Režija: Chuck Russell
Uloge: Patricia Arquette, Heather Langenkamp, Robert Englund
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0093629/
Trailer: http://youtu.be/a1VrDnrwJdI
Pogledajte još: Bad Dreams (1988)
Treći deo franšize i najprihvaćeniji nastavak A Nightmare on Elm Street pojavio se 1987. godine a nosio je podnaslov Dream Warriors. Čak i pored relativno slabog prethodnika interesovanje za Freddyja je bilo veliko (eh te 80-te), klinci su jedva čekali šta će to izgoreli krvolok u štraftastom džemperu sledeće uraditi i na koji način ubiti novu grupu tinejdžera pa snimanje još jednog nastavka apsolutno nije dolazilo u pitanje. Film je snimljen pod režiserskom palicom Chucka Russella (The Blob, The Mask, Bless the Child) a prihvaćen je kako od publike tako i od kritike.
Realno, ovo poslednje spomenuto je sasvim očekivano jer je prethodnik imao dosta mana i nerezonskih odluka autora i/ili producenata. Dream Warriors je studioznije osmišljen, ozbiljnije napisan, kvalitetnije odglumljen, ima bolji kasting, muziku, dakle u svemu je bolji od Freddy's Revenge. Fredijeva Osveta je u trećem nastavku sasvim zanemarena, i dalje niko osim onih koji imaju košmare ne zna za Freddyja a film se nastavlja na radnju prvenca, tačnije dešava se šest godina kasnije. U fokusu je nova grupa tinejdžera koja ima noćne more usled kojih strada ili izvršava samoubistva. Zbog toga su ih roditelji smestili na psihijatrijsku kliniku gde ih lekari puni nerazumevanja kljukaju lekovima za spavanje što Freddyju uveliko olakšava posao. Kada na kliniku stigne Nancy Thompson ona uspeva da zadobije poverenje klinaca jer zahvaljujući prethodnom iskustvu zna koje su Freddyjeve slabe tačke. U borbi do smrti i klinci imaju svoje adute: svaki tinejdžer i tinejdžerka imaju neke sposobnosti koje mogu da koriste u snovima i na taj način postanu pravi „ratnici iz snova“.
Glavni adut filma je ipak i njegova glavna slabost jer podlaslov ipak nije u dovoljnoj meri iskorišten. Umesto da film protekne u borbama u snovima te borbe se odvijaju samo pri završnici filma kada neki klinci koji imaju izvesne sposobnosti veoma brzo skončavaju od strane Freddyjevih „dobrih starih“ proverenih kandži. Dodatne borbe u snovima bi neminovno dovele do neozbiljnosti filma, što on u nekim scenama i ovako jeste (klinac čarobnjak), ali svakako treba navesti da je podnaslov filma nešto što ne zauzima ni 10% radnje. Da ne mislite da je Dream Warriors loš film jer on to nikako nije iz više razloga. Kao prvo, umesto famoznog geja tu je opet devojka u glavnoj ulozi (odlična Patricia Arquette u svojoj prvoj ulozi). I ostatak kastinga je vrlo dobar a više nego pohvalno je ponovno pojavljivanje Nancy Thompson, sada kao starije i ozbiljnije žene koja više nego išta želi da se konačno obračuna sa svojim zlom iz snova. Tu su još neki likovi iz prvenca kao i neka osvrtanja na druge likove i događaje koje smo gledali u filmu iz 1984. godine.
Drugo što treba pohvaliti je atmosfera koja je dobra iako nije na novou Cravenovog filma. Tu je i odlična muzička podloga i odličan soundtrack (preslušati obavezno Dokken – Dream Warriors) kao dokaz da pri pravljenju filma ništa nije prepušteno slučaju. I poslednje ali ne najmanje važno – tu je Freddy, brutalniji nego ikad sa ubistvima koja su vrlo kreativna i maštovita. Čak i gledaoci koji su gledali ovaj film pre nekoliko decenija neće zaboraviti puppet ubistvo klinca mesečara, samoubistvo u televizoru, kostur devojčice ili scenu na auto otpadu. Ceo film je dodatno filovan jezivim scenama i detaljima pa tako ne verujem da su ikada devojčice koje preskaču konopac ili voze tricikl izgledale jezivije. Specijalni efekti su starinski, dakle odlični, a korištene su makete a u nekim slučajevima i motion capture tehnika. Kao i obično pokazalo se da i nakon skoro tri decenije kompjuterske animacije nisu ni za prineti ovakvoj tehnologiji ali je sve to danas mnogo lakše i jeftinije izvesti sa samo nekoliko kompjutera. Treba napomenuti i da Dream Warriors sadrži jedan od najtužnijih momenata u serijalu a njegovi ljubitelji će sigurno znati na koji trenutak mislim.
A Nightmare on Elm Street 3: Dream Warriors nikako nije najbolji film serijala, kako to neki kažu, ali je definitivno bolji od prethodnika i kao takav je trebao biti direktni naslednik Cravenovog remek dela. Film ima nekoliko mana koje ga sputavaju da bude idealan ali i kao takav je miljama daleko u kvalitetu od novijih horor filmova. Čak i posle tri decenije i bezbroj gledanja on deluje poletno, zanimljivo, originalno i jezivo kao nekakav spomenik nekim davnim vremenima kada su se stvari koje donose novac ipak ponekad radile i iz ljubavi.
0 comments:
Post a Comment