HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Byron Haskin

Uloge: Walter Brooke, Eric Fleming, Phil Foster

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0047947/

Trailer: http://youtu.be/BMK19sog5CM

Pogledajte još: Destination Moon(1950)

Povremeno vraćanje u naučno-fantastičnu prošlost ovog puta ostvarujemo kroz film Conquest of Space. Osvajanje Svemira je film režisera Byrona Haskina koji je stekao popularnost hit filmom The War of the Worlds snimljenog po noveli H.G. Wellsa. „Conquest“ nije toliko spektakularan a ni kvalitetan (zanimljiviji je jedan od poslednjih Haskinovih filmova Robinson Crusoe on Mars) ali svakako da za ljubitelje putovanja na druge planete ima šta da pruži i posle 60 godina. U svakom slučaju retro feeling je zagarantovan a tadašnji pogled na budućnost, na moralne dileme i planove čovečanstva za osvajanju svemira rudimentalnom tehnologijom je vrlo zabavan a katkad i urnebesan.

Film se sastoji iz dva dela što uz relativno kratko vreme trajanja (tadašnjih standardnih 80 minuta) čini da on nije dovoljno razrađen ali ako ništa drugo njegovo gledanje prolazi veoma brzo. Prvi deo se odvija na famoznom Prstenu, svemirskoj stanici ovalnog oblika koja pluta u orbiti na 1000 milja daleko od Zemlje. Stanicom rukovodi njen graditelj lično a sledeći u lancu je njegov sin, koji uporno želi da se vrati na Zemlju. Personal Prstena sačinjavaju radnici koji grade letelicu za Mesec i nekoliko pilota koji su na drugačijem treningu i režimu ishrane. Uvodnih pola sata možda nepotrebno prikazuju život na Prstenu, barem ako film posmatramo sa ove distance. Tada, sredinom prošlog veka, ovo je možda bilo neophodno, da se pokaže sva snaga Sjedinjenih Država i njihova sposobnost da prežive u sreći ma gde ih njihova vlada uputi i ma koje zadatke im stavi na izvršenje.

Preokret, na zanimljiviju stranu, stupa onog trenutka kada komanda naprasno menja odluku i umesto na Mesec našu malu ali odabranu ekipu specijalno treniranih kosmonauta upućuje na Mars. Dotični progutaše knedlu, preznojiše se nekoliko puta ali se dobrovoljno prijaviše za misiju pre nego što bi ih nadređeni svakako odabrao. Ostatak filma prikazuje put na Mars, sve probleme koje ekipa preživljava prilikom sletanja, višemesečnog obitavanja na „crvenoj planeti“ i obaveznog povratka jer tadašnji filmovi nisu trpeli ništa osim hepienda. Osim standardnih tehničkih problema sa kojima se suočava svaka posada koja putuje na neku planetu u ovom filmu su prikazani i moralni problemi oličeni u vođi ekspedicije koji je u nekom trenutku postao izuzetno religiozan i željan Zemlje. Autor filma se i pored naizgled očigledne proameričke propagande tog doba bavi dilemom da li na slične misije uopšte treba ići i da li je čovek stvoren od Boga da svoj život provede na planeti koju Bog možda nije stvorio. Jer, ukoliko je Bog stvorio i „crvenu planetu“ zašto na njoj nije stvorio i vodu i sve ostalo što postoji na Zemlji. 

Ono što je zanimljivo su „specijalni efekti“ koji danas izgledaju zastarelo ali u to vreme su činili da vilice gledaocima padaju nadole. Kvalitetnija fotografija je dovela do toga da se u nekim scenama mogu videti sajlice koje podižu članove ekspedicije na taj način simulirajući bezvazdušni prostor. Iz razloga što je to bilo veoma skupo ili neizvodljivo u većini scena je ovo eliminisano tako što posada nosi magnetne cipele pa je svako kretanje po brodu isto kao i na Zemlji. Film sadrži i neke neubedljive momente koji se odigravaju na samom Marsu a ti momenti oslikavaju tadašnja očekivanja i nerealnu nadu da bi na drugim planetama moglo biti istih uslova za život kao na matičnoj (sneg na marsu?). Vidimo i brojne zanimljive detalje koji nisu toliko često viđeni u drugim filmovima tog doba (sila prilikom ubrzanja deformiše lica putnika) ali sasvim nepotrebno Conquest of Space sadrži i neke „komične“ scene koje su danas gotovo kompletno démodé. Za humor je zadužen jedan priučeni član posade ali je jedini uspeli štos njegovo javljanje devojci na Zemlju koja nije imala baš toliko strpljenja da sačeka njegov povratak.

Conquest of Space je izuzetno staromodan naučno-fantastični film koji ne pruža viziju kako bi putovanje u svemir i na udaljenu planetu moglo da izgleda već služi kao muzejski eksponat kako su tu radnju zamišljali naši preci. Ali kao što odlazak u muzej može ponekad biti zanimljiviji od odlaska na izložbu najnovijih prototipova tako i gledanje ovog filma ponekim gledaocima može biti zanimljivo.