Režija: Wes Craven
Uloge: Neve Campbell, Courteney Cox, David Arquette
Nakon uspeha prvenca Scream 2 je bio neminovan, očekivan ali i dobrodošao, s obzirom na broj obožavalaca. Ekipa koja dobija nije menjana, Craven i Williamson su opet tu, kao i veliki deo glumačke postave. Radnja nastavka se dešava dve godine nakon događaja koje smo videli u prethodniku, kada malo stariju Sidney napada imitator nekadašnjeg ubice. U starom dobrom novinarskom maniru nekadašnji događaji su opisani u knjizi ambiciozne reporterke Gale a film po knjizi upravo igra u bioskopima. Opšta histerija za slasherom koji je snimljen po istinitom događaju dovodi do toga da gotovo svaki klinac nosi Ghostface masku i do toga da bi ubica mogao biti bukvalno bilo ko.
Film otvara spektakularna scena u bioskopu, scena koju je autorski dvojac osmislio kao pandan odličnom uvodu prethodnika. Scena sadrži odličnu Jada Pinkett Smith, dugačka je i puna tenzije ali i neizvodljiva, što nije toliko značajno koliko je sama poruka scene koja glasi da ne treba gledati tinejdžerski horor u bioskopu a još manje glasno komentarisati radnju. Dalji tok filma donosi osipanje školske populacije od strane maskiranog ubice i njegovog noža. Kao i u prethodniku prvo stradaju najsimpatičnije i najlepše glumice (u prethodniku je na moju žalost stradala tada mnogo lepša Rose McGowan a sada Sarah Michelle Gellar) a kasnije gotovo svi gube živote jer ubica temeljno odrađuje svoj posao u približavanju glavnom plenu. Kako se obruč ponovo steže oko Sidney tako dolazi do ponovnog zbližavanja nje i Gale ali i do polu-neočekivane završnice koja je takođe kao preslikana iz prethodnika.
Ono što me je obradovalo je što se Scream 2 vrlo dobro naslanja na prethodna dešavanja, čak bih rekao i odlično. Nekoliko glavnih glumaca je pametno zadržano na okupu, što i nije bilo previše teško s obzirom na budžet filma i njegovu popularnost. Radnja je vrlo uspelo premeštena u drugi grad a delom se bavi dešavanjima iz Scream 1. Najzanimlljivije scene tiču se filma koji se trenutno prikazuje u bioskopima i njegovom promocijom. Urnebesno deluju ponovno snimljene i romansirane scene sa tezgarošima poput Heather Graham ili Tori Spelling koji vrlo naivno igraju nama poznate karaktere i događaje. Sledeće vredno pomena je da se Scream 2 ne bavi toliko ismevanjem poznatih horor hitova i ne sadži tolika pominjanja poznatih naslova. Umesto gušenja gledaoca brojnim referencama autori se vrlo uspelo oslanjaju gotovo isključivo na ismevanje i (samo)parodiranje sequela, dakle nastavaka poznatih filmova. Ipak, šala i štoseva ima manje nego u prethodniku tako da je Scream 2 slabiji meta horor ali jači kao film.
Pomak se vidi i na polju horora i brutalnosti, što nam je jasno objasnio Randy u jednoj sceni, tako da je Scream 2 strašniji od prethodnika. Film sadrži nekoliko heart-stopping scena i nešto više krvi iako dotične i dalje ima manje od prosečnog slasher filma. Napetost je opet vrlo prisutna a Ghostface je nešto manje budalast i ne sapliće se na svakom koraku. Opet ne treba postavljati pitanja oko izvodljivosti onoga što vidimo na ekranima ali ni oko twist završetka koji je ipak moguće predvideti. S obzirom na turbulentan svojevremeni tok izrade završetka scenarija i sve probleme koji su pratili izradu istog ovo je više nego dobro izvedeno i spektakularno završeno. To ne znači da će finale filma zadovoljiti apetite koji su podgrevani tokom dvočasovnog trajanja filma već samo znači da je finale filma u prethodniku bilo slabije, gluplje i naivnije.
Scream 2 ne donosi ništa novo ali gledaoci ništa novo od njega nisu ni očekivali. Gledalaci su bili zadovoljni što je većina stvari ostala na gotovo istom nivou kao u prethodniku što je zbilja više nego što se može očekivati kada su nastavci u pitanju. Čak štaviše, Scream 2 više nego ravnopravno stoji rame uz rame sa prvencem, što je zbilja iznenađujuće. On je manje originalniji, ponekad manje smešniji ali zato ozbiljniji, strašniji i bolje izbalansiraniji od poznatijeg prethodnika.
+ odličan nastavak vrlo dobrog prvenca
+ korak napred na polju humora i horora
+ napetost, kasting, režija, ambijenti
— (ne)uspeo twist, mnogo horor klišea
— i dalje nespektakularna ubistva
Ocena: 8/10
Dopuna nakon drugog gledanja (10.01.2022.)
Nakon originalnog Scream pristupili smo gledanju Scream 2,
filma koji nam se onomad više dopao od kultnog i izvikanijeg prvenca. I nakon sequela
možemo reći isto ono što smo nakon gledanja originala: sa svim iznesenim pre
skoro 7 godina se i dalje slažemo, do poslednje zapete ili tačke, pa i dalje
mislimo da je Scream 2 u svemu osim na polju originalnosti bolji od mnogo poznatijeg
prethodnika. Scream 2 se odlično nastavlja na staru radnju, prenosi iz
originala sve dobro a reklo bi se zanemaruje sve ono što nije bilo toliko
dobro. Tu pre svega mislimo na horor reference kojih je bilo previše i na humor
koji je često bio suvišan. Ovde humora skoro i da nema a reference se odnose
isključivo na temu sequela. Bitan element je i prenesena kompletna glumačka
postava, naravno ona koja je preživela Scream 1, a i radnja je veoma slična ali
dovoljno različita da fanovima ne zasmeta. Film i dalje nije potpuno izvodljiv,
ima dosta nerealnih momenata, kraj je pomalo budalast, ali film jeste veoma
zabavan, gledljiv i zanimljiv i reklo bi se da predstavlja odličan primer kako
se sequeli snimaju. Naravno, jedan od preduslova za uspešan sequel je da se ne
menja ekipa koja dobija pa tako i ovog puta sve zasluge za dobar film idu tandemu
Craven/ Williamson. Ocenu ostavljamo – 8/10.
Za slashere se već poslovično veže kritika da su likovi uglavnom nerazvijeni, prazni i nepamtljivi. Ponekad se mučimo da likove čak i razlikujemo jedne od drugih, a već sat nakon gledanja filma ih se jedva možemo i sjetiti.
ReplyDeleteJedna od snaga Scream serijala je u tome što ima autentične i dobro razvijene likove; Sidney, Tatum, Billy, Stu, Randy, Gale, čak ni Casey(Drew Barrymore)ni do danas nije zaboravljena, makar zbog čuvene scene sa kokicam.
Cotton se u prvom filmu pojavio na svega nekoliko sekundi, a u ovom nastavku ga ima puno više, i on je dovoljno jedinstven lik da ga se nije teško sjetiti.