HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Robert Voskanian

Uloge: Laurel Barnett, Rosalie Cole, Frank Janson

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0075838/

Trailer: http://youtu.be/1O-vnfCfieA

Pogledajte još: Cathy's Curse (1977)

The Child je niskobudžetni indie film 70-ih. „Child“ iz naslova filma je plavokosa devojčica uvrnute naravi i čudnog ponašanja koja voli da se igra na groblju i ima svoje „drugare“, tzv. „pomoćnike“. Kada u udaljenu kuću i devojčicin dom stigne nova mlada dadilja stvari izmiču kontroli a pomoćnici pod klinkinom komandom odlučuju da stvari uzmu u svoje ruke. I ubijaju. Vrlo krvavo ubijaju. Radnja filma se odvija 30-ih godina prošlog veka a jednolični ambijent ne kvari opšti utisak. Doduše, film ima drugih velikih problema koje gledalac mora da proguta ukoliko želi da uživa u prilično jeftinoj zabavi.

Za jedan mikrobudžetni film 70-ih The Child je na momente iznenađujuće kvalitetan ali na trenutke i izuzetno amaterski urađen film. Ono što je možda ne zasluga kvalieteta ili sposobnosti autora već jednostavne činjenice da (polu)amaterska filmska oprema tog doba više odgovara stvaranju horor atmosfere je fotografija koja je izuzetno direktna i atmosferična, dakle skoro kao da gledamo dokumentarni film. Sasvim suprotno od današnji sterilnih digitalnih filmova ovde vidimo šum na slici, vidimo bioskopske smetnje i čujemo konstantni analogni šum u zvuku što doprinosi posebnom osećaju kod gledaoca, barem onih starijih. Mana fotografije, i dokaz da je ovo ipak indie film 70-ih, je to da su neke scene izuzetno mračne, toliko mračne da se u njima malo šta vidi. Ipak, moguće da je to i stvar kopije jer sve deluje kao VHS rip a veliko je pitanje da li neka kvalitetnija kopija i postoji.

Pohvaljujem i napetost pojedinih scena koje su školski snimljene pokazujući talenat režisera ovog filma ali se postavlja logično pitanje kako to da dotični režiser nikada nije snimio drugi film. Muzika samo pojačava napetost nekih scena a pomenuta je toliko retro da za ovakav film nema boljeg izbora. Kamera je u nekim trenucima izuzetna a autor filma koristi sve na šta naiđe u okruženju da stvori kvalitetan horor ugođaj. Kadrovi raznoraznih sumraka, jezivih drveća, šipražja ili groblja sa obaveznom maglom ovde izgledaju vrlo zastrašujuće. No, najveći problem filma je sam scenario koji nije najbolje definisan a skarabudžen je od dve slepljene priče, jedne o uvrnutoj devojčici i druge koja je nekakav zombi survival. Ova dva segmenta jednostavno ne funkcionišu zajedno kako bi trebalo, nisu dovoljno jasno povezani a gledalac je prepušten da sam izvodi raznorazne zaključke i poveznice.

Specijalni efekti su bolji u prvoj polovini filma kada se „pomoćnici“ devojčice i ne vide, već su vidljive samo njihove dlakave šake. Kada se zombiji vide u krupnom planu vrlo je očigledno da su u pitanju ljudi u kostimima a scene tučnjave pred kraj filma nisu previše uverljive. Uteha su scene ubistava i iskasapljenih lobanja koja i pored upotrebe štapa i kanapa (tačnije kečapa i chilli sosa) deluju vrlo zanimljivo, krvavo i brutalno. Gluma je sa druge strane na vrlo niskom nivou a dijalozi su gotovo amaterski. Zato nije ni čudo da se gotovo nijedan lik iz filma nikada više nije pojavio na malim ili velikim ekranima. Ako ne svi a ono barem neki glasovi aktera su sinhronizovani što ruinira ionako neubedljive scene dijaloga. Ponašanje likova u ovakvom filmu ne treba previše komentarisati jer je većina postupaka klišeizirana i ne previše realna. 

Zanimljivo je upoređivati ovaj film sa današnjim indie naslovima jer bi većina pomenutih pognute glave prošla u duelu sa The Child. The Child je drugačiji jer pokazuje talenat autora u segmentima gde budžet nije odlučujući (kamera, muzika, atmosfera, kadriranja) dok tamo gde su pare bitne (izgled zombija, kasting, scenario) problemi nisu mogli biti izbegnuti. I pored brojnih mana gledanje ovog filma preporučujem svim ljubiteljima B filmova 70-ih a čak i mlađi gledaoci bi trebalo da obrate pažnju na ovaj ili slične naslove jer im mogu doneti više zabave nego pola prošlogodišnje indie produkcije.