Režija: Jean Rollin
Uloge: Françoise Pascal, Hugues Quester, Natalie Perrey
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0126004/
Trailer: http://youtu.be/lmrdwzqxQfs
Pogledajte još: Carnival of Souls (1962)
The Iron Rose je prvi film Jeana Rollina koji za temu nema vampire. Za one koji nisu nikada čuli za dotičnog gospodina možda su čuli za neke od njegovih filmova (The Nude Vampire, Two Orphan Vampires, The Rape of the Vampire, The Grapes of Death) a ukoliko nisu čuće uskoro jer planiram da opišem neke od njih. The Iron Rose je, kažu oni koji su bolje upoznati sa Rollinovim opusom, nešto potpuno drugačije. Da je ovo tačno vrlo je lako zaključiti; u pitanju je vrlo jednostavan a opet vrlo dubok i višeslojan film, film bez prave priče ali vrlo zanimljiv za bukvalno sva čula gledaoca.
Priča ovog filma je vrlo jednostavna: momak i devojka se slučajno upoznaju na jednom venčanju. Ona biva privučena poezijom koju dotični recituje, neminovno prilaze jedno drugom i dogovaraju sastanak udvoje. Sledećeg dana se nalaze na železničkoj stanici i odlaze u vožnju biciklovima. Momak predlaže da se osame na mestu koje je kao stvoreno za to, na groblju, i devojka pristaje. Odlaze na staro groblje, nakon duže šetnje pronalaze jednu otvorenu grobnicu, ušunjaju se unutar nje i tu satima vode ljubav. Kada izađu na površinu mrak je već odavno pao, groblje je pusto, kapija je zaključana a dotičnu više nije ni tako lako pronaći. Devojku kako vreme prolazi hvata panika, histerija i strah a par se gubi među svim tim gotovo istovetnim grobovima, kamenim figurama, stazama i sumornim drvoredima. Kako vreme prolazi oboje će sve više ispoljavati svoju pravu prirodu koja nije baš takva kakva se u početku činila. Deluje i da koliko god dotični žele na napuste groblje ono ne želi da pusti njih.
The Iron Rose je izuzetno minimalistički film. Kasting se sastoji od samo dve uloge, mladića i devojke, i nekoliko sporednih likova koji se pojavljuju u sceni ili dve. Scenario gotovo da ne postoji jer osim sasvim spontanih i kratkih rečenica sve što čujemo od junaka je poezija koja se mestimično recituje. Takva postavka dovodi do toga da flm izgleda izuzetno umetnički i kao da dolazi iz snova, bizarnih ali opet snova. Predeo starog francuskog groblja je odličan i izuzetno sumoran, melahnoličan i atmosferičan. Mnogo kamenih starih grobova, kamene figure, ograde od kovanog gvožđa, stare grobnice ali i otvoreni grobovi su ono što gledalac može da očekuje da vidi. Sumornost je potpomognuta i gomilom uvelog lišća koje šušti pod nogama momka i devojke a misterioznost je dozirana neobjašnjivim i bizarnim momentima poput onoga kada klovn polagano polaže cveće na grob.
Autor filma izuzetno uspešno koristi ambijent groblja i pred gledaoca stavlja gomilu izuzetnih i dugih kadriranja. Prosto neverovatno deluje da film koji opisuje odnos između dva lika i koji se dešava na gotovo jednom mestu može biti toliko zanimljiv i prijatan oku i uhu. Za ovo poslednje se pobrinula odlična muzika Pierre Rapha, toliko odgovarajuća da je čudo kako dotični nije postao mnogo poznatiji i korišteniji u žanru. Preslušajte muziku na ovom linku ali budite pažljivi jer klip sadrži i neke spoilere. Film ne sadrži mnogo krvi ili bilo kakve brutalnosti ali sadrži takve horor poslastice poput vođenja ljubavi na kostima u grobnici. Film ne sadrži mnogo strašnih scena ali od nekih vas naprosto spopadne jeza (naprimer plesanje među grobovima). Sve u svemu, za sve ljubitelje ambijenta groblja ovaj film je obavezan. Od dva glavna lika ubedljivija je i lepša devojka, Françoise Pascal, glumica i model mauricijuskog porekla, što je vidljivo po njenoj lepoti. Iako se dotična sada kaje film sadrži i nekoliko mekih erotskih scena tj. scena njenog obnaženog tela.
The Iron Rose deluje kao vrlo nestvaran dreamlike film, na prvi pogled vrlo jednostavan a na drugi sa brojnim metaforama i alegorijama koje se tiču života, ljubavi i smrti. Vrlo atmosferičan, melanholičan i kvalitetan mali film, pravi zaboravljeni biser!
0 comments:
Post a Comment