HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Paul Solet

Uloge: Keir Gilchrist, Stella Maeve, Peter Stormare

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2910508/

Trailer: http://youtu.be/lbduETT_LnM

Pogledajte još: 100 Feet (2008)

Ono što me je privuklo ovom filmu je oznaka njegovog žanra na iMDB sajtu. Za promenu sam hteo da pogledam jedan triler film a ispostavilo se da je Dark Summer zapravo samo horor misterija, mnogo generičkija nego što bi se dalo očekivati po sinopsisu sa istog sajta i mnogo manje originalna nego što je na prvi pogled delovalo. Film je režirao Paul Solet (Grace, 2009) a karakterišu ga minimalistička glumačka postava i sve drugo, bilo pozitivno ili negativno, što karakteriše prosečan moderni indie film na temu duhova željnih osvete.

Postavka filma je zamišljena tako da glavnog lika drži zarobljenog u kući dok ga teroriše zli duh. U praksi ovo manje uspešno funkcioniše: glavni lik je tinejdžer, haker, koji je provalio na „cloud“ profil jedne čudne devojke u koju se zaljubio. Rezultat svega je da se haker osudio na kućni pritvor nepoznatog trajanja, stavljena mu je nanogica, zabranjena mu je komunikacija sa bilo kim, nema pića, nema žurki, nema droge, nema interneta, samo igranje igrica na NES (?) konzoli. Budući da mu je majka odsutna a oca po starom dobrom običaju nema postavlja se pitanje kako su vlasti zamislile da se dotični hrani i nabavlja sebi razne potrepštine, budući da nanogica pišti crveno čim klinac izađe sa svog travnjaka. No, naš „junak“ veoma brzo pronalazi „rupu u zakonu“ i način da delimično prekrši sudske odredbe pa mu društvo često prave tamnoputi prijatelj i prijateljica koja je zaljubljena u našeg haker ali on (budala) to ne primećuje.

Čim uz pomoć prijatelja ode na taj internet u inboxu ga čeka video čudne devojke na čiji cloud profil se nameračio u kojem se ona samoubija napominjući da je to zbog njega. Od tada, pa nadalje & ubuduće haker doživljava razne vizije, halucinacije i transove, vidi priviđenja, preživljava (samo)povređivanja i raznorazne druge dogodovštine koje uvek možemo da očekujemo od podivljalog duha. Naravno, napuštanje kuće nije moguće zbog čika policajca koji ga svakodnevno obilazi a i zbog filma koji mora na neki način dalje da se odvija. Iz nekog razloga, a biće da je zbog glupe postavke o klincu koji je neprirodno sam u kući bez igde ikoga, film nije ubedljiv, tačnije manje je ubedljiv od bilo kojeg filma gde neka osoba ode u udaljenu kuću i „druži“ se sa duhovima. Filmu ne pomaže ni to što je u kući konstantno mrak, em Amerikanci tradicionalno štede struju (barem kada su horori u pitanju, u kome(n)dijama je sve osvetljeno), em kad god upali sijalicu dotična eksplodira od duhovske ruke.

Istini za volju, Dark Summer pruža nekoliko jezivih scena, kao i bilo koji film sa duhovima i usamljenim glavnim junakom, ali kompletna priča nije za pamćenje iako se trudi da svojim „nestandardnim“ odvijanjem i „neočekivanim“ twistom to bude. Glumačka postava nije previše zanimljiva: klinac u glavnoj ulozi nije mnogo simpatičan a njegovo hakovanje koristeći Windows 7 i CMD prozor ne deluju nimalo ozbiljno. Njegov odnos sa prijateljicom konstantno iritira gledaoca jer je nemoguće da neko (čak iako je zaljubljen) odbija devojku koja mu se toliko očigledno nabacuje, čak i spava kod njega u stanu. Najeminentnije ime koje se pojavljuje u filmu je Peter Stormare u ulozi policajca, mada mu je njuška zgodnija za ulogu kriminalca, vampira, ludaka etc. Režija je korektna ali film pati od standardne indie kamere koja se konstantno ljulja što je efekat koji mi zasta ide na živce i smatram ga nepotrebnim. Tu su i indie krupna kadriranja koja zaista predugo traju i nemaju svoju svrhu. Specijalni efekti su mahom ojeftini i tek u dva slučaja ih pohvaljujem (jedan CGI a drugi morbidni u završnoj sceni).

Dark Summer u principu ne preporučujem za gledanje, osim ako baš nemate šta pametnije da pogledate (u šta ne verujem) ili ukoliko ste haker ili haker u pokušaju pa će vam sudbina ovog klinca biti malo tragičnija i šokantnija nego što zaista jeste.