Režija: Jennifer Kent
Uloge: Essie Davis, Noah Wiseman, Daniel Henshall
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2321549/
Trailer: http://youtu.be/k5WQZzDRVtw
Pogledajte još: Sinister (2012)
The Babadook je možda najveći horor hit prethodne godine a od ostalih hypovanih naslova se razlikuje po tome što je dobar film. The Babadook nije pravi horor film već drama koja sadrži strašne momente i jezivu atmosferu pa iz tog razloga kod određenog broja gledalaca može da ima standardni problem (za ljubitelje drama može biti prestrašan a za fanove horora prespor). Ipak, za ljubitelje odličnih horor atmosfera i priča sa snažnim metaforama The Babadook je definitivno film godine. To istovremeno znači i da je u pitanju dobar film ali i da je u pitanju dosta sušna godina, što je opet neka druga tema.
The Babadook je australijski psihološki dramski horor u čijem središtu radnje je samohrana majka Amelia i njen šestogodišnji sin Samuel. Upoznavanje sa na prvi pogled normalnim likovima otkriva da je Amelia zapravo dosta depresivna i mnogo toga potiskuje u sebi, počevši od smrti supruga pa nadalje. Pre šest godina njen suprug je poginuo u saobraćajnoj nesreći iste večeri kada ju je vozio u porodilište što kod Amelie stvara osećaj krivice ali i specifična osećanja prema svom sinu. Amelia nikako da nastavi svoj život dalje i živi sve ove godine u psihičkom i svakom drugom sivilu. S druge strane, Samuel je pomalo hiperaktivno ali asocijalno dete koje se vrlo malo druži sa drugom decom a vreme provodi sa knjigama bajki i maštajući o raznim čudovištima. Stvari nagore po ovu porodicu kreću kada se sasvim neočekivano na polici sa drugim knjigama nađe i bajka o famoznom Babadooku. Iako nema pojma odakle se knjiga našla u njenom domu Amelia pred spavanje čita sinu knjigu a Samuel od tog trena postaje bukvalno opsednut monstrumom Babadookom.
Iako je više puta pokušala da se otarasi misteriozne knjige dotična se opet pojavljivala u njenom domu. Početnu sumnju da ih neko progoni Amelia menja u verovanje da kuću zaista opseda tamno čudovište sa cilindrom na glavi i kandžama na rukama. Dotični monster stvara tokom filma nekoliko scena za prepad ali je akcenat filma ipak na nečem drugom. S tim u vezi je izlišna i svaka rasprava na internetu koja se tiče smisla samog Babadooka i njegovog (ne)postojanja jer je priča koju servira film vrlo jasna a kada se ima u vidu da ga je režirala žena i vrlo očigledna. Sam film poseduje odlično prikazanu kuću koja je jeziva kao i svaka polumračna ogromna kuća sa usamljenom samohranom majkom i malim sinom. Autorka filma uspeva da stvori prilično jezivu atmosferu, prvenstveno uz pomoć same lokacije a onda i odličnim kretanjem kamere i upotrebom svetla i audio efekata. U svakom slučaju ljubitelji tajanstvenih zvukova koji se čuju iz podruma u gluvo doba noći imaće čemu da se raduju.
Potpuno druga stvar je što u nekim scenama nema mnogo logike, poput toga da je svaka kuća u filmu savršeno jasno osvetljena i obojena normalnim tonovima dok je dom naše porodice polumračan i utonuo u sivilo. Na to se nastavlja i standardna tvrdoglavost likova koja ne pali svetlo čak ni kada se čuje Babadook lično & personalno. Nepoznato je i zašto sve u vezi dvočlane porodice izgleda retro, kao da se dotična zaglavila negde u 80-im godinama prošlog veka. Uverljivosti filma dosta pomaže Essie Davis u ulozi Amelie koja je zapravo i prva zvezda ovog filma i verovatno zaslužuje Oskara ili neku drugu vrednu nagradu. Gospođa Davis briljira u svojim promenama ali i u svakoj situaciji koju scenario stavlja pred nju. Amelia nam je povremeno simpatična, povremeno se sažalimo nad njenom sudbinom a već sledećeg trenutka postaje jezivo zastrašujuća i tera gledaoce na strepnju. S druge strane, Samuel je u prvom delu filma vrlo iritantan, što bi narod rekao „ište da dobije dobre batine“, dok je u drugoj polovini filma nešto podnošljiviji. Ipak, mislim da je što se tiče klinca mogao biti načinjen i bolji izbor.
Film i osim klinca povremeno pati od sindroma nerviranja gledaoca. Dovoljno je samo pogledati ostale likove koji su odreda kartonski i karikaturalno naslikani i svi nepoverljivi i skoro neprijateljski nastrojeni prema običnoj ženi sa prilično ljudskim problemima. The Babadook je ozbiljan, kompleksan, dramski i emotivni film koji ne služi plašenju gledalaca već strašne scene koristi da bi plasirao svoju pozitivnu poruku. To može biti razočaranje za one koji su od Badabooka očekivali novog Freddyja Kruegera ali za ostale gledaoce ovo je više nego dobar film.
E ovo nije lose...
ReplyDeleteSamohrana majka
ReplyDeleteJennifer Kent pored bavljenja glumom odlučila je da se okuša i kao reditelj. Nakon rada na jednoj TV-seriji iz 2006. godine (triler tematika u stilu 'Zone sumraka'), debituje dugometražnim projektom. Po sopstvenom scenariju snimila je horor koji su zajednički producirale nezavisne filmske kuće iz Kanade i njene rodne Australije (Causeway Films & Smoking Gun Productions). Radnja je zasnovana na njenom kratkom filmu 'Monster', iz 2005. godine.
U fokus je stavljena samohrana majka koja živi s šestogodišnjim sinčićem Samuelom. Amelia je ostala bez voljenog supruga, nastradalog u saobraćajnoj nesreći baš kada ju je vozio u bolnicu na porođaj. Porodična tragedija ostavila je ožiljke na duši unesrećene supruge i majke. Ona živi sa stvorenim osećajem krivice i to se neminovno reflektuje na odnos s detetom. Mališa je prilično nestašan, hiperaktivan za svoj uzrast, što dodatno komplikuje pokušaje Amelie da sredi sopstveni privatni život. Kada se na policama kućne biblioteke neobjašnjivo pojavila misteriozna slikovnica, počinju da se dešavaju čudne stvari. Listajući stranice slikovnice, majka i sin upoznaju zastrašujuću kreaturu - gospodina s visokim cilindrom i frakom, ispod koga vire oštre kandže. To je Babadook, zlokobna utvara (pandan opakom mitološkom biću s ovdašnjih prostora poznatijem kao babaroga) koja seje strah i preti da uništi dvočlanu porodicu...
Horor koji zadovoljava osnovne postavke žanrovske konvencije, ali takođe ima pretenzije da ponudi i nešto više. Pre svega da bude adekvatno dramaturški obrađen. Zahvaljujući umešnoj režiji priču od starta prožima sumorna atmosfera iz koje kasnije izbijaju u prvi plan strava i užas. Postupno razvijajući interakciju između glavnih protagonista u okruženju sablasno puste kuće, rastu tenzije koje eskaliraju u završnici. Šteta samo što je rasplet ostavio bled utisak, jer objektivno slutili smo mnogo žešću makljažu s Babadookom.
Niz pratećih detalja doprinosi da horor ipak izgleda kao istinsko osveženje u posustalom žanru. Bez obzira na skroman budžet za produkciju, korišćeni specijalni efekti opravdaju svrhu, a na to se nadovezuje vešta montaža nekolicine brzih kadrova, ispraćenih dobrim radom kamere i sugestivnom fotografijom (par dobro zamračenih kadrova izazivaju tihu jezu).
Gluma je bez diskusije ovde glavni adut. Ako zanemarimo sporedne likove koji praktično samo prodefiluju kroz pojedine segmente filma, naglašena dramaturgija se u dobroj meri oslanja na glumu majke i deteta. A Essie Davis bravurozno je iznela rolu samohrane majke, koja dolazi do ivice ludila. Sa njenog lica lako se mogu pročitati emocije, odmah je jasno kako je ona mentalno istrošena osoba. Posebno je oduševio Noah Wiseman, jer je Samuel oslikan kao iritantan i pomalo mračan klinac (asocijalan tip), kome je uža specijalnost kidanje nerava rođene majke.
Dosta o hvalospevima, jer da se razumemo, ovo ipak nije remek-delo horor žanra. Postoji više razloga. Tu mislim prevashodno na manjak kreativnosti, jer su vidne reference na brojne poznate klasike žanra u pojedinim scenama (npr. na igralištu dok majka ćaska s prijateljicom), a povremena upotreba flashbackova je isforsirana i deluje neubedljivo. Dakle ima nedostatke, ali ipak zaslužuje visoku ocenu. Dobro se kotira u objektivno slaboj konkurenciji savremenih horor filmova slične tematike. Pogotovo ako malo bolje sagledamo sve ono što nam svakodnevno serviraju Ameri.
Sve u svemu, kao neko ko se odavno razočarao u horor žanr, mogu da konstatujem da me je 'The Babadook' iznenadio u onom najpozitivnijem smislu. Stoga ukoliko ga još niste pogledali, krajnje je vreme da to i učinite. Uostalom samo tako možete da donesete vlastiti sud o dometima ovog horora.
Odličan opis filma, svaka reč je na mestu i gotovo svaku reč bih potpisao. Film je vrlo dobar u slaboj konkurenciji; verovatno je u pitanju najbolji prošlogodišnji horor film a da se pojavio pre dve-tri decenije prošao bi skoro nezapaženo.
DeleteIskreno gori film nisam gledala.
ReplyDelete