterski a sasvim pogrešan kasting dosta doprinosi tome da film na trenutke izgleda gotovo low budget. Klinci koji se pojavljuju u ovom filmu su najneubedljiviji do tada, najmanje simpatični i sa najmanjom ulogom u dešavanjima. Psihijatristkinja je najneharizmatičnija ženska osoba serijala tako da je bilo kakvo poređenje sa jednom Nancy ili Alice naprosto neumesno. Sledeći problem je neoriginalnost jer je dobar deo scena već viđen u prethodnicima. I poslednje – The Final Nightmare je prilično neozbiljan a Freddy je prikazan suviše karikaturalno. Za nešto više (čitaj: strašnije) je svakako bilo materijala, kako u scenariju tako i u sposobnostima autora jer pojedini delovi filma izgledaju gotovo na tragu prvih filmova serijala, dakle mnogo bolje od petog nastavka. Ovo se posebno odnosi na scene Freddyjevog prethodnog života ali i na neke načine ubistava (slušni aparat).

Posebno famozne su 3D scene koje su i tada bile za mene razočarenje. Sećam se da sam sa naočarima sedeo kao kreten ne znajući da se 3D scene pojavljuju samo pred kraj filma u trajanju od 10-tak minuta. Čak i taj i takav 3D nije bio ništa posebno; da li zbog rudimentalne tehnologije ili omanjeg TV-a – nikad nisam saznao. Danas kada budete gledali kopiju filma 3D scena više nema a The Final Nightmare je prilagođen za normalno gledanje. Jedino što je ostalo su „uputstva“ likova koji nam kazuju kada da stavimo i skinemo naočare da bi smo videli Freddyjeve zverske spermatoziode. Rezime: u ovom filmu naprosto nema horora već samo 91's zabave. Za starije gledaoce ovaj film će biti vrlo zanimljiv kao timetravel u njihovo detinjstvo dok oni mlađi ovde verovatno nemaju mnogo zanimljivog da vide.