HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: David Greene

Uloge: Carol Lynley, Gig Young, Oliver Reed

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0062266/

Intro: http://youtu.be/nJpf8nqgBTw

Pogledajte još: Kill Baby, Kill (1966)

Zvanično - The Shuttered Room (drugi naziv mu je Blood Island) je britanski horor film baziran na istoimenoj kratkoj priči koju su napisali August Derleth i H. P. Lovecraft. Samo jedna stvarčica iz gornje rečenice u praksi ne stoji - The Shuttered Room nije baš horor film, iako tokom svojih uvodnih kadrova nagoveštava da bi to mogao biti. U pitanju je polujeziva triler misterija koja kulminira otkrićem na kraju filma a ne ubistvima i/ili scenama koje bi gledaoca mogle preplašiti. Da ne bude zabune moram odmah reći da je ovaj film i pored brojnih negativnih kritika prilično zanimljiv, starinski, retro, sa svim dobrim i lošim stranama koje izraz „retro“ donosi.

Radnja filma je smeštena u Sjedinjene Države ali se on zapravo snimao u Engleskoj. Film opisuje povratak 25-godišnje žene Susannah u stari mlin gde je dotična odrasla i za koji je ne vezuju lepe uspomene. Nakon što je napunila 5 godina Susannah se preselila u veliki grad i sve do sada nije dolazila na mesto odakle je ponikla. Plan je da trošni mlin Susannah i njen dosta stariji suprug Mike srede i naprave mestašce zgodno za provođenje letnjeg odmora. Već po dolasku na ostrvo gde se nalazi mlin naš par se susreće sa zatucanošću, konzervativizmom i primitivnošću lokalnog seoskog stanovništva, na šta je potrošeno dosta vremena u filmu. To nikako nije loše samo nije onakav horor kakav gledaoci očekuju. Lokalni gilipteri postaju ljubomorni na status i finansije Mikea i nameračeni na njegovu mladu, lepu i fensi suprugu.

To je jedna tema filma a sasvim druga je stari mlin koji u sebi krije jednu mračnu tajnu. Tu tajnu Susannah mora da otkrije kako bi se oslobodila uspomena i trauma koje godinama nosi u podsvesti i koje je sputavaju da se opušteno prepusti životu. Sve nemile uspomene iz detinjstva, kojih se ona zapravo i ne seća jasno, mora da spali i ostavi iza sebe u vatrenom finalu ovog filma. Moram priznati da mi je deo priče vezan za mlin ipak bio zanimljiviji nego onaj drugi koji je vezan za lokalne urođenike. Osim što je dobro i starinski scenografiran i opremljen, pun starog nameštaja i tona paučine, za mlin je iskorištena prava lokacija starog hardinghamskog mlina koji je u svojoj istoriji više puta goreo a filmska kompanija ga je otkupila za potrebe snimanja ovog filma. Iako je lokalno stanovništvo protestvovalo mlin je spaljen a sve je zabeleženo u završnim kadrovima ovog filma.

Setnim detaljima tu nije kraj jer nas tragična sudbina nekih glumaca (Gig Young) tera da ovaj film gledamo drugačijim očima. Osim Younga glumačku postavu sačinjava tada prelepa Carol Lynley i kasnije mnogo poznatiji Oliver Reed, po kome je film i danas koliko-toliko poznat. Ono što mi je bilo vrlo zanimljivo, osim „starih“ enterijera mlina, je određen broj POV kadrova. Dotični kadrovi su izuzetno uspeli ali ih, nažalost, nema mnogo; ipak je pre pola veka sa ondašnjom opremom i filmskim standardima bilo teško snimiti nešto puput Grace. Film poseduje i neke izrazito retro momente od kojih je najurnebesniji onaj koji se tiče lika Mikea koji je pravi prototip mačo muškarca tog doba, muškarca koji je neodoljiv ženama. Osim što je bogat i uspešan, što vozi dobra kola, što je markantan, zna i dobro da se bije pa ne čudi da mlade plavuše lude za njim.

Film poseduje sasvim odgovarajuću atmosferu i vrlo dobar setup za mnogo strašniji horor nego što on zaista jeste. I pored nekih neubedljivih delova, i pored akcenta na socijalnoj priči o sukobu na relaciji urbano-ruralno film mi se dosta svideo. Ipak, njegovo gledanje ne savetujem baš svakom gledaocu već samo onome koji voli stare i zaboravljene misterije koje se dešavaju na stvarnim lokacijama.